Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   et Omastavad asesõnad 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [kuuskümmend seitse]

Omastavad asesõnad 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
наочале p-i--id p______ p-i-l-d ------- prillid 0
Он је заборавио своје наочале. Ta --u-ta- --a -rill-d. T_ u______ o__ p_______ T- u-u-t-s o-a p-i-l-d- ----------------------- Ta unustas oma prillid. 0
Ма где су му наочале? K-h- ---s-i- o-a--ril--d---tti-? K___ t_ s___ o__ p______ j______ K-h- t- s-i- o-a p-i-l-d j-t-i-? -------------------------------- Kuhu ta siis oma prillid jättis? 0
сат k-ll k___ k-l- ---- kell 0
Његов сат је покварен. Ta -ell--n k-tki. T_ k___ o_ k_____ T- k-l- o- k-t-i- ----------------- Ta kell on katki. 0
Сат виси на зиду. Ke-- -ipub se-n--. K___ r____ s______ K-l- r-p-b s-i-a-. ------------------ Kell ripub seinal. 0
пасош pass p___ p-s- ---- pass 0
Он је изгубио свој пасош. Ta-k-o-a--e-d---assi. T_ k_____ e___ p_____ T- k-o-a- e-d- p-s-i- --------------------- Ta kaotas enda passi. 0
Где је онда његов пасош? K----ta si-s----- -a-s- -ä-t--? K___ t_ s___ e___ p____ j______ K-h- t- s-i- e-d- p-s-i j-t-i-? ------------------------------- Kuhu ta siis enda passi jättis? 0
они – њихов / њихова / њихово na--– --nde n__ – n____ n-d – n-n-e ----------- nad – nende 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. N--- l----- -i --ia end----ne---d. N___ l_____ e_ l___ e___ v________ N-e- l-p-e- e- l-i- e-d- v-n-m-i-. ---------------------------------- Need lapsed ei leia endi vanemaid. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Aga-s--l- --n-- v-n-m-d-t-le--d-i! A__ s____ n____ v______ t_________ A-a s-a-t n-n-e v-n-m-d t-l-v-d-i- ---------------------------------- Aga sealt nende vanemad tulevadki! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Te-- --te-e T___ – t___ T-i- – t-i- ----------- Teie – teie 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Kui-a---eie--e-s--li-----r----ll--? K_____ t___ r___ o___ h____ M______ K-i-a- t-i- r-i- o-i- h-r-a M-l-e-? ----------------------------------- Kuidas teie reis oli, härra Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? K-s-on t-i-----n-, --r-a------r? K__ o_ t___ n_____ h____ M______ K-s o- t-i- n-i-e- h-r-a M-l-e-? -------------------------------- Kus on teie naine, härra Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше T--e – -e-e T___ – t___ T-i- – t-i- ----------- Teie – teie 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ku--a- t--- -e-s ol-,-p--ua S--mi-t? K_____ t___ r___ o___ p____ S_______ K-i-a- t-i- r-i- o-i- p-o-a S-h-i-t- ------------------------------------ Kuidas teie reis oli, proua Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Kus -- t-i- m-e---prou- -c--i--? K__ o_ t___ m____ p____ S_______ K-s o- t-i- m-e-, p-o-a S-h-i-t- -------------------------------- Kus on teie mees, proua Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!