Рјечник

sr велико – мало   »   be вялікі – маленькі

68 [шездесет и осам]

велико – мало

велико – мало

68 [шэсцьдзесят восем]

68 [shests’dzesyat vosem]

вялікі – маленькі

vyalіkі – malen’kі

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
велико и мало вя--кі-і--але---і в_____ і м_______ в-л-к- і м-л-н-к- ----------------- вялікі і маленькі 0
v-a--k--– ma---’kі v______ – m_______ v-a-і-і – m-l-n-k- ------------------ vyalіkі – malen’kі
Слон је велик. Сл-н-вя--к-. С___ в______ С-о- в-л-к-. ------------ Слон вялікі. 0
vya-і-і –-ma-e-’-і v______ – m_______ v-a-і-і – m-l-n-k- ------------------ vyalіkі – malen’kі
Миш је мален. Мыш--ал---ка-. М__ м_________ М-ш м-л-н-к-я- -------------- Мыш маленькая. 0
v--lі-і--------’-і v______ і m_______ v-a-і-і і m-l-n-k- ------------------ vyalіkі і malen’kі
тамно и светло цё--ы--------ы ц____ і с_____ ц-м-ы і с-е-л- -------------- цёмны і светлы 0
vy-l-k----m-l-n’kі v______ і m_______ v-a-і-і і m-l-n-k- ------------------ vyalіkі і malen’kі
Ноћ је тамна. Н-ч--ё-на-. Н__ ц______ Н-ч ц-м-а-. ----------- Ноч цёмная. 0
vyal--і-------n-kі v______ і m_______ v-a-і-і і m-l-n-k- ------------------ vyalіkі і malen’kі
Дан је светао. Дзен-----тлы. Д____ с______ Д-е-ь с-е-л-. ------------- Дзень светлы. 0
S-on vy--іk-. S___ v_______ S-o- v-a-і-і- ------------- Slon vyalіkі.
старо и младо. ста-ы і --л-ды с____ і м_____ с-а-ы і м-л-д- -------------- стары і малады 0
S--- vyal--і. S___ v_______ S-o- v-a-і-і- ------------- Slon vyalіkі.
Наш деда је јако стар. Н---д-я--л--в-льмі ---р-. Н__ д______ в_____ с_____ Н-ш д-я-у-я в-л-м- с-а-ы- ------------------------- Наш дзядуля вельмі стары. 0
S------alіk-. S___ v_______ S-o- v-a-і-і- ------------- Slon vyalіkі.
Пре 70 година био је још млад. 70--а--ў на-ад--- б-ў яш-э м-л-д-. 7_ г____ н____ ё_ б__ я___ м______ 7- г-д-ў н-з-д ё- б-ў я-ч- м-л-д-. ---------------------------------- 70 гадоў назад ён быў яшчэ малады. 0
M--h ---e--k---. M___ m__________ M-s- m-l-n-k-y-. ---------------- Mysh malen’kaya.
лепо и ружно п-ы-ожы-і --ы--і п______ і б_____ п-ы-о-ы і б-ы-к- ---------------- прыгожы і брыдкі 0
Mysh-ma-e-’---a. M___ m__________ M-s- m-l-n-k-y-. ---------------- Mysh malen’kaya.
Лептир је леп. Мат--ё--пры--жы. М______ п_______ М-т-л-к п-ы-о-ы- ---------------- Матылёк прыгожы. 0
M--h m-len’-a-a. M___ m__________ M-s- m-l-n-k-y-. ---------------- Mysh malen’kaya.
Паук је ружан. П-в-к--ры---. П____ б______ П-в-к б-ы-к-. ------------- Павук брыдкі. 0
ts-----і svetly t_____ і s_____ t-e-n- і s-e-l- --------------- tsemny і svetly
дебело и мршаво тоў--- і---ды т_____ і х___ т-ў-т- і х-д- ------------- тоўсты і худы 0
tse--y-----e-ly t_____ і s_____ t-e-n- і s-e-l- --------------- tsemny і svetly
Жена од 100 кила је дебела. Ж---ын----го--100--г---ў-т--. Ж______ в____ 1__ к_ т_______ Ж-н-ы-а в-г-ю 1-0 к- т-ў-т-я- ----------------------------- Жанчына вагою 100 кг тоўстая. 0
tse--- -----tly t_____ і s_____ t-e-n- і s-e-l- --------------- tsemny і svetly
Мушкарац од 50 кила је мршав. Муж--на -а-ою -- ------ы. М______ в____ 5_ к_ х____ М-ж-ы-а в-г-ю 5- к- х-д-. ------------------------- Мужчына вагою 50 кг худы. 0
N--h-tse--a-a. N___ t________ N-c- t-e-n-y-. -------------- Noch tsemnaya.
скупо и јефтино да-агі і та--ы д_____ і т____ д-р-г- і т-н-ы -------------- дарагі і танны 0
N----t---n--a. N___ t________ N-c- t-e-n-y-. -------------- Noch tsemnaya.
Ауто је скупо. Аўт-м----ь -а-а--. А_________ д______ А-т-м-б-л- д-р-г-. ------------------ Аўтамабіль дарагі. 0
N--h -s-mnay-. N___ t________ N-c- t-e-n-y-. -------------- Noch tsemnaya.
Новине су јефтине. Га---а т--н-я. Г_____ т______ Г-з-т- т-н-а-. -------------- Газета танная. 0
Dzen’ -v----. D____ s______ D-e-’ s-e-l-. ------------- Dzen’ svetly.

Code-Switching (Пребацивање кода)

Све је већи број људи који одраста са два језика. Они говоре више од једног језика. Многи од њих често мењају језик. Зависно од ситуације одлучују којим ће језиком говорити. На послу, на пример, говоре једним језиком, код куће - другим. На тај начин се прилагођавају околини. Али, постоји и могућност да се језик спонтано мeња. Овај феномен познат је под именом code-switching (пребацивање кода). Код овог феномена долази до тога да се усред разговора језик мења. Постоје многи разлози зашто до овога долази. Људи често не могу да пронађу одговарајућу реч на једном па се стога пребацују на други језик. Другим језиком се боље могу изразити. Такође се може догодити да се човек с једним језиком сигурније осећа. У том случају се одлучује за тај језик када су у питању приватан живот или личне ствари. Понекад у датом језику нема одређене речи. У том случају се мора мењати језик. Или се пребацује на други језик да их други не би разумели. У том случају пребацивање кода преузима улогу тајног језика. Раније је мешање језика било подложно оштрој критици. Владало је мишљење да особа није у стању да говори ни један језик правилно. Данас се о овој појави мисли другачије. Пребацивање кода се у данашње време сматра изузетном језичком компетенцијом. Врло је занимљиво посматрати оне који користе пребацивање кода. Често није у питању само пребацивање на други језик. Долази до мењања и других комуникативних елемената. Многи говоре брже, гласније или са израженијим акцентом. Или одједном почињу да употребљавају интензивнију мимику и гестикулацију. Пребацивање кода је, дакле, донекле и пребацивање с једне културе на другу.