Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   sk Privlastňovacie zámená 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [šesťdesiatsedem]

Privlastňovacie zámená 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
наочале o---ia-e o_______ o-u-i-r- -------- okuliare 0
Он је заборавио своје наочале. Za-u-o--si-s------k-lia-e. Z______ s_ s____ o________ Z-b-d-l s- s-o-e o-u-i-r-. -------------------------- Zabudol si svoje okuliare. 0
Ма где су му наочале? K-e------á svoj--okuli-r-? K__ l__ m_ s____ o________ K-e l-n m- s-o-e o-u-i-r-? -------------------------- Kde len má svoje okuliare? 0
сат h-d--ky h______ h-d-n-y ------- hodinky 0
Његов сат је покварен. J--- h-di--y -ú pok-z-n-. J___ h______ s_ p________ J-h- h-d-n-y s- p-k-z-n-. ------------------------- Jeho hodinky sú pokazené. 0
Сат виси на зиду. Ho-in- -i-i--na -te--. H_____ v____ n_ s_____ H-d-n- v-s-a n- s-e-e- ---------------------- Hodiny visia na stene. 0
пасош pas p__ p-s --- pas 0
Он је изгубио свој пасош. S-ratil----j p--. S______ s___ p___ S-r-t-l s-o- p-s- ----------------- Stratil svoj pas. 0
Где је онда његов пасош? Kde len--- s-o--p--? K__ l__ m_ s___ p___ K-e l-n m- s-o- p-s- -------------------- Kde len má svoj pas? 0
они – њихов / њихова / њихово o-i – ich o__ – i__ o-i – i-h --------- oni – ich 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. De-i-ne-ôžu-n-----s-o--c- rodičov. D___ n_____ n____ s______ r_______ D-t- n-m-ž- n-j-ť s-o-i-h r-d-č-v- ---------------------------------- Deti nemôžu nájsť svojich rodičov. 0
Али ето долазе њихови родитељи! A-- tu u--pr-ch--z--ú---h-rodi---! A__ t_ u_ p__________ i__ r_______ A-e t- u- p-i-h-d-a-ú i-h r-d-č-a- ---------------------------------- Ale tu už prichádzajú ich rodičia! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше V- –---š, Vaša,--a-e V_ – V___ V____ V___ V- – V-š- V-š-, V-š- -------------------- Vy – Váš, Vaša, Vaše 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ak- b-la--aš- -------p-------er? A__ b___ V___ c_____ p__ M______ A-á b-l- V-š- c-s-a- p-n M-l-e-? -------------------------------- Aká bola Vaša cesta, pán Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? K-- -e--a-a --na- -á----l---? K__ j_ V___ ž____ p__ M______ K-e j- V-š- ž-n-, p-n M-l-e-? ----------------------------- Kde je Vaša žena, pán Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше V- ---------ša--V--e V_ – V___ V____ V___ V- – V-š- V-š-, V-š- -------------------- Vy – Váš, Vaša, Vaše 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? A-á --la V-š--ce-----pa-- S-h--d-ová? A__ b___ V___ c_____ p___ S__________ A-á b-l- V-š- c-s-a- p-n- S-h-i-t-v-? ------------------------------------- Aká bola Vaša cesta, pani Schmidtová? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? K---j-------u---p--- -c-m-dto-á? K__ j_ V__ m___ p___ S__________ K-e j- V-š m-ž- p-n- S-h-i-t-v-? -------------------------------- Kde je Váš muž, pani Schmidtová? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!