Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   fa ‫ضمائر ملکی 1‬

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

‫66 [شصت و شش]‬

66 [shast-o-shesh]

‫ضمائر ملکی 1‬

‫zamaaer malki 1‬‬‬

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
ја – мој / моја / моје ‫م--- م-ل -ن‬ ‫__ – م__ م__ ‫-ن – م-ل م-‬ ------------- ‫من – مال من‬ 0
‫-a----ma-l--a-‬‬‬ ‫___ – m___ m_____ ‫-a- – m-a- m-n-‬- ------------------ ‫man – maal man‬‬‬
Ја не могу наћи мој кључ. ‫-ن--ل-د---ا ---- نمی‌--م.‬ ‫__ ک____ ر_ پ___ ن_______ ‫-ن ک-ی-م ر- پ-د- ن-ی-ک-م-‬ --------------------------- ‫من کلیدم را پیدا نمی‌کنم.‬ 0
‫m-n------am-r----y-aa--e---ko----‬-‬ ‫___ k______ r_ p_____ n_____________ ‫-a- k-l-d-m r- p-y-a- n-m---o-a-.-‬- ------------------------------------- ‫man kolidam ra peydaa nemi-konam.‬‬‬
Ја не могу наћи моју возну карту. ‫---ب-ی-----ب--م----پ-دا-نمی‌ک-م-‬ ‫__ ب___ ا______ ر_ پ___ ن_______ ‫-ن ب-ی- ا-و-و-م ر- پ-د- ن-ی-ک-م-‬ ---------------------------------- ‫من بلیط اتوبوسم را پیدا نمی‌کنم.‬ 0
‫m-- be----ot-b-osa- ra--eyda- -em--ko-a-.--‬ ‫___ b____ o________ r_ p_____ n_____________ ‫-a- b-l-t o-o-o-s-m r- p-y-a- n-m---o-a-.-‬- --------------------------------------------- ‫man belit otoboosam ra peydaa nemi-konam.‬‬‬
ти – твој / твоја / твоје ‫--- مال-ت-‬ ‫___ م__ ت__ ‫-و- م-ل ت-‬ ------------ ‫تو- مال تو‬ 0
‫-o-- m-a- -o--‬‬ ‫____ m___ t_____ ‫-o-- m-a- t-o-‬- ----------------- ‫too- maal too‬‬‬
Јеси ли нашао твој кључ? ‫ک--د- -ا پ------دی؟‬ ‫_____ ر_ پ___ ک_____ ‫-ل-د- ر- پ-د- ک-د-؟- --------------------- ‫کلیدت را پیدا کردی؟‬ 0
‫k--da- ra -e-d-a---r-i?--‬ ‫______ r_ p_____ k________ ‫-l-d-t r- p-y-a- k-r-i-‬-‬ --------------------------- ‫klidat ra peydaa kardi?‬‬‬
Јеси ли нашао твоју возну карту? ‫---- اتو-و-ت ر- -یدا-ک----‬ ‫____ ا______ ر_ پ___ ک_____ ‫-ل-ط ا-و-و-ت ر- پ-د- ک-د-؟- ---------------------------- ‫بلیط اتوبوست را پیدا کردی؟‬ 0
‫b-l---a----va-at--a---yd---k----?‬‬‬ ‫_____ a_________ r_ p_____ k________ ‫-e-i- a-o-b-a-a- r- p-y-a- k-r-i-‬-‬ ------------------------------------- ‫belit atoobvasat ra peydaa kardi?‬‬‬
он – његов / његова / његово ‫-و-------م-ل ا-‬ ‫________ م__ ا__ ‫-و-م-د-- م-ل ا-‬ ----------------- ‫او(مرد)- مال او‬ 0
‫o-(m-rd)--m-al ---‬‬ ‫_________ m___ o____ ‫-o-m-r-)- m-a- o-‬-‬ --------------------- ‫oo(mord)- maal oo‬‬‬
Знаш ли где је његов кључ? ‫می-دان--ک--د او کج----‬ ‫______ ک___ ا_ ک______ ‫-ی-د-ن- ک-ی- ا- ک-ا-ت-‬ ------------------------ ‫می‌دانی کلید او کجاست؟‬ 0
‫m--d--n- --id o---o-----?--‬ ‫________ k___ o_ k__________ ‫-i-d-a-i k-i- o- k-j-a-t-‬-‬ ----------------------------- ‫mi-daani klid oo kojaast?‬‬‬
Знаш ли где је његова возна карта? ‫-ی----- -----اتو---- --اس-؟‬ ‫______ ب___ ا______ ک______ ‫-ی-د-ن- ب-ی- ا-و-و-ش ک-ا-ت-‬ ----------------------------- ‫می‌دانی بلیط اتوبوسش کجاست؟‬ 0
