Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   no Possessiver 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sekstisju]

Possessiver 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
наочале b-ille-e b_______ b-i-l-n- -------- brillene 0
Он је заборавио своје наочале. Han -a--g--mt----l--ne -i--. H__ h__ g____ b_______ s____ H-n h-r g-e-t b-i-l-n- s-n-. ---------------------------- Han har glemt brillene sine. 0
Ма где су му наочале? H--r-har-h-n --il-en---i-- da? H___ h__ h__ b_______ s___ d__ H-o- h-r h-n b-i-l-n- s-n- d-? ------------------------------ Hvor har han brillene sine da? 0
сат kl---a k_____ k-o-k- ------ klokka 0
Његов сат је покварен. K--k-a------er øde-agt. K_____ h___ e_ ø_______ K-o-k- h-n- e- ø-e-a-t- ----------------------- Klokka hans er ødelagt. 0
Сат виси на зиду. K----a--en--- -å v-----. K_____ h_____ p_ v______ K-o-k- h-n-e- p- v-g-e-. ------------------------ Klokka henger på veggen. 0
пасош p--s-t p_____ p-s-e- ------ passet 0
Он је изгубио свој пасош. Ha--h-- m--t-t pas--------. H__ h__ m_____ p_____ s____ H-n h-r m-s-e- p-s-e- s-t-. --------------------------- Han har mistet passet sitt. 0
Где је онда његов пасош? H-o- -ar---n pas-e--si---da? H___ h__ h__ p_____ s___ d__ H-o- h-r h-n p-s-e- s-t- d-? ---------------------------- Hvor har han passet sitt da? 0
они – њихов / њихова / њихово d--- de-es d_ – d____ d- – d-r-s ---------- de – deres 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Ba-n---a- ikke f---e fo-e----ne-si--. B____ k__ i___ f____ f_________ s____ B-r-a k-n i-k- f-n-e f-r-l-r-n- s-n-. ------------------------------------- Barna kan ikke finne foreldrene sine. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Me- de--e--j- -o--ldr--- --res! M__ d__ e_ j_ f_________ d_____ M-n d-r e- j- f-r-l-r-n- d-r-s- ------------------------------- Men der er jo foreldrene deres! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше D--/ du-–---re- - --n D_ / d_ – D____ / d__ D- / d- – D-r-s / d-n --------------------- De / du – Deres / din 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? H-----n---- tu-e-----? H______ v__ t____ d___ H-o-d-n v-r t-r-n d-n- ---------------------- Hvordan var turen din? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Hvo- e--d-n ---e? H___ e_ d__ k____ H-o- e- d-n k-n-? ----------------- Hvor er din kone? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше De-- du-–----e--- d-n D_ / d_ – D____ / d__ D- / d- – D-r-s / d-n --------------------- De / du – Deres / din 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? H-o-dan--ar t-r-- -in? H______ v__ t____ d___ H-o-d-n v-r t-r-n d-n- ---------------------- Hvordan var turen din? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? H----er -a-----d--,-f-u -m---? H___ e_ m_____ d___ f__ S_____ H-o- e- m-n-e- d-n- f-u S-i-t- ------------------------------ Hvor er mannen din, fru Smidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!