Рјечник

sr Постављати питања 1   »   be Задаваць пытанні 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шэсцьдзесят два]

62 [shests’dzesyat dva]

Задаваць пытанні 1

Zadavats’ pytannі 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
учити вучы--а в______ в-ч-ц-а ------- вучыцца 0
Za-av-ts’ --tan---1 Z________ p______ 1 Z-d-v-t-’ p-t-n-і 1 ------------------- Zadavats’ pytannі 1
Уче ли ученици много? В-чні --чацц--ш---? В____ в______ ш____ В-ч-і в-ч-ц-а ш-а-? ------------------- Вучні вучацца шмат? 0
Z----ats- -y-a-n--1 Z________ p______ 1 Z-d-v-t-’ p-t-n-і 1 ------------------- Zadavats’ pytannі 1
Не, они уче мало. Не, яны -учацц---а--. Н__ я__ в______ м____ Н-, я-ы в-ч-ц-а м-л-. --------------------- Не, яны вучацца мала. 0
vu-----t-a v_________ v-c-y-s-s- ---------- vuchytstsa
питати п---ць п_____ п-т-ц- ------ пытаць 0
vuc-y--t-a v_________ v-c-y-s-s- ---------- vuchytstsa
Питате ли често учитеља? В--часта п-т-ец--наста-н-ка? В_ ч____ п______ н__________ В- ч-с-а п-т-е-е н-с-а-н-к-? ---------------------------- Вы часта пытаеце настаўніка? 0
vuc-y-s--a v_________ v-c-y-s-s- ---------- vuchytstsa
Не, не питам га често. Н---я--ы-аю я-- н-ча---. Н__ я п____ я__ н_______ Н-, я п-т-ю я-о н-ч-с-а- ------------------------ Не, я пытаю яго нячаста. 0
V-c-nі--u----s-s- s---t? V_____ v_________ s_____ V-c-n- v-c-a-s-s- s-m-t- ------------------------ Vuchnі vuchatstsa shmat?
одговорити адк-зваць а________ а-к-з-а-ь --------- адказваць 0
Vu-hn--v-chatst-- sh-a-? V_____ v_________ s_____ V-c-n- v-c-a-s-s- s-m-t- ------------------------ Vuchnі vuchatstsa shmat?
Одговорите, молим Вас. Ад-азва--е- к-л- ла-ка. А__________ к___ л_____ А-к-з-а-ц-, к-л- л-с-а- ----------------------- Адказвайце, калі ласка. 0
V---nі -u----st----hm--? V_____ v_________ s_____ V-c-n- v-c-a-s-s- s-m-t- ------------------------ Vuchnі vuchatstsa shmat?
Ја одговарам. Я-ад-а-ваю. Я а________ Я а-к-з-а-. ----------- Я адказваю. 0
N----an--vuc-a--tsa-----. N__ y___ v_________ m____ N-, y-n- v-c-a-s-s- m-l-. ------------------------- Ne, yany vuchatstsa mala.
радити пр---ваць п________ п-а-а-а-ь --------- працаваць 0
Ne,--an--------s----mal-. N__ y___ v_________ m____ N-, y-n- v-c-a-s-s- m-l-. ------------------------- Ne, yany vuchatstsa mala.
Ради ли он управо? Ён ц-п-- -рац--? Ё_ ц____ п______ Ё- ц-п-р п-а-у-? ---------------- Ён цяпер працуе? 0
Ne,-ya-- -u-ha--tsa--a--. N__ y___ v_________ m____ N-, y-n- v-c-a-s-s- m-l-. ------------------------- Ne, yany vuchatstsa mala.
Да, управо ради. Так,-ё------- п--цу-. Т___ ё_ ц____ п______ Т-к- ё- ц-п-р п-а-у-. --------------------- Так, ён цяпер працуе. 0
pytat-’ p______ p-t-t-’ ------- pytats’
долазити п-ы--дзіць п_________ п-ы-о-з-ц- ---------- прыходзіць 0
py-a--’ p______ p-t-t-’ ------- pytats’
Долазите ли Ви? В-----йд-е--? В_ п_________ В- п-ы-д-е-е- ------------- Вы прыйдзеце? 0
py--ts’ p______ p-t-t-’ ------- pytats’
Да, долазимо одмах. Т--,-мы за-аз-п--й-з--. Т___ м_ з____ п________ Т-к- м- з-р-з п-ы-д-е-. ----------------------- Так, мы зараз прыйдзем. 0
Vy-cha--- pytaets--nas---nі--? V_ c_____ p_______ n__________ V- c-a-t- p-t-e-s- n-s-a-n-k-? ------------------------------ Vy chasta pytaetse nastaunіka?
становати жы-ь ж___ ж-ц- ---- жыць 0
V- c--st--p-t-e-se -a--a-nіka? V_ c_____ p_______ n__________ V- c-a-t- p-t-e-s- n-s-a-n-k-? ------------------------------ Vy chasta pytaetse nastaunіka?
Станујете ли у Берлину? Вы--ыв--е - Бе----е? В_ ж_____ ў Б_______ В- ж-в-ц- ў Б-р-і-е- -------------------- Вы жывяце ў Берліне? 0
V----ast---y--e--e na--au--ka? V_ c_____ p_______ n__________ V- c-a-t- p-t-e-s- n-s-a-n-k-? ------------------------------ Vy chasta pytaetse nastaunіka?
Да, ја станујем у Берлину. Т-к--я жы---- Б---і-е. Т___ я ж___ ў Б_______ Т-к- я ж-в- ў Б-р-і-е- ---------------------- Так, я жыву ў Берліне. 0
Ne, -a -yta-- -------ac--sta. N__ y_ p_____ y___ n_________ N-, y- p-t-y- y-g- n-a-h-s-a- ----------------------------- Ne, ya pytayu yago nyachasta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!