‫m--d-a-i-bel-- ot---os--- kojaa--?-‬‬ ‫________ b____ o_________ k__________ ‫-i-d-a-i b-l-t o-o-b-s-s- k-j-a-t-‬-‬ -------------------------------------- ‫mi-daani belit otoobosesh kojaast?‬‬‬
она – њен / њена / њено ‫او(ز-)- مال -و‬ ‫_______ م__ ا__ ‫-و-ز-)- م-ل ا-‬ ---------------- ‫او(زن)- مال او‬ 0
‫oo(zan)----a--o---‬ ‫________ m___ o____ ‫-o-z-n-- m-a- o-‬-‬ -------------------- ‫oo(zan)- maal oo‬‬‬
Њен новац је нестао. ‫-ولش-گ- ش-- اس--‬ ‫____ گ_ ش__ ا____ ‫-و-ش گ- ش-ه ا-ت-‬ ------------------ ‫پولش گم شده است.‬ 0
‫p---sh -m s---eh ---.--‬ ‫______ g_ s_____ a______ ‫-o-e-h g- s-o-e- a-t-‬-‬ ------------------------- ‫polesh gm shodeh ast.‬‬‬
Њена кредитна картица је такође нестала. ‫و-‫--ر- -عتب-ری--ه------د---ست-‬ ‫_ ‫____ ا_______ ه_ گ_ ش__ ا____ ‫- ‫-ا-ت ا-ت-ا-ی- ه- گ- ش-ه ا-ت-‬ --------------------------------- ‫و ‫کارت اعتباریش هم گم شده است.‬ 0
‫va ------ -teb-a-ish---- gm-s--deh--s-----‬‬ ‫__ ‫_____ e_________ h__ g_ s_____ a________ ‫-a ‫-a-r- e-e-a-r-s- h-m g- s-o-e- a-t-‬-‬-‬ --------------------------------------------- ‫va ‫kaart etebaarish ham gm shodeh ast.‬‬‬‬‬
ми – наш / наша / наше ‫-ا - --ل --‬ ‫__ – م__ م__ ‫-ا – م-ل م-‬ ------------- ‫ما – مال ما‬ 0
‫m- – ---l--a‬‬‬ ‫__ – m___ m____ ‫-a – m-a- m-‬-‬ ---------------- ‫ma – maal ma‬‬‬
Наш деда је болестан. ‫پ-ربزر--ا- -ری- ---.‬ ‫__________ م___ ا____ ‫-د-ب-ر-م-ن م-ی- ا-ت-‬ ---------------------- ‫پدربزرگمان مریض است.‬ 0
‫p---rb------a---m-riz a-t--‬‬ ‫_______________ m____ a______ ‫-e-a-b-o-g-m-a- m-r-z a-t-‬-‬ ------------------------------ ‫pedarbzorgemaan mariz ast.‬‬‬
Наша бака је здрава. ‫-اد--ز-گ-----الم-----‬ ‫___________ س___ ا____ ‫-ا-ر-ز-گ-ا- س-ل- ا-ت-‬ ----------------------- ‫مادربزرگمان سالم است.‬ 0
‫-aada-b----e-a-n-s----- -st-‬‬‬ ‫________________ s_____ a______ ‫-a-d-r-o-r-e-a-n s-a-a- a-t-‬-‬ -------------------------------- ‫maadarbozrgemaan saalam ast.‬‬‬
ви – ваш / ваша / ваше ‫-ما-(-مع) –---ل شما‬ ‫___ (____ – م__ ش___ ‫-م- (-م-) – م-ل ش-ا- --------------------- ‫شما (جمع) – مال شما‬ 0
‫s-om-----a-)-–-m-a- shoma---‬ ‫______ (____ – m___ s________ ‫-h-m-a (-a-) – m-a- s-o-a-‬-‬ ------------------------------ ‫shomaa (jam) – maal shomaa‬‬‬
Децо, где је ваш тата? ‫-چه--ا-----ت-ن--جا--؟‬ ‫______ پ_____ ک______ ‫-چ-‌-ا- پ-ر-ا- ک-ا-ت-‬ ----------------------- ‫بچه‌ها، پدرتان کجاست؟‬ 0
‫bache--haa- -e---------koja------‬ ‫___________ p_________ k__________ ‫-a-h-h-h-a- p-d-r-t-a- k-j-a-t-‬-‬ ----------------------------------- ‫bacheh-haa, pedaretaan kojaast?‬‬‬
Децо, где је ваша мама? ‫بچه‌ه-- م-درت-------ت-‬ ‫______ م______ ک______ ‫-چ-‌-ا- م-د-ت-ن ک-ا-ت-‬ ------------------------ ‫بچه‌ها، مادرتان کجاست؟‬ 0
‫--ch-h-h-a, ---d-r-ta-n----a-s----‬ ‫___________ m__________ k__________ ‫-a-h-h-h-a- m-a-a-e-a-n k-j-a-t-‬-‬ ------------------------------------ ‫bacheh-haa, maadaretaan kojaast?‬‬‬

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!