Рјечник

sr Негација 2   »   be Адмаўленне 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [шэсцьдзесят пяць]

65 [shests’dzesyat pyats’]

Адмаўленне 2

Admaulenne 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Да ли је прстен скуп? К-л-ц- д-рагое? К_____ д_______ К-л-ц- д-р-г-е- --------------- Кольца дарагое? 0
A--aul--ne 2 A_________ 2 A-m-u-e-n- 2 ------------ Admaulenne 2
Не, он кошта само стотину евра. Н-- --о-ка---е ў--го--то-е---. Н__ я__ к_____ ў____ с__ е____ Н-, я-о к-ш-у- ў-я-о с-о е-р-. ------------------------------ Не, яно каштуе ўсяго сто еўра. 0
A---u--nn--2 A_________ 2 A-m-u-e-n- 2 ------------ Admaulenne 2
Али ја имам само педесет. Але-- -яне--ол-кі ---ь-зе---. А__ ў м___ т_____ п__________ А-е ў м-н- т-л-к- п-ц-д-е-я-. ----------------------------- Але ў мяне толькі пяцьдзесят. 0
Ko-’tsa -a-a---? K______ d_______ K-l-t-a d-r-g-e- ---------------- Kol’tsa daragoe?
Јеси ли већ готов / готовa? Т- ў-о г-тов--- гато--? Т_ ў__ г_____ / г______ Т- ў-о г-т-в- / г-т-в-? ----------------------- Ты ўжо гатовы / гатова? 0
Kol-----d-ra---? K______ d_______ K-l-t-a d-r-g-e- ---------------- Kol’tsa daragoe?
Не, још не. Не--я--э-н-. Н__ я___ н__ Н-, я-ч- н-. ------------ Не, яшчэ не. 0
Kol’-s--da---oe? K______ d_______ K-l-t-a d-r-g-e- ---------------- Kol’tsa daragoe?
Али сам ускоро готов / готова. А---х--ка я ---у---т--ы--------а. А__ х____ я б___ г_____ / г______ А-е х-т-а я б-д- г-т-в- / г-т-в-. --------------------------------- Але хутка я буду гатовы / гатова. 0
N-,----o-ka-h--e--sy-go -to --ur-. N__ y___ k______ u_____ s__ y_____ N-, y-n- k-s-t-e u-y-g- s-o y-u-a- ---------------------------------- Ne, yano kashtue usyago sto yeura.
Желиш ли још супе? Хоча- я-----у--? Х____ я___ с____ Х-ч-ш я-ч- с-п-? ---------------- Хочаш яшчэ супу? 0
N-- ya-o-----tue -s-ag--s-o-y---a. N__ y___ k______ u_____ s__ y_____ N-, y-n- k-s-t-e u-y-g- s-o y-u-a- ---------------------------------- Ne, yano kashtue usyago sto yeura.
Не, не желим више. Не- б--ьш--- хач-. Н__ б____ н_ х____ Н-, б-л-ш н- х-ч-. ------------------ Не, больш не хачу. 0
N-- --no-k-sht-e usya-- st----ur-. N__ y___ k______ u_____ s__ y_____ N-, y-n- k-s-t-e u-y-g- s-o y-u-a- ---------------------------------- Ne, yano kashtue usyago sto yeura.
Али још један сладолед. А-- ха-- --чэ адно-м--о--нае. А__ х___ я___ а___ м_________ А-е х-ч- я-ч- а-н- м-р-ж-н-е- ----------------------------- Але хачу яшчэ адно марожанае. 0
Al- - -ya-e--o-’k- ----s-dz--yat. A__ u m____ t_____ p_____________ A-e u m-a-e t-l-k- p-a-s-d-e-y-t- --------------------------------- Ale u myane tol’kі pyats’dzesyat.
Станујеш ли већ дуго овде? Т- --о даўно т---ж-в-ш? Т_ ў__ д____ т__ ж_____ Т- ў-о д-ў-о т-т ж-в-ш- ----------------------- Ты ўжо даўно тут жывеш? 0
Al--- --a----o-’kі-p-a-s--zes---. A__ u m____ t_____ p_____________ A-e u m-a-e t-l-k- p-a-s-d-e-y-t- --------------------------------- Ale u myane tol’kі pyats’dzesyat.
Не, тек један месец. Н-- то-ь-- --з---мес-ц. Н__ т_____ а____ м_____ Н-, т-л-к- а-з-н м-с-ц- ----------------------- Не, толькі адзін месяц. 0
Ale - m-an- t-l-kі p---s’dz-s-a-. A__ u m____ t_____ p_____________ A-e u m-a-e t-l-k- p-a-s-d-e-y-t- --------------------------------- Ale u myane tol’kі pyats’dzesyat.
Али већ познајем много људи. А-е - -еда- ўж- м-ог-- л-д--й. А__ я в____ ў__ м_____ л______ А-е я в-д-ю ў-о м-о-і- л-д-е-. ------------------------------ Але я ведаю ўжо многіх людзей. 0
Ty --h- g-to---/ g-to-a? T_ u___ g_____ / g______ T- u-h- g-t-v- / g-t-v-? ------------------------ Ty uzho gatovy / gatova?
Путујеш ли сутра кући? Т--за-тр- --з-ш--ад-му? Т_ з_____ е____ д______ Т- з-ў-р- е-з-ш д-д-м-? ----------------------- Ты заўтра едзеш дадому? 0
T--uzh- g-to-y -----o--? T_ u___ g_____ / g______ T- u-h- g-t-v- / g-t-v-? ------------------------ Ty uzho gatovy / gatova?
Не, тек за викенд. Н-, т-лькі --к-н-ы -ы---. Н__ т_____ ў к____ т_____ Н-, т-л-к- ў к-н-ы т-д-я- ------------------------- Не, толькі ў канцы тыдня. 0
Ty-uz----a---y-/-g--o--? T_ u___ g_____ / g______ T- u-h- g-t-v- / g-t-v-? ------------------------ Ty uzho gatovy / gatova?
Али се враћам већ у недељу. А-- ---я--а--я ўжо ў-н---елю. А__ я в_______ ў__ ў н_______ А-е я в-р-а-с- ў-о ў н-д-е-ю- ----------------------------- Але я вяртаюся ўжо ў нядзелю. 0
Ne- ya---h--n-. N__ y______ n__ N-, y-s-c-e n-. --------------- Ne, yashche ne.
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Тв-я д--ка-ў-- -аро-л-я? Т___ д____ ў__ д________ Т-а- д-ч-а ў-о д-р-с-а-? ------------------------ Твая дачка ўжо дарослая? 0
Ne,-yashch- -e. N__ y______ n__ N-, y-s-c-e n-. --------------- Ne, yashche ne.
Не, она има тек седамнаест година. Не,-ёй----ь-- -ем--ц---- ----ў. Н__ ё_ т_____ с_________ г_____ Н-, ё- т-л-к- с-м-а-ц-ц- г-д-ў- ------------------------------- Не, ёй толькі семнаццаць гадоў. 0
N-- -a-h--e--e. N__ y______ n__ N-, y-s-c-e n-. --------------- Ne, yashche ne.
Али она већ има момка. А---- ---ўж- ёсць -ло---. А__ ў я_ ў__ ё___ х______ А-е ў я- ў-о ё-ц- х-о-е-. ------------------------- Але ў яе ўжо ёсць хлопец. 0
Al---------y- budu g-t-vy-/-ga-o--. A__ k_____ y_ b___ g_____ / g______ A-e k-u-k- y- b-d- g-t-v- / g-t-v-. ----------------------------------- Ale khutka ya budu gatovy / gatova.

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!