Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   ru Относительные местоимения 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шестьдесят семь]

67 [shestʹdesyat semʹ]

Относительные местоимения 2

Otnositelʹnyye mestoimeniya 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
наочале Очки О___ О-к- ---- Очки 0
O-n--i---ʹn--- m-s---m--i---2 O_____________ m___________ 2 O-n-s-t-l-n-y- m-s-o-m-n-y- 2 ----------------------------- Otnositelʹnyye mestoimeniya 2
Он је заборавио своје наочале. О---а-ыл-с--и-----. О_ з____ с___ о____ О- з-б-л с-о- о-к-. ------------------- Он забыл свои очки. 0
O-nosi--l--y---------me--y--2 O_____________ m___________ 2 O-n-s-t-l-n-y- m-s-o-m-n-y- 2 ----------------------------- Otnositelʹnyye mestoimeniya 2
Ма где су му наочале? Г-- ж--е-- -чки? Г__ ж_ е__ о____ Г-е ж- е-о о-к-? ---------------- Где же его очки? 0
Ochki O____ O-h-i ----- Ochki
сат Ча-ы Ч___ Ч-с- ---- Часы 0
O-hki O____ O-h-i ----- Ochki
Његов сат је покварен. Е-о ч-с- -л-----с-. Е__ ч___ с_________ Е-о ч-с- с-о-а-и-ь- ------------------- Его часы сломались. 0
O---i O____ O-h-i ----- Ochki
Сат виси на зиду. Часы вис-т--- стене. Ч___ в____ н_ с_____ Ч-с- в-с-т н- с-е-е- -------------------- Часы висят на стене. 0
O--z---l sv-i ---k-. O_ z____ s___ o_____ O- z-b-l s-o- o-h-i- -------------------- On zabyl svoi ochki.
пасош П--п--т П______ П-с-о-т ------- Паспорт 0
On-z------v-i-o--ki. O_ z____ s___ o_____ O- z-b-l s-o- o-h-i- -------------------- On zabyl svoi ochki.
Он је изгубио свој пасош. О--п---рял--во- паспор-. О_ п______ с___ п_______ О- п-т-р-л с-о- п-с-о-т- ------------------------ Он потерял свой паспорт. 0
On-zab-l s-o-----k-. O_ z____ s___ o_____ O- z-b-l s-o- o-h-i- -------------------- On zabyl svoi ochki.
Где је онда његов пасош? Где--- --о-п--п---? Г__ ж_ е__ п_______ Г-е ж- е-о п-с-о-т- ------------------- Где же его паспорт? 0
G---zh- --g- ochki? G__ z__ y___ o_____ G-e z-e y-g- o-h-i- ------------------- Gde zhe yego ochki?
они – њихов / њихова / њихово О-- – -х О__ – и_ О-и – и- -------- Они – их 0
Gde---e --g- -chki? G__ z__ y___ o_____ G-e z-e y-g- o-h-i- ------------------- Gde zhe yego ochki?
Деца не могу наћи њихове родитеље. Д-ти-н- -огу---а-------и- р--и-елей. Д___ н_ м____ н____ с____ р_________ Д-т- н- м-г-т н-й-и с-о-х р-д-т-л-й- ------------------------------------ Дети не могут найти своих родителей. 0
G-e-z-e y--o-o-h-i? G__ z__ y___ o_____ G-e z-e y-g- o-h-i- ------------------- Gde zhe yego ochki?
Али ето долазе њихови родитељи! Д---о--же--д---их р-ди-е-и! Д_ в__ ж_ и___ и_ р________ Д- в-т ж- и-у- и- р-д-т-л-! --------------------------- Да вот же идут их родители! 0
C--sy C____ C-a-y ----- Chasy
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В- ---аш--В---, --ш-) В_ – В__ (_____ В____ В- – В-ш (-а-а- В-ш-) --------------------- Вы – Ваш (Ваша, Ваши) 0
Chasy C____ C-a-y ----- Chasy
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ка--п-о--а-В-----о-з-ка, ---п-д-н-Мюл-ер? К__ п_____ В___ п_______ г_______ М______ К-к п-о-л- В-ш- п-е-д-а- г-с-о-и- М-л-е-? ----------------------------------------- Как прошла Ваша поездка, господин Мюллер? 0
C-a-y C____ C-a-y ----- Chasy
Где је Ваша жена, господине Милер? Гд---аша---на-----п-д-- --л---? Г__ В___ ж____ г_______ М______ Г-е В-ш- ж-н-, г-с-о-и- М-л-е-? ------------------------------- Где Ваша жена, господин Мюллер? 0
Ye---c------lomal---. Y___ c____ s_________ Y-g- c-a-y s-o-a-i-ʹ- --------------------- Yego chasy slomalisʹ.
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В- ----ша-(Ваш---аши) В_ – В___ (____ В____ В- – В-ш- (-а-, В-ш-) --------------------- Вы – Ваша (Ваш, Ваши) 0
Y----c-a---sl--al--ʹ. Y___ c____ s_________ Y-g- c-a-y s-o-a-i-ʹ- --------------------- Yego chasy slomalisʹ.
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? К-- про-л--В--- п-е-дка- -о-по-----и-т? К__ п_____ В___ п_______ г______ Ш_____ К-к п-о-л- В-ш- п-е-д-а- г-с-о-а Ш-и-т- --------------------------------------- Как прошла Ваша поездка, госпожа Шмидт? 0
Yego c-a-- --oma--sʹ. Y___ c____ s_________ Y-g- c-a-y s-o-a-i-ʹ- --------------------- Yego chasy slomalisʹ.
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Гд---а- муж--г-сп-жа -ми--? Г__ В__ м___ г______ Ш_____ Г-е В-ш м-ж- г-с-о-а Ш-и-т- --------------------------- Где Ваш муж, госпожа Шмидт? 0
Cha-y vi-----n- s-e-e. C____ v_____ n_ s_____ C-a-y v-s-a- n- s-e-e- ---------------------- Chasy visyat na stene.

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!