Рјечник

sr Постављати питања 1   »   el Θέτω ερωτήσεις 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [εξήντα δύο]

62 [exḗnta dýo]

Θέτω ερωτήσεις 1

Thétō erōtḗseis 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
учити διαβάζω δ______ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
Thét--erōt---i--1 T____ e________ 1 T-é-ō e-ō-ḗ-e-s 1 ----------------- Thétō erōtḗseis 1
Уче ли ученици много? Ο- -α---ές--ιαβ------π-λύ; Ο_ μ______ δ________ π____ Ο- μ-θ-τ-ς δ-α-ά-ο-ν π-λ-; -------------------------- Οι μαθητές διαβάζουν πολύ; 0
T--tō erō---e-s-1 T____ e________ 1 T-é-ō e-ō-ḗ-e-s 1 ----------------- Thétō erōtḗseis 1
Не, они уче мало. Όχ-, ---βά---- -ίγ-. Ό___ δ________ λ____ Ό-ι- δ-α-ά-ο-ν λ-γ-. -------------------- Όχι, διαβάζουν λίγο. 0
di----ō d______ d-a-á-ō ------- diabázō
питати ρ-τάω ρ____ ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
d--bá-ō d______ d-a-á-ō ------- diabázō
Питате ли често учитеља? Ρ----ε -υχ-ά--ο- -άσ-αλο; Ρ_____ σ____ τ__ δ_______ Ρ-τ-τ- σ-χ-ά τ-ν δ-σ-α-ο- ------------------------- Ρωτάτε συχνά τον δάσκαλο; 0
d-abá-ō d______ d-a-á-ō ------- diabázō
Не, не питам га често. Όχ-, δ-- --ν-ρ--άω ----ά. Ό___ δ__ τ__ ρ____ σ_____ Ό-ι- δ-ν τ-ν ρ-τ-ω σ-χ-ά- ------------------------- Όχι, δεν τον ρωτάω συχνά. 0
Oi mat---és di---zou- p-lý? O_ m_______ d________ p____ O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
одговорити απα---ω α______ α-α-τ-ω ------- απαντάω 0
Oi-ma----------b-z-un-po-ý? O_ m_______ d________ p____ O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
Одговорите, молим Вас. Α-αντήσ-ε-π-ρα-αλώ. Α________ π________ Α-α-τ-σ-ε π-ρ-κ-λ-. ------------------- Απαντήστε παρακαλώ. 0
Oi-ma-h-t-s --a-á------o-ý? O_ m_______ d________ p____ O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
Ја одговарам. Απ-ντά-. Α_______ Α-α-τ-ω- -------- Απαντάω. 0
Óc--, dia-á--un-l--o. Ó____ d________ l____ Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
радити δ---ε-ω δ______ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
Ó-hi- dia-ázo-n -ígo. Ó____ d________ l____ Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
Ради ли он управо? (-υ--ς) -ο-λ-ύει---ρ-; (______ Δ_______ τ____ (-υ-ό-) Δ-υ-ε-ε- τ-ρ-; ---------------------- (Αυτός) Δουλεύει τώρα; 0
Óc--- diab--ou--l--o. Ó____ d________ l____ Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
Да, управо ради. Ν----δο---ύ-- τ---. Ν___ δ_______ τ____ Ν-ι- δ-υ-ε-ε- τ-ρ-. ------------------- Ναι, δουλεύει τώρα. 0
rō--ō r____ r-t-ō ----- rōtáō
долазити έ-χ---ι έ______ έ-χ-μ-ι ------- έρχομαι 0
rōtáō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Долазите ли Ви? Έ-χεσ-ε; Έ_______ Έ-χ-σ-ε- -------- Έρχεστε; 0
rōtáō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Да, долазимо одмах. Ν--,-ερχόμ--τε---έ-ως. Ν___ ε________ α______ Ν-ι- ε-χ-μ-σ-ε α-έ-ω-. ---------------------- Ναι, ερχόμαστε αμέσως. 0
Rōt--- -----á-ton--ásk---? R_____ s_____ t__ d_______ R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
становати μ-νω μ___ μ-ν- ---- μένω 0
R-táte------- -on-d--k---? R_____ s_____ t__ d_______ R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
Станујете ли у Берлину? Μ-νετε στ- Βερο-ίν-; Μ_____ σ__ Β________ Μ-ν-τ- σ-ο Β-ρ-λ-ν-; -------------------- Μένετε στο Βερολίνο; 0
Rō-á-e-s-ch-á-to---á--a-o? R_____ s_____ t__ d_______ R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
Да, ја станујем у Берлину. Να-,----- -τ-------ίν-. Ν___ μ___ σ__ Β________ Ν-ι- μ-ν- σ-ο Β-ρ-λ-ν-. ----------------------- Ναι, μένω στο Βερολίνο. 0
Óch-- -e---o- ---á- -y----. Ó____ d__ t__ r____ s______ Ó-h-, d-n t-n r-t-ō s-c-n-. --------------------------- Óchi, den ton rōtáō sychná.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!