Рјечник

sr Постављати питања 1   »   uk Ставити запитання 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [шістдесят два]

62 [shistdesyat dva]

Ставити запитання 1

Stavyty zapytannya 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
учити Вч---ся В______ В-и-и-я ------- Вчитися 0
Sta-yt- --p-ta-n-a-1 S______ z_________ 1 S-a-y-y z-p-t-n-y- 1 -------------------- Stavyty zapytannya 1
Уче ли ученици много? Уч-і-ба---о--ч-----? У___ б_____ в_______ У-н- б-г-т- в-а-ь-я- -------------------- Учні багато вчаться? 0
St-v-------y-a--y--1 S______ z_________ 1 S-a-y-y z-p-t-n-y- 1 -------------------- Stavyty zapytannya 1
Не, они уче мало. Н-----н- -ч-ть-я --ло. Н__ в___ в______ м____ Н-, в-н- в-а-ь-я м-л-. ---------------------- Ні, вони вчаться мало. 0
Vc----s-a V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
питати З--------и З_________ З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
Vchyty-ya V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Питате ли често учитеља? Ви----т------туєте вч-т-ля? В_ ч____ з________ в_______ В- ч-с-о з-п-т-є-е в-и-е-я- --------------------------- Ви часто запитуєте вчителя? 0
V-h--ysya V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Не, не питам га често. Ні--- н---асто й--- за--ту-. Н__ я н_ ч____ й___ з_______ Н-, я н- ч-с-о й-г- з-п-т-ю- ---------------------------- Ні, я не часто його запитую. 0
Uc-ni---h--o -c-at----? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
одговорити Ві-п--ідати В__________ В-д-о-і-а-и ----------- Відповідати 0
Uchni-b--a-o-vch--ʹ-ya? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Одговорите, молим Вас. Від-овідай-е,----ь-ласка. В____________ б__________ В-д-о-і-а-т-, б-д---а-к-. ------------------------- Відповідайте, будь-ласка. 0
Uchn--bahato vch-tʹ--a? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Ја одговарам. Я-в-дп-в---ю. Я в__________ Я в-д-о-і-а-. ------------- Я відповідаю. 0
N-,----y-v---tʹs-- ma--. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
радити Прац----и П________ П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
N-,-vo-y--ch-tʹsya ---o. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
Ради ли он управо? В-- за-аз --ац--? В__ з____ п______ В-н з-р-з п-а-ю-? ----------------- Він зараз працює? 0
Ni, --ny--c---ʹ-y---a-o. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
Да, управо ради. Так, -ін----аз-п-ацю-. Т___ в__ з____ п______ Т-к- в-н з-р-з п-а-ю-. ---------------------- Так, він зараз працює. 0
Zapy--vaty Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
долазити Пр--оди-и П________ П-и-о-и-и --------- Приходити 0
Za-yt-v--y Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Долазите ли Ви? Ви--д-т-? В_ й_____ В- й-е-е- --------- Ви йдете? 0
Z-p-t---ty Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Да, долазимо одмах. Т-к- ми з-ра----и---м-. Т___ м_ з____ п________ Т-к- м- з-р-з п-и-д-м-. ----------------------- Так, ми зараз прийдемо. 0
V- cha-to------uyete-v--y-e---? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
становати Ж--и Ж___ Ж-т- ---- Жити 0
V----a--o-z----u-et- v---t--ya? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Станујете ли у Берлину? В- --ве-е --Бер--ні? В_ ж_____ в Б_______ В- ж-в-т- в Б-р-і-і- -------------------- Ви живете в Берліні? 0
Vy-ch--t--za--tu-e----c----lya? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Да, ја станујем у Берлину. Так- я ---у в -е---н-. Т___ я ж___ в Б_______ Т-к- я ж-в- в Б-р-і-і- ---------------------- Так, я живу в Берліні. 0
Ni, -- -e-ch-st- ------z-p-t-yu. N__ y_ n_ c_____ y̆___ z________ N-, y- n- c-a-t- y-o-o z-p-t-y-. -------------------------------- Ni, ya ne chasto y̆oho zapytuyu.

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!