Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   mk Присвојни заменки 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шеесет и седум]

67 [shyeyesyet i syedoom]

Присвојни заменки 2

Prisvoјni zamyenki 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
наочале о-и-а о____ о-и-а ----- очила 0
Pr------i--amyenk--2 P________ z_______ 2 P-i-v-ј-i z-m-e-k- 2 -------------------- Prisvoјni zamyenki 2
Он је заборавио своје наочале. Т-ј -- -абора-и свои-- о-и-а. Т__ г_ з_______ с_____ о_____ Т-ј г- з-б-р-в- с-о-т- о-и-а- ----------------------------- Тој ги заборави своите очила. 0
Pris-oјni -amy-nk- 2 P________ z_______ 2 P-i-v-ј-i z-m-e-k- 2 -------------------- Prisvoјni zamyenki 2
Ма где су му наочале? К--е--е -ег-ви-е оч-л-? К___ с_ н_______ о_____ К-д- с- н-г-в-т- о-и-а- ----------------------- Каде се неговите очила? 0
o--ila o_____ o-h-l- ------ ochila
сат часовник ч_______ ч-с-в-и- -------- часовник 0
ochi-a o_____ o-h-l- ------ ochila
Његов сат је покварен. Н--овио- час--н-к-- --си---. Н_______ ч_______ е р_______ Н-г-в-о- ч-с-в-и- е р-с-п-н- ---------------------------- Неговиот часовник е расипан. 0
oc-i-a o_____ o-h-l- ------ ochila
Сат виси на зиду. Ча---ни-о--е-за---------ѕ---т. Ч_________ е з______ н_ ѕ_____ Ч-с-в-и-о- е з-к-ч-н н- ѕ-д-т- ------------------------------ Часовникот е закачен на ѕидот. 0
T-ј gu---abo------------ --hila. T__ g__ z_______ s______ o______ T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
пасош пасош п____ п-с-ш ----- пасош 0
T-- --i ---o--v- sv--t-e----ila. T__ g__ z_______ s______ o______ T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
Он је изгубио свој пасош. Т-ј-г--з-г-би --о--- --со-. Т__ г_ з_____ с_____ п_____ Т-ј г- з-г-б- с-о-о- п-с-ш- --------------------------- Тој го загуби својот пасош. 0
T-ј--u- za-ora----v--t-e-och-l-. T__ g__ z_______ s______ o______ T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
Где је онда његов пасош? Ка-е-е-не--в-от -а-о-? К___ е н_______ п_____ К-д- е н-г-в-о- п-с-ш- ---------------------- Каде е неговиот пасош? 0
K-d-e-----ny---o--t-e o-hi--? K____ s__ n__________ o______ K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
они – њихов / њихова / њихово т-- –--ивен т__ – н____ т-е – н-в-н ----------- тие – нивен 0
K-dye -y--ny--u-vit-e --hi-a? K____ s__ n__________ o______ K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
Деца не могу наћи њихове родитеље. Д---т---- мо-а------и-на-дат--во-т--ро-ит--и. Д_____ н_ м____ д_ г_ н_____ с_____ р________ Д-ц-т- н- м-ж-т д- г- н-ј-а- с-о-т- р-д-т-л-. --------------------------------------------- Децата не можат да ги најдат своите родители. 0
K-dye sye-n-----v-ty- o-hila? K____ s__ n__________ o______ K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
Али ето долазе њихови родитељи! Ама ев- ги---аѓа-т-н-в-и-е р-дите-и! А__ е__ г_ д______ н______ р________ А-а е-е г- д-а-а-т н-в-и-е р-д-т-л-! ------------------------------------ Ама еве ги доаѓаат нивните родители! 0
c-asov-ik c________ c-a-o-n-k --------- chasovnik
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ви--–-Ваш В__ – В__ В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
ch---vn-k c________ c-a-o-n-k --------- chasovnik
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? К-кв-----е--аше-- пат-ва-е,-го-п-дин- -и--р? К____ б___ В_____ п________ г________ М_____ К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-и-е М-л-р- -------------------------------------------- Какво беше Вашето патување, господине Милер? 0
chasov--k c________ c-a-o-n-k --------- chasovnik
Где је Ваша жена, господине Милер? К----- В-ш--а -о-ру--, г-с--ди-- Мил-р? К___ е В_____ с_______ г________ М_____ К-д- е В-ш-т- с-п-у-а- г-с-о-и-е М-л-р- --------------------------------------- Каде е Вашата сопруга, господине Милер? 0
Ny---ovi-t--ha-ovn----- ra-ipa-. N_________ c________ y_ r_______ N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В---- --ш В__ – В__ В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
N--g------ cha-o-nik--- -----a-. N_________ c________ y_ r_______ N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Как------е В-шето-п--у---е--гос-о----м--? К____ б___ В_____ п________ г______ Ш____ К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------------- Какво беше Вашето патување, госпоѓо Шмит? 0
N-egu-vio--c--s-v-ik ye --s-p-n. N_________ c________ y_ r_______ N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? К-де-- -------соп-у-- г-с-о-о-Ш-ит? К___ е В_____ с______ г______ Ш____ К-д- е В-ш-о- с-п-у-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------- Каде е Вашиот сопруг, госпоѓо Шмит? 0
C--s--n------e-za--ch-e---a----d--. C__________ y_ z________ n_ d______ C-a-o-n-k-t y- z-k-c-y-n n- d-i-o-. ----------------------------------- Chasovnikot ye zakachyen na dzidot.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!