Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   lt Savybiniai įvardžiai 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [šešiasdešimt septyni]

Savybiniai įvardžiai 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
наочале ak-n-ai a______ a-i-i-i ------- akiniai 0
Он је заборавио своје наочале. Ji---am-ršo savo----n--s. J__ p______ s___ a_______ J-s p-m-r-o s-v- a-i-i-s- ------------------------- Jis pamiršo savo akinius. 0
Ма где су му наочале? Kurg- jo a--n---? K____ j_ a_______ K-r-i j- a-i-i-i- ----------------- Kurgi jo akiniai? 0
сат l--k----s l________ l-i-r-d-s --------- laikrodis 0
Његов сат је покварен. Jo l--krodis s--ed-. J_ l________ s______ J- l-i-r-d-s s-g-d-. -------------------- Jo laikrodis sugedo. 0
Сат виси на зиду. L-i-r-di------ -nt -ien--. L________ k___ a__ s______ L-i-r-d-s k-b- a-t s-e-o-. -------------------------- Laikrodis kabo ant sienos. 0
пасош pa--s p____ p-s-s ----- pasas 0
Он је изгубио свој пасош. J-s pa---- sa-----s-. J__ p_____ s___ p____ J-s p-m-t- s-v- p-s-. --------------------- Jis pametė savo pasą. 0
Где је онда његов пасош? Kur-i -- -a-as? K____ j_ p_____ K-r-i j- p-s-s- --------------- Kurgi jo pasas? 0
они – њихов / њихова / њихово ji-, -o- — jų j___ j__ — j_ j-e- j-s — j- ------------- jie, jos — jų 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Vaik-i-ne--li-r-s-- -a-------. V_____ n_____ r____ s___ t____ V-i-a- n-g-l- r-s-i s-v- t-v-. ------------------------------ Vaikai negali rasti savo tėvų. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Be- č-- g---t---a--ų--ėv-i! B__ č__ g_ a_____ j_ t_____ B-t č-a g- a-e-n- j- t-v-i- --------------------------- Bet čia gi ateina jų tėvai! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Jūs - jū-ų J__ — j___ J-s — j-s- ---------- Jūs — jūsų 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Koki----vo - kai--s-k--- -ū-----l----,-pone M-u-eri? K____ b___ / k___ s_____ j___ k_______ p___ M_______ K-k-a b-v- / k-i- s-k-s- j-s- k-l-o-ė- p-n- M-u-e-i- ---------------------------------------------------- Kokia buvo / kaip sekėsi jūsų kelionė, pone Miuleri? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? K----ū-ų---on-,--o----------? K__ j___ ž_____ p___ M_______ K-r j-s- ž-o-a- p-n- M-u-e-i- ----------------------------- Kur jūsų žmona, pone Miuleri? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Jū--- ---ų J__ — j___ J-s — j-s- ---------- Jūs — jūsų 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Kok--------/ --i--s---si --lio--- -o-ia -m--? K____ b___ / k___ s_____ k_______ p____ Š____ K-k-a b-v- / k-i- s-k-s- k-l-o-ė- p-n-a Š-i-? --------------------------------------------- Kokia buvo / kaip sekėsi kelionė, ponia Šmit? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? K-- --s--vyr--,--on-a--mit? K__ j___ v_____ p____ Š____ K-r j-s- v-r-s- p-n-a Š-i-? --------------------------- Kur jūsų vyras, ponia Šmit? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + литвански (1-100) МП3 литвански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!