Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ad ЕхьылIэгъэ цIэпапкIэхэр 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [тIокIищрэ хырэ]

66 [tIokIishhrje hyrje]

ЕхьылIэгъэ цIэпапкIэхэр 1

Eh'ylIjegje cIjepapkIjehjer 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
ја – мој / моја / моје сэ---сэсый с_ – с____ с- – с-с-й ---------- сэ – сэсый 0
s-e-–-sj-s-j s__ – s_____ s-e – s-e-y- ------------ sje – sjesyj
Ја не могу наћи мој кључ. СиI-нк-ыб----г-от----э-. С__________ з___________ С-I-н-I-б-э з-ъ-т-ж-р-п- ------------------------ СиIункIыбзэ згъотыжьрэп. 0
sj--- sjesyj s__ – s_____ s-e – s-e-y- ------------ sje – sjesyj
Ја не могу наћи моју возну карту. С-би--т ---о-ы-ьрэ-. С______ з___________ С-б-л-т з-ъ-т-ж-р-п- -------------------- Сибилет згъотыжьрэп. 0
sje – sjesyj s__ – s_____ s-e – s-e-y- ------------ sje – sjesyj
ти – твој / твоја / твоје о – -уй о – о__ о – о-й ------- о – оуй 0
Si-unk-yb-j- z-o-y---r-e-. S___________ z____________ S-I-n-I-b-j- z-o-y-h-r-e-. -------------------------- SiIunkIybzje zgotyzh'rjep.
Јеси ли нашао твој кључ? УиIун-I-б-- ---от--ьы-ъ-? У__________ б____________ У-I-н-I-б-э б-ъ-т-ж-ы-ъ-? ------------------------- УиIункIыбзэ бгъотыжьыгъа? 0
S--il-- zg--yzh'r-ep. S______ z____________ S-b-l-t z-o-y-h-r-e-. --------------------- Sibilet zgotyzh'rjep.
Јеси ли нашао твоју возну карту? Уи-и------ъо------ъа? У______ б____________ У-б-л-т б-ъ-т-ж-ы-ъ-? --------------------- Уибилет бгъотыжьыгъа? 0
o ---uj o – o__ o – o-j ------- o – ouj
он – његов / његова / његово а- (-ъул-ф-гъ)-–-а--ий а_ (__________ – а_ и_ а- (-ъ-л-ф-г-) – а- и- ---------------------- ар (хъулъфыгъ) – ащ ий 0
o - --j o – o__ o – o-j ------- o – ouj
Знаш ли где је његов кључ? А- (--у---ы--- и--н---б-- зыдэщ---р--ш-а? А_ (__________ и_________ з________ о____ А- (-ъ-л-ф-г-) и-у-к-ы-з- з-д-щ-I-р о-I-? ----------------------------------------- Ащ (хъулъфыгъ) иIункIыбзэ зыдэщыIэр ошIа? 0
o –--uj o – o__ o – o-j ------- o – ouj
Знаш ли где је његова возна карта? Ащ-(---л-ф-гъ--ибил---з-дэщ-Iэр о-Iа? А_ (__________ и_____ з________ о____ А- (-ъ-л-ф-г-) и-и-е- з-д-щ-I-р о-I-? ------------------------------------- Ащ (хъулъфыгъ) ибилет зыдэщыIэр ошIа? 0
U-I-------j- bg-------g-? U___________ b___________ U-I-n-I-b-j- b-o-y-h-y-a- ------------------------- UiIunkIybzje bgotyzh'yga?
она – њен / њена / њено а- (б--л-фы--) ------й а_ (__________ – а_ и_ а- (-з-л-ф-г-) – а- и- ---------------------- ар (бзылъфыгъ) – ащ ий 0
Ui-il-- b-o--z---ga? U______ b___________ U-b-l-t b-o-y-h-y-a- -------------------- Uibilet bgotyzh'yga?
