Рјечник

sr Редни бројеви   »   nn Ordenstal

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [sekstiein / ein og seksti]

Ordenstal

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Први месец је јануар. D-n--yr-te m-na--n -r--a---r. D__ f_____ m______ e_ j______ D-n f-r-t- m-n-d-n e- j-n-a-. ----------------------------- Den fyrste månaden er januar. 0
Други месец је фебруар. D-n --d------a----e- f--r-ar. D__ a____ m______ e_ f_______ D-n a-d-e m-n-d-n e- f-b-u-r- ----------------------------- Den andre månaden er februar. 0
Трећи месец је март. D-n--r-dj- -ån-d-n -r--ars. D__ t_____ m______ e_ m____ D-n t-e-j- m-n-d-n e- m-r-. --------------------------- Den tredje månaden er mars. 0
Четврти месец је април. D-n-f----e---n--en er --r--. D__ f_____ m______ e_ a_____ D-n f-e-d- m-n-d-n e- a-r-l- ---------------------------- Den fjerde månaden er april. 0
Пети месец је мај. D------t- m-na-e- -- ---. D__ f____ m______ e_ m___ D-n f-m-e m-n-d-n e- m-i- ------------------------- Den femte månaden er mai. 0
Шести месец је јуни. D-n--j---e --na-en er-j-ni. D__ s_____ m______ e_ j____ D-n s-e-t- m-n-d-n e- j-n-. --------------------------- Den sjette månaden er juni. 0
Шест месеци је пола године. S-ks---nad-- e----- h-lvt å-. S___ m______ e_ e__ h____ å__ S-k- m-n-d-r e- e-t h-l-t å-. ----------------------------- Seks månader er eit halvt år. 0
Јануар, фебруар, март, Ja--ar--feb--ar, m--s, J______ f_______ m____ J-n-a-, f-b-u-r- m-r-, ---------------------- Januar, februar, mars, 0
април, мај и јун. ap-il,--ai--g -u--. a_____ m__ o_ j____ a-r-l- m-i o- j-n-. ------------------- april, mai og juni. 0
Седми месец је јул. D-- --u-n-- må--de-----ju-i. D__ s______ m______ e_ j____ D-n s-u-n-e m-n-d-n e- j-l-. ---------------------------- Den sjuande månaden er juli. 0
Осми месец је август. D-n-åt-and--mån--en-----ug-st. D__ å______ m______ e_ a______ D-n å-t-n-e m-n-d-n e- a-g-s-. ------------------------------ Den åttande månaden er august. 0
Девети месец је септембар. D---nia-d- mån---- -r-s-pte----. D__ n_____ m______ e_ s_________ D-n n-a-d- m-n-d-n e- s-p-e-b-r- -------------------------------- Den niande månaden er september. 0
Десети месец је октобар. De- -i--de--å--de- e- o--o---. D__ t_____ m______ e_ o_______ D-n t-a-d- m-n-d-n e- o-t-b-r- ------------------------------ Den tiande månaden er oktober. 0
Једанаести месец је новембар. De---l--v-e-mån-de---- no-em--r. D__ e______ m______ e_ n________ D-n e-l-v-e m-n-d-n e- n-v-m-e-. -------------------------------- Den ellevte månaden er november. 0
Дванаести месец је децембар. Den------e-måna-en-e-----emb-r. D__ t_____ m______ e_ d________ D-n t-l-t- m-n-d-n e- d-s-m-e-. ------------------------------- Den tolvte månaden er desember. 0
Дванаест месеци је једна година. To----ån-d----r ---t-å-. T___ m______ e_ e___ å__ T-l- m-n-d-r e- e-t- å-. ------------------------ Tolv månader er eitt år. 0
Јули, август, септембар, Juli, aug-st--s--te-ber, J____ a______ s_________ J-l-, a-g-s-, s-p-e-b-r- ------------------------ Juli, august, september, 0
октобар, новембар и децембар. o---b--- no-----r -g -e---ber. o_______ n_______ o_ d________ o-t-b-r- n-v-m-e- o- d-s-m-e-. ------------------------------ oktober, november og desember. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...