Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   hy անձնական դերանուններ 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [վաթսունյոթ]

67 [vat’sunyot’]

անձնական դերանուններ 2

andznakan deranunner 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
наочале ակն-ց ա____ ա-ն-ց ----- ակնոց 0
and-n---n -eranu-ner 2 a________ d_________ 2 a-d-n-k-n d-r-n-n-e- 2 ---------------------- andznakan deranunner 2
Он је заборавио своје наочале. Նա ի- ակ-ո-ը-մ---ցե- -: Ն_ ի_ ա_____ մ______ է_ Ն- ի- ա-ն-ց- մ-ռ-ց-լ է- ----------------------- Նա իր ակնոցը մոռացել է: 0
andz------d---n-nne- 2 a________ d_________ 2 a-d-n-k-n d-r-n-n-e- 2 ---------------------- andznakan deranunner 2
Ма где су му наочале? Որտե՞- է -րա ա--ո-ը: Ո_____ է ն__ ա______ Ո-տ-՞- է ն-ա ա-ն-ց-: -------------------- Որտե՞ղ է նրա ակնոցը: 0
a-nots’ a______ a-n-t-’ ------- aknots’
сат ժ--ա-ույց ժ________ ժ-մ-ց-ւ-ց --------- ժամացույց 0
a-no-s’ a______ a-n-t-’ ------- aknots’
Његов сат је покварен. Նրա -ամա-ո-յց---ացել-է: Ն__ ժ________ փ_____ է_ Ն-ա ժ-մ-ց-ւ-ց փ-ա-ե- է- ----------------------- Նրա ժամացույց փչացել է: 0
akno-s’ a______ a-n-t-’ ------- aknots’
Сат виси на зиду. Ժ--ա-ո-յ-ը կա-ված է--ա--ց: Ժ_________ կ_____ է պ_____ Ժ-մ-ց-ւ-ց- կ-խ-ա- է պ-տ-ց- -------------------------- Ժամացույցը կախված է պատից: 0
Na i- a----s’- -orrat-’-el e N_ i_ a_______ m__________ e N- i- a-n-t-’- m-r-a-s-y-l e ---------------------------- Na ir aknots’y morrats’yel e
пасош ան---գ-ր ա_______ ա-ձ-ա-ի- -------- անձնագիր 0
Na--r-ak-o--’- --r----’--- e N_ i_ a_______ m__________ e N- i- a-n-t-’- m-r-a-s-y-l e ---------------------------- Na ir aknots’y morrats’yel e
Он је изгубио свој пасош. Նա-կոր--ե--է-ի--ա-----իր-: Ն_ կ______ է ի_ ա_________ Ն- կ-ր-ր-լ է ի- ա-ձ-ա-ի-ը- -------------------------- Նա կորցրել է իր անձնագիրը: 0
Na-------o---y ----a-s’--l-e N_ i_ a_______ m__________ e N- i- a-n-t-’- m-r-a-s-y-l e ---------------------------- Na ir aknots’y morrats’yel e
Где је онда његов пасош? Որ-ե՞ղ-- -րա ա-ձնա---ը: Ո_____ է ն__ ա_________ Ո-տ-՞- է ն-ա ա-ձ-ա-ի-ը- ----------------------- Որտե՞ղ է նրա անձնագիրը: 0
Vo---՞-----n-a--kn-ts’y V_______ e n__ a_______ V-r-e-g- e n-a a-n-t-’- ----------------------- Vorte՞gh e nra aknots’y
они – њихов / њихова / њихово ն- --իր ն_ - ի_ ն- - ի- ------- նա - իր 0
V----՞gh---n-a----o--’y V_______ e n__ a_______ V-r-e-g- e n-a a-n-t-’- ----------------------- Vorte՞gh e nra aknots’y
Деца не могу наћи њихове родитеље. Եր---ն-ր- չ-ն կար-ղ-ն-ւ- --ն-լ իրե-ց --ող-ե-ի-: Ե________ չ__ կ_________ գ____ ի____ ծ_________ Ե-ե-ա-ե-ը չ-ն կ-ր-ղ-ն-ւ- գ-ն-լ ի-ե-ց ծ-ո-ն-ր-ն- ----------------------------------------------- Երեխաները չեն կարողանում գտնել իրենց ծնողներին: 0