Њен новац је нестао. Ащ -бзы-ъф-г-)-иахъ-э--р-к--д---эх. А_ (__________ и________ к_________ А- (-з-л-ф-г-) и-х-щ-х-р к-о-ы-ъ-х- ----------------------------------- Ащ (бзылъфыгъ) иахъщэхэр кIодыгъэх. 0
a--(--lf--- –-a-h---j a_ (_______ – a___ i_ a- (-u-f-g- – a-h- i- --------------------- ar (hulfyg) – ashh ij
Њена кредитна картица је такође нестала. Ик-еди- ка-ти-щ---п. И______ к____ щ_____ И-р-д-т к-р-и щ-I-п- -------------------- Икредит карти щыIэп. 0
ar-(--l--g--–---hh-ij a_ (_______ – a___ i_ a- (-u-f-g- – a-h- i- --------------------- ar (hulfyg) – ashh ij
ми – наш / наша / наше т--- тэ--й т_ – т____ т- – т-т-й ---------- тэ – тэтый 0
a- -h-l-y-- – ---h-ij a_ (_______ – a___ i_ a- (-u-f-g- – a-h- i- --------------------- ar (hulfyg) – ashh ij
Наш деда је болестан. Т--эт-ж- --мад-. Т_______ с______ Т-т-т-ж- с-м-д-. ---------------- Титэтэжъ сымадж. 0
As--------yg)-----kI--z---z-d---h-y--e---shIa? A___ (_______ i__________ z____________ o_____ A-h- (-u-f-g- i-u-k-y-z-e z-d-e-h-y-j-r o-h-a- ---------------------------------------------- Ashh (hulfyg) iIunkIybzje zydjeshhyIjer oshIa?
Наша бака је здрава. Тина-э-п----тау. Т_____ п________ Т-н-н- п-а---а-. ---------------- Тинанэ псау-тау. 0
A--h -h----g--iI-nk-yb--- z---es-hy-j-r-o----? A___ (_______ i__________ z____________ o_____ A-h- (-u-f-g- i-u-k-y-z-e z-d-e-h-y-j-r o-h-a- ---------------------------------------------- Ashh (hulfyg) iIunkIybzje zydjeshhyIjer oshIa?
ви – ваш / ваша / ваше шъ--- ш---ъ-й ш__ – ш______ ш-о – ш-о-ъ-й ------------- шъо – шъошъуй 0
A--h --u-fyg)---unk--bzj--zyd-e-hh--j-- oshIa? A___ (_______ i__________ z____________ o_____ A-h- (-u-f-g- i-u-k-y-z-e z-d-e-h-y-j-r o-h-a- ---------------------------------------------- Ashh (hulfyg) iIunkIybzje zydjeshhyIjer oshIa?
Децо, где је ваш тата? КI-----ыкI-хэ-,-ш-уятэ --д- --I? К______________ ш_____ т___ щ___ К-э-э-I-к-у-э-, ш-у-т- т-д- щ-I- -------------------------------- КIэлэцIыкIухэр, шъуятэ тыдэ щыI? 0
A-h---h----g- -b------y-je-hh----r--shI-? A___ (_______ i_____ z____________ o_____ A-h- (-u-f-g- i-i-e- z-d-e-h-y-j-r o-h-a- ----------------------------------------- Ashh (hulfyg) ibilet zydjeshhyIjer oshIa?
Децо, где је ваша мама? К-эл-цI-------,-шъуян--ты-- щ--? К______________ ш_____ т___ щ___ К-э-э-I-к-у-э-, ш-у-н- т-д- щ-I- -------------------------------- КIэлэцIыкIухэр, шъуянэ тыдэ щыI? 0
As---(--l-y-- ---l----ydj-s-h----- --hIa? A___ (_______ i_____ z____________ o_____ A-h- (-u-f-g- i-i-e- z-d-e-h-y-j-r o-h-a- ----------------------------------------- Ashh (hulfyg) ibilet zydjeshhyIjer oshIa?

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!