Рјечник

sr Постављати питања 1   »   he ‫לשאול שאלות 1‬

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

‫62 [שישים ושתיים]‬

62 [shishim ushtaim]

‫לשאול שאלות 1‬

lish'ol she'elot 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
учити ‫----ד‬ ‫______ ‫-ל-ו-‬ ------- ‫ללמוד‬ 0
li--od l_____ l-l-o- ------ lilmod
Уче ли ученици много? ‫-תלמ--י- ---ד-- --ב--‬ ‫________ ל_____ ה_____ ‫-ת-מ-ד-ם ל-מ-י- ה-ב-?- ----------------------- ‫התלמידים לומדים הרבה?‬ 0
li---d l_____ l-l-o- ------ lilmod
Не, они уче мало. ‫לא,-הם לו--ים-מעט.‬ ‫___ ה_ ל_____ מ____ ‫-א- ה- ל-מ-י- מ-ט-‬ -------------------- ‫לא, הם לומדים מעט.‬ 0
l--mod l_____ l-l-o- ------ lilmod
питати ‫לש-ול‬ ‫______ ‫-ש-ו-‬ ------- ‫לשאול‬ 0
h---l--dim l---i--------? h_________ l_____ h______ h-t-l-i-i- l-m-i- h-r-e-? ------------------------- hatalmidim lomdim harbeh?
Питате ли често учитеља? ‫א--- ---ו-ל-- - א- ה--רה -אל-- ל-יתי- ק-ו--ת?‬ ‫__ / ה ש___ / ת א_ ה____ ש____ ל_____ ק_______ ‫-ת / ה ש-א- / ת א- ה-ו-ה ש-ל-ת ל-י-י- ק-ו-ו-?- ----------------------------------------------- ‫את / ה שואל / ת את המורה שאלות לעיתים קרובות?‬ 0
ha----idi---o-dim h---eh? h_________ l_____ h______ h-t-l-i-i- l-m-i- h-r-e-? ------------------------- hatalmidim lomdim harbeh?
Не, не питам га често. ‫ל-, א---לא--------- אות- -עית-- קר-----‬ ‫___ א__ ל_ ש___ / ת א___ ל_____ ק_______ ‫-א- א-י ל- ש-א- / ת א-ת- ל-י-י- ק-ו-ו-.- ----------------------------------------- ‫לא, אני לא שואל / ת אותו לעיתים קרובות.‬ 0
ha-al-idi- l--d-m---r-eh? h_________ l_____ h______ h-t-l-i-i- l-m-i- h-r-e-? ------------------------- hatalmidim lomdim harbeh?
одговорити ‫-ע-ו-‬ ‫______ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לענות‬ 0
l----em ------ -----. l__ h__ l_____ m_____ l-, h-m l-m-i- m-'-t- --------------------- lo, hem lomdim me'at.
Одговорите, молим Вас. ‫-ע-ה---י-ב---ה.‬ ‫____ / י ב______ ‫-ע-ה / י ב-ק-ה-‬ ----------------- ‫תענה / י בבקשה.‬ 0
l-sh--l l______ l-s-'-l ------- lish'ol
Ја одговарам. ‫--י-עו-ה-‬ ‫___ ע_____ ‫-נ- ע-נ-.- ----------- ‫אני עונה.‬ 0
a----------'el---o--l---s-e---o---t ---u--h-l--y-im----vot? a______ s______________ s_______ e_ h______ l______ q______ a-a-/-t s-o-e-/-h-'-l-t s-e-e-o- e- h-m-r-h l-e-t-m q-o-o-? ----------------------------------------------------------- atah/at sho'el/sho'elet she'elot et hamureh l'eytim qrovot?
радити ‫--ב-ד‬ ‫______ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לעבוד‬ 0
lo- ----l- -ho--l-s----let o-o-l---t-m---ov-t. l__ a__ l_ s______________ o__ l______ q______ l-, a-i l- s-o-e-/-h-'-l-t o-o l-e-t-m q-o-o-. ---------------------------------------------- lo, ani lo sho'el/sho'elet oto l'eytim qrovot.
Ради ли он управо? ‫הו- --בד כ---‬ ‫___ ע___ כ____ ‫-ו- ע-ב- כ-ת-‬ --------------- ‫הוא עובד כעת?‬ 0
l--a-ot l______ l-'-n-t ------- la'anot
Да, управо ради. ‫כ-,-הו-----ד.‬ ‫___ ה__ ע_____ ‫-ן- ה-א ע-ב-.- --------------- ‫כן, הוא עובד.‬ 0
t---neh/t-'-ni b-vaqa-hah. t_____________ b__________ t-'-n-h-t-'-n- b-v-q-s-a-. -------------------------- ta'aneh/ta'ani b'vaqashah.
долазити ‫ל--א‬ ‫_____ ‫-ב-א- ------ ‫לבוא‬ 0
ani o-eh-ona-. a__ o_________ a-i o-e-/-n-h- -------------- ani oneh/onah.
Долазите ли Ви? ‫-ת-/ - -- /-ה?‬ ‫__ / ה ב_ / ה__ ‫-ת / ה ב- / ה-‬ ---------------- ‫את / ה בא / ה?‬ 0
ani -ne-/o-ah. a__ o_________ a-i o-e-/-n-h- -------------- ani oneh/onah.
Да, долазимо одмах. ‫כן, אנ-נ- עו--מ-- בא-ם-‬ ‫___ א____ ע__ מ__ ב_____ ‫-ן- א-ח-ו ע-ד מ-ט ב-י-.- ------------------------- ‫כן, אנחנו עוד מעט באים.‬ 0
a-- -n-h/--a-. a__ o_________ a-i o-e-/-n-h- -------------- ani oneh/onah.
становати ‫ל-ו-‬ ‫_____ ‫-ג-ר- ------ ‫לגור‬ 0
la-av-d l______ l-'-v-d ------- la'avod
Станујете ли у Берлину? ‫-ת /-- ג--/ ה ב-ר----‬ ‫__ / ה ג_ / ה ב_______ ‫-ת / ה ג- / ה ב-ר-י-?- ----------------------- ‫את / ה גר / ה בברלין?‬ 0
hu o-ed k-'-t? h_ o___ k_____ h- o-e- k-'-t- -------------- hu oved ka'et?
Да, ја станујем у Берлину. ‫-ן--א---גר / ה--בר--ן.‬ ‫___ א__ ג_ / ה ב_______ ‫-ן- א-י ג- / ה ב-ר-י-.- ------------------------ ‫כן, אני גר / ה בברלין.‬ 0
ken------v-d. k___ h_ o____ k-n- h- o-e-. ------------- ken, hu oved.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!