V--------- n-- --n-ts’y V_______ e n__ a_______ V-r-e-g- e n-a a-n-t-’- ----------------------- Vorte՞gh e nra aknots’y
Али ето долазе њихови родитељи! Ահ- -ալիս ե- ---նց ---ղն---: Ա__ գ____ ե_ ն____ ծ________ Ա-ա գ-լ-ս ե- ն-ա-ց ծ-ո-ն-ր-: ---------------------------- Ահա գալիս են նրանց ծնողները: 0
z-am-------s’ z____________ z-a-a-s-u-t-’ ------------- zhamats’uyts’
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Դո-- - Ձ-ր Դ___ - Ձ__ Դ-ւ- - Ձ-ր ---------- Դուք - Ձեր 0
z-a-at-’-yts’ z____________ z-a-a-s-u-t-’ ------------- zhamats’uyts’
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ին--ե- էր --ր-ճ-մ-որդ-----ւ-ը, ---ո---յ-ւլ-ե-: Ի_____ է_ Ձ__ ճ_______________ պ____ Մ________ Ի-չ-ե- է- Ձ-ր ճ-մ-ո-դ-ւ-յ-ւ-ը- պ-ր-ն Մ-ո-լ-ե-: ---------------------------------------------- Ինչպես էր Ձեր ճամբորդությունը, պարոն Մյուլլեր: 0
zh-ma-s’uy--’ z____________ z-a-a-s-u-t-’ ------------- zhamats’uyts’
Где је Ваша жена, господине Милер? Որ--՞ղ է Ձ-ր կ-նը,--արոն-Մյ----եր: Ո_____ է Ձ__ կ____ պ____ Մ________ Ո-տ-՞- է Ձ-ր կ-ն-, պ-ր-ն Մ-ո-լ-ե-: ---------------------------------- Որտե՞ղ է Ձեր կինը, պարոն Մյուլլեր: 0
N-a-zh-------yts- -’-h-at-’yel e N__ z____________ p___________ e N-a z-a-a-s-u-t-’ p-c-’-t-’-e- e -------------------------------- Nra zhamats’uyts’ p’ch’ats’yel e
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Դու- - -եր Դ___ - Ձ__ Դ-ւ- - Ձ-ր ---------- Դուք - Ձեր 0
Nr---h--ats------ --c--at-’--l-e N__ z____________ p___________ e N-a z-a-a-s-u-t-’ p-c-’-t-’-e- e -------------------------------- Nra zhamats’uyts’ p’ch’ats’yel e
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ինչպե-ս էր -եր--ա-բո-դ----ու--, ---ին--մ--: Ի______ է_ Ձ__ ճ_______________ տ____ Շ____ Ի-չ-ե-ս է- Ձ-ր ճ-մ-ո-դ-ւ-յ-ւ-ը- տ-կ-ն Շ-ի-: ------------------------------------------- Ինչպե՞ս էր Ձեր ճամբորդությունը, տիկին Շմիդ: 0
Nra zha----’u-ts’ p-ch-at-’-e- e N__ z____________ p___________ e N-a z-a-a-s-u-t-’ p-c-’-t-’-e- e -------------------------------- Nra zhamats’uyts’ p’ch’ats’yel e
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Որ-ե-ղ ------ա------ը,-տիկի- -մ--: Ո_____ է Ձ__ ա________ տ____ Շ____ Ո-տ-՞- է Ձ-ր ա-ո-ս-ն-, տ-կ-ն Շ-ի-: ---------------------------------- Որտե՞ղ է Ձեր ամուսինը, տիկին Շմիդ: 0
Zha-at-’u-t--y -a-hva-s----a-its’ Z_____________ k_______ e p______ Z-a-a-s-u-t-’- k-k-v-t- e p-t-t-’ --------------------------------- Zhamats’uyts’y kakhvats e patits’

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!