Рјечник

sr Негација 2   »   uk Заперечення 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [шістдесят п’ять]

65 [shistdesyat pʺyatʹ]

Заперечення 2

Zaperechennya 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Да ли је прстен скуп? П-р--ен- д-р---й? П_______ д_______ П-р-т-н- д-р-г-й- ----------------- Перстень дорогий? 0
Z-pe-ec--nn-- 2 Z____________ 2 Z-p-r-c-e-n-a 2 --------------- Zaperechennya 2
Не, он кошта само стотину евра. Н-- --- к-ш-ує----ь-- -то--в--. Н__ в__ к_____ т_____ с__ є____ Н-, в-н к-ш-у- т-л-к- с-о є-р-. ------------------------------- Ні, він коштує тільки сто євро. 0
Za---e-h----a-2 Z____________ 2 Z-p-r-c-e-n-a 2 --------------- Zaperechennya 2
Али ја имам само педесет. А-----м-----л--и -’я-д-с-т. А__ я м__ т_____ п_________ А-е я м-ю т-л-к- п-я-д-с-т- --------------------------- Але я маю тільки п’ятдесят. 0
Perste-ʹ dor-hy--? P_______ d_______ P-r-t-n- d-r-h-y-? ------------------ Perstenʹ dorohyy̆?
Јеси ли већ готов / готовa? Ти-в-- г--о------г--ов-? Т_ в__ г______ / г______ Т- в-е г-т-в-й / г-т-в-? ------------------------ Ти вже готовий / готова? 0
P---t-------o--y-? P_______ d_______ P-r-t-n- d-r-h-y-? ------------------ Perstenʹ dorohyy̆?
Не, још не. Ні--ще--і. Н__ щ_ н__ Н-, щ- н-. ---------- Ні, ще ні. 0
P-r----- ---ohy-̆? P_______ d_______ P-r-t-n- d-r-h-y-? ------------------ Perstenʹ dorohyy̆?
Али сам ускоро готов / готова. А-- с-оро-б-ду--о-ов-- --г-т-ва. А__ с____ б___ г______ / г______ А-е с-о-о б-д- г-т-в-й / г-т-в-. -------------------------------- Але скоро буду готовий / готова. 0
N-- -in kosh-uy- -i---y-s-- y--ro. N__ v__ k_______ t_____ s__ y_____ N-, v-n k-s-t-y- t-l-k- s-o y-v-o- ---------------------------------- Ni, vin koshtuye tilʹky sto yevro.
Желиш ли још супе? Хоч-- щ---у--? Х____ щ_ с____ Х-ч-ш щ- с-п-? -------------- Хочеш ще супу? 0
N-,-v-n -osh--y----lʹ-- s---y--ro. N__ v__ k_______ t_____ s__ y_____ N-, v-n k-s-t-y- t-l-k- s-o y-v-o- ---------------------------------- Ni, vin koshtuye tilʹky sto yevro.
Не, не желим више. Н---я -і-ьш--н- -очу. Н__ я б_____ н_ х____ Н-, я б-л-ш- н- х-ч-. --------------------- Ні, я більше не хочу. 0
Ni- vin ko-htu-e -ilʹ-y-s-o -e-ro. N__ v__ k_______ t_____ s__ y_____ N-, v-n k-s-t-y- t-l-k- s-o y-v-o- ---------------------------------- Ni, vin koshtuye tilʹky sto yevro.
Али још један сладолед. А---щ--од-е---р---во. А__ щ_ о___ м________ А-е щ- о-н- м-р-з-в-. --------------------- Але ще одне морозиво. 0
A-e y----y- t---k--p'ya-de-yat. A__ y_ m___ t_____ p___________ A-e y- m-y- t-l-k- p-y-t-e-y-t- ------------------------------- Ale ya mayu tilʹky p'yatdesyat.
Станујеш ли већ дуго овде? Ти-д---о--же-т-т--иве-? Т_ д____ в__ т__ ж_____ Т- д-в-о в-е т-т ж-в-ш- ----------------------- Ти довго вже тут живеш? 0
T- vzhe----o---̆---h--o--? T_ v___ h______ / h______ T- v-h- h-t-v-y- / h-t-v-? -------------------------- Ty vzhe hotovyy̆ / hotova?
Не, тек један месец. Ні--т--ьк--м-----. Н__ т_____ м______ Н-, т-л-к- м-с-ц-. ------------------ Ні, тільки місяць. 0
T--v-he -o----y̆ / -o-ova? T_ v___ h______ / h______ T- v-h- h-t-v-y- / h-t-v-? -------------------------- Ty vzhe hotovyy̆ / hotova?
Али већ познајем много људи. А---- --а--в----аг-то-лю-е-. А__ я з___ в__ б_____ л_____ А-е я з-а- в-е б-г-т- л-д-й- ---------------------------- Але я знаю вже багато людей. 0
T- v-h---ot-vy-̆ - --t-va? T_ v___ h______ / h______ T- v-h- h-t-v-y- / h-t-v-? -------------------------- Ty vzhe hotovyy̆ / hotova?
Путујеш ли сутра кући? Ї-еш за---а додо--? Ї___ з_____ д______ Ї-е- з-в-р- д-д-м-? ------------------- Їдеш завтра додому? 0
N-- --ch- n-. N__ s____ n__ N-, s-c-e n-. ------------- Ni, shche ni.
Не, тек за викенд. Н---т---ки-у ви---ні. Н__ т_____ у в_______ Н-, т-л-к- у в-х-д-і- --------------------- Ні, тільки у вихідні. 0
N------h- ni. N__ s____ n__ N-, s-c-e n-. ------------- Ni, shche ni.
Али се враћам већ у недељу. Ал-----о-ер-аю----же-у -ед-л-. А__ я п_________ в__ у н______ А-е я п-в-р-а-с- в-е у н-д-л-. ------------------------------ Але я повертаюся вже у неділю. 0
N-, s---e--i. N__ s____ n__ N-, s-c-e n-. ------------- Ni, shche ni.
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Т-оя до--а-вж-----ос-а? Т___ д____ в__ д_______ Т-о- д-ч-а в-е д-р-с-а- ----------------------- Твоя дочка вже доросла? 0
A-- ---r- bud--h-to--y̆ /---to-a. A__ s____ b___ h______ / h______ A-e s-o-o b-d- h-t-v-y- / h-t-v-. --------------------------------- Ale skoro budu hotovyy̆ / hotova.
Не, она има тек седамнаест година. Ні--ї---і-ь-и ----адцять. Н__ ї_ т_____ с__________ Н-, ї- т-л-к- с-м-а-ц-т-. ------------------------- Ні, їй тільки сімнадцять. 0
Ale -k-r- budu hotovyy̆ / hot--a. A__ s____ b___ h______ / h______ A-e s-o-o b-d- h-t-v-y- / h-t-v-. --------------------------------- Ale skoro budu hotovyy̆ / hotova.
Али она већ има момка. Але -он--в-- ма--х-опця. А__ в___ в__ м__ х______ А-е в-н- в-е м-є х-о-ц-. ------------------------ Але вона вже має хлопця. 0
Ale-----o-b-du h---vy-̆ --hot-va. A__ s____ b___ h______ / h______ A-e s-o-o b-d- h-t-v-y- / h-t-v-. --------------------------------- Ale skoro budu hotovyy̆ / hotova.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!