Рјечник

sr Негација 1   »   ru Отрицание 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [шестьдесят четыре]

64 [shestʹdesyat chetyre]

Отрицание 1

Otritsaniye 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Ја не разумем реч. Я н- поним-ю эт---лов-. Я н_ п______ э__ с_____ Я н- п-н-м-ю э-о с-о-о- ----------------------- Я не понимаю это слово. 0
O-ritsa--y- 1 O__________ 1 O-r-t-a-i-e 1 ------------- Otritsaniye 1
Ја не разумем реченицу. Я-н----н-ма--эт--пр-д-оже-и-. Я н_ п______ э__ п___________ Я н- п-н-м-ю э-о п-е-л-ж-н-е- ----------------------------- Я не понимаю это предложение. 0
Ot-itsaniy- 1 O__________ 1 O-r-t-a-i-e 1 ------------- Otritsaniye 1
Ја не разумем значење. Я ------и-аю--что--то---а---. Я н_ п_______ ч__ э__ з______ Я н- п-н-м-ю- ч-о э-о з-а-и-. ----------------------------- Я не понимаю, что это значит. 0
Y--ne --n--ayu---o s-ov-. Y_ n_ p_______ e__ s_____ Y- n- p-n-m-y- e-o s-o-o- ------------------------- Ya ne ponimayu eto slovo.
учитељ У--т-ль У______ У-и-е-ь ------- Учитель 0
Y--ne p-n-m--u -to-s---o. Y_ n_ p_______ e__ s_____ Y- n- p-n-m-y- e-o s-o-o- ------------------------- Ya ne ponimayu eto slovo.
Разумете ли учитеља? Вы понима-те-учи-ел-? В_ п________ у_______ В- п-н-м-е-е у-и-е-я- --------------------- Вы понимаете учителя? 0
Ya-n- pon---y--e-o-s----. Y_ n_ p_______ e__ s_____ Y- n- p-n-m-y- e-o s-o-o- ------------------------- Ya ne ponimayu eto slovo.
Да, добро га разумем. Да, - е----о-ошо-п-н--аю. Д__ я е__ х_____ п_______ Д-, я е-о х-р-ш- п-н-м-ю- ------------------------- Да, я его хорошо понимаю. 0
Y- ne ---i--yu-e---p---l-zhe-iy-. Y_ n_ p_______ e__ p_____________ Y- n- p-n-m-y- e-o p-e-l-z-e-i-e- --------------------------------- Ya ne ponimayu eto predlozheniye.
учитељица У-ит-л-н--а У__________ У-и-е-ь-и-а ----------- Учительница 0
Y- ---po---a-u --- p--d-o-hen---. Y_ n_ p_______ e__ p_____________ Y- n- p-n-m-y- e-o p-e-l-z-e-i-e- --------------------------------- Ya ne ponimayu eto predlozheniye.
Разумете ли учитељицу? В- п----а--е у-и---ь--ц-? В_ п________ у___________ В- п-н-м-е-е у-и-е-ь-и-у- ------------------------- Вы понимаете учительницу? 0
Ya-ne---ni-ayu --o-----l----n--e. Y_ n_ p_______ e__ p_____________ Y- n- p-n-m-y- e-o p-e-l-z-e-i-e- --------------------------------- Ya ne ponimayu eto predlozheniye.
Да, добро је разумем. Д-,-- -- ---о-- -о----ю. Д__ я е_ х_____ п_______ Д-, я е- х-р-ш- п-н-м-ю- ------------------------ Да, я её хорошо понимаю. 0
Ya-ne --n--ay---c-to-eto---a---t. Y_ n_ p________ c___ e__ z_______ Y- n- p-n-m-y-, c-t- e-o z-a-h-t- --------------------------------- Ya ne ponimayu, chto eto znachit.
људи Л-ди Л___ Л-д- ---- Люди 0
Ya ------i-ayu, -h-o -t- -nachi-. Y_ n_ p________ c___ e__ z_______ Y- n- p-n-m-y-, c-t- e-o z-a-h-t- --------------------------------- Ya ne ponimayu, chto eto znachit.
Разумете ли људе? В- пони-аете-людей? В_ п________ л_____ В- п-н-м-е-е л-д-й- ------------------- Вы понимаете людей? 0
Ya ne p---ma-----hto --- ----h--. Y_ n_ p________ c___ e__ z_______ Y- n- p-n-m-y-, c-t- e-o z-a-h-t- --------------------------------- Ya ne ponimayu, chto eto znachit.
Не, не разумем их тако добро. Н----- -- н--о---ь---рошо----и-аю. Н___ я и_ н_ о____ х_____ п_______ Н-т- я и- н- о-е-ь х-р-ш- п-н-м-ю- ---------------------------------- Нет, я их не очень хорошо понимаю. 0
U-h----ʹ U_______ U-h-t-l- -------- Uchitelʹ
пријатљица Под-у-а П______ П-д-у-а ------- Подруга 0
Uchitelʹ U_______ U-h-t-l- -------- Uchitelʹ
Имате ли пријатељицу? У --с-е-ть --д--г-? У В__ е___ п_______ У В-с е-т- п-д-у-а- ------------------- У Вас есть подруга? 0
Uc-i---ʹ U_______ U-h-t-l- -------- Uchitelʹ
Да, имам. Д-, у-м--я -----под--га. Д__ у м___ е___ п_______ Д-, у м-н- е-т- п-д-у-а- ------------------------ Да, у меня есть подруга. 0
V--p---ma-et- uc-------? V_ p_________ u_________ V- p-n-m-y-t- u-h-t-l-a- ------------------------ Vy ponimayete uchitelya?
кћерка Д-чь Д___ Д-ч- ---- Дочь 0
Vy -onimayet- --h-te-y-? V_ p_________ u_________ V- p-n-m-y-t- u-h-t-l-a- ------------------------ Vy ponimayete uchitelya?
Имате ли кћерку? У В-- ест----ч-? У В__ е___ д____ У В-с е-т- д-ч-? ---------------- У Вас есть дочь? 0
Vy--onimaye-e----ite-y-? V_ p_________ u_________ V- p-n-m-y-t- u-h-t-l-a- ------------------------ Vy ponimayete uchitelya?
Не, немам. Не-- у----я -ет--оч--и. Н___ у м___ н__ д______ Н-т- у м-н- н-т д-ч-р-. ----------------------- Нет, у меня нет дочери. 0
Da---a-y-g--k-o-o-ho p-n-m-y-. D__ y_ y___ k_______ p________ D-, y- y-g- k-o-o-h- p-n-m-y-. ------------------------------ Da, ya yego khorosho ponimayu.

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.