Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   zh 物主代词2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67[六十七]

67 [Liùshíqī]

物主代词2

wù zhǔ dàicí 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
наочале -镜 眼_ 眼- -- 眼镜 0
w--zh--d--c--2 w_ z__ d____ 2 w- z-ǔ d-i-í 2 -------------- wù zhǔ dàicí 2
Он је заборавио своје наочале. 他 把 -- -------。 他 把 他_ 眼_ 忘 了 。 他 把 他- 眼- 忘 了 。 --------------- 他 把 他的 眼镜 忘 了 。 0
w- zh- d-i-- 2 w_ z__ d____ 2 w- z-ǔ d-i-í 2 -------------- wù zhǔ dàicí 2
Ма где су му наочале? 他--眼---底-在 哪-？ 他_ 眼_ 到_ 在 哪 ？ 他- 眼- 到- 在 哪 ？ -------------- 他的 眼镜 到底 在 哪 ？ 0
yǎn--ng y______ y-n-ì-g ------- yǎnjìng
сат 钟-表 钟__ 钟-表 --- 钟，表 0
y-n-ì-g y______ y-n-ì-g ------- yǎnjìng
Његов сат је покварен. 他- - --了 。 他_ 表 坏 了 。 他- 表 坏 了 。 ---------- 他的 表 坏 了 。 0
y---ìng y______ y-n-ì-g ------- yǎnjìng
Сат виси на зиду. 钟 挂在-----。 钟 挂_ 墙 上 。 钟 挂- 墙 上 。 ---------- 钟 挂在 墙 上 。 0
t- -- tā d--yǎ-jìn---àn-le. t_ b_ t_ d_ y______ w______ t- b- t- d- y-n-ì-g w-n-l-. --------------------------- tā bǎ tā de yǎnjìng wàngle.
пасош -照 护_ 护- -- 护照 0
t- -- -ā -e ---jì-g-w-ng--. t_ b_ t_ d_ y______ w______ t- b- t- d- y-n-ì-g w-n-l-. --------------------------- tā bǎ tā de yǎnjìng wàngle.
Он је изгубио свој пасош. 他 把-他- 护--丢 了-。 他 把 他_ 护_ 丢 了 。 他 把 他- 护- 丢 了 。 --------------- 他 把 他的 护照 丢 了 。 0
tā-bǎ-tā de yǎ-jì-- w-n-le. t_ b_ t_ d_ y______ w______ t- b- t- d- y-n-ì-g w-n-l-. --------------------------- tā bǎ tā de yǎnjìng wàngle.
Где је онда његов пасош? 他的 护照 到底-在 -- ？ 他_ 护_ 到_ 在 哪_ ？ 他- 护- 到- 在 哪- ？ --------------- 他的 护照 到底 在 哪里 ？ 0
Tā--e-yǎ-j-ng-dàodǐ-zài nǎ? T_ d_ y______ d____ z__ n__ T- d- y-n-ì-g d-o-ǐ z-i n-? --------------------------- Tā de yǎnjìng dàodǐ zài nǎ?
они – њихов / њихова / њихово 她-她的 她___ 她-她- ---- 她–她的 0
T- -- y----n----o-- -à- nǎ? T_ d_ y______ d____ z__ n__ T- d- y-n-ì-g d-o-ǐ z-i n-? --------------------------- Tā de yǎnjìng dàodǐ zài nǎ?
Деца не могу наћи њихове родитеље. 孩---不能 找- --的 父母 孩__ 不_ 找_ 他__ 父_ 孩-们 不- 找- 他-的 父- ---------------- 孩子们 不能 找到 他们的 父母 0
T--de-y---ì-g---od- z-- --? T_ d_ y______ d____ z__ n__ T- d- y-n-ì-g d-o-ǐ z-i n-? --------------------------- Tā de yǎnjìng dàodǐ zài nǎ?
Али ето долазе њихови родитељи! 但- -们的--母 -了-！ 但_ 他__ 父_ 来_ ！ 但- 他-的 父- 来- ！ -------------- 但是 他们的 父母 来了 ！ 0
Zh---- --ǎo Z_____ b___ Z-ō-g- b-ǎ- ----------- Zhōng, biǎo
Ви – Ваш / Ваша / Ваше 您--的 您___ 您-您- ---- 您–您的 0
Zhōn-, -i-o Z_____ b___ Z-ō-g- b-ǎ- ----------- Zhōng, biǎo
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? 米勒--， 您的 旅行 -么--？ 米____ 您_ 旅_ 怎__ ？ 米-先-， 您- 旅- 怎-样 ？ ----------------- 米勒先生， 您的 旅行 怎么样 ？ 0
Z-ō--,--i-o Z_____ b___ Z-ō-g- b-ǎ- ----------- Zhōng, biǎo
Где је Ваша жена, господине Милер? 米--生------太 在 哪- ？ 米____ 您_ 太_ 在 哪_ ？ 米-先-， 您- 太- 在 哪- ？ ------------------ 米勒先生， 您的 太太 在 哪里 ？ 0
tā-d- -----h-à--e. t_ d_ b___ h______ t- d- b-ǎ- h-à-l-. ------------------ tā de biǎo huàile.
Ви – Ваш / Ваша / Ваше 您–-的 您___ 您-您- ---- 您–您的 0
t--d- b-ǎ- -uàil-. t_ d_ b___ h______ t- d- b-ǎ- h-à-l-. ------------------ tā de biǎo huàile.
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? 施密特女-- ----- 怎-样 ？ 施_____ 您_ 旅_ 怎__ ？ 施-特-士- 您- 旅- 怎-样 ？ ------------------ 施密特女士， 您的 旅行 怎么样 ？ 0
tā--- b--o -uà---. t_ d_ b___ h______ t- d- b-ǎ- h-à-l-. ------------------ tā de biǎo huàile.
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? 施--女-- -- -生 - 哪里-？ 施_____ 您_ 先_ 在 哪_ ？ 施-特-士- 您- 先- 在 哪- ？ ------------------- 施密特女士， 您的 先生 在 哪里 ？ 0
Zh--g -uà---i-q--ng ----g. Z____ g__ z__ q____ s_____ Z-ō-g g-à z-i q-á-g s-à-g- -------------------------- Zhōng guà zài qiáng shàng.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!