Я-не -----і---ьо-- с--ва.
Я н_ р______ ц____ с_____
Я н- р-з-м-ю ц-о-о с-о-а-
-------------------------
Я не розумію цього слова. 0 z-pe-----n-y--1z____________ 1z-p-r-c-e-n-a 1---------------zaperechennya 1
Я -- роз---ю --ого -----н-.
Я н_ р______ ц____ р_______
Я н- р-з-м-ю ц-о-о р-ч-н-я-
---------------------------
Я не розумію цього речення. 0 z--er--h-n-ya-1z____________ 1z-p-r-c-e-n-a 1---------------zaperechennya 1
Я н- роз-мію,-що-це---на--є.
Я н_ р_______ щ_ ц_ о_______
Я н- р-з-м-ю- щ- ц- о-н-ч-є-
----------------------------
Я не розумію, що це означає. 0 YA--e-r--um-yu-ts-oho-slo-a.Y_ n_ r_______ t_____ s_____Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- s-o-a-----------------------------YA ne rozumiyu tsʹoho slova.
Та-, я ---о --б-е -о-у--ю.
Т___ я й___ д____ р_______
Т-к- я й-г- д-б-е р-з-м-ю-
--------------------------
Так, я його добре розумію. 0 Y---- --z------ts---o---ch-n---.Y_ n_ r_______ t_____ r_________Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- r-c-e-n-a---------------------------------YA ne rozumiyu tsʹoho rechennya.
Т--- ---ї---б-е-ро-умі-.
Т___ я ї_ д____ р_______
Т-к- я ї- д-б-е р-з-м-ю-
------------------------
Так, я її добре розумію. 0 Y--n--r--u-iy-,--hc----s-----a-h-ye.Y_ n_ r________ s____ t__ o_________Y- n- r-z-m-y-, s-c-o t-e o-n-c-a-e-------------------------------------YA ne rozumiyu, shcho tse oznachaye.
Ні, я--- -- дуже д-бр- ---у-і-.
Н__ я ї_ н_ д___ д____ р_______
Н-, я ї- н- д-ж- д-б-е р-з-м-ю-
-------------------------------
Ні, я їх не дуже добре розумію. 0 VchytelʹV_______V-h-t-l---------Vchytelʹ
Људи који не виде чују боље.
Зато се и крећу брже свакодневним животом.
Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик!
До овог закључка се дошло бројним студијама.
Испитаницима су пуштани текстови.
У њима се говорило знатно брже.
Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели.
Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица.
Брзина говора је за њих била превелика.
Један други експеримент имао је сличне резултате.
Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице.
Свака реченица је делимично била манипулисана.
Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју.
Ипитаницима је наложено да оцене реченице.
Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не.
Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности.
У питању је било мерење можданих таласа.
На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме.
Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал.
Он је показивао да се реченице анализирају.
Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније.
Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор.
Али постоји једна теорија.
Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје.
У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји.
Код слепих се овај регион не користи у ту сврху.
Стога је “слободан” за обављање других задатака.
Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.