Рјечник

sr велико – мало   »   hy մեծ - փոքր

68 [шездесет и осам]

велико – мало

велико – мало

68 [վաթսունութ]

68 [vat’sunut’]

մեծ - փոքր

mets - p’vok’r

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
велико и мало մե- և ---ր մ__ և փ___ մ-ծ և փ-ք- ---------- մեծ և փոքր 0
mets -----o-’r m___ - p______ m-t- - p-v-k-r -------------- mets - p’vok’r
Слон је велик. Փիղ- մե- -: Փ___ մ__ է_ Փ-ղ- մ-ծ է- ----------- Փիղը մեծ է: 0
m-------’vo--r m___ - p______ m-t- - p-v-k-r -------------- mets - p’vok’r
Миш је мален. Մու-- փո----: Մ____ փ___ է_ Մ-ւ-ը փ-ք- է- ------------- Մուկը փոքր է: 0
mets-ye--p--ok’r m___ y__ p______ m-t- y-v p-v-k-r ---------------- mets yev p’vok’r
тамно и светло մու--- լ-----որ մ___ և լ_______ մ-ւ- և լ-ւ-ա-ո- --------------- մութ և լուսավոր 0
me-s --v p-v---r m___ y__ p______ m-t- y-v p-v-k-r ---------------- mets yev p’vok’r
Ноћ је тамна. Գ---րը-մ----է: Գ_____ մ___ է_ Գ-շ-ր- մ-ւ- է- -------------- Գիշերը մութ է: 0
m-t--yev---vo--r m___ y__ p______ m-t- y-v p-v-k-r ---------------- mets yev p’vok’r
Дан је светао. Օ-ը -այ-առ է: Օ__ պ_____ է_ Օ-ը պ-յ-ա- է- ------------- Օրը պայծառ է: 0
P’ighy m--- e P_____ m___ e P-i-h- m-t- e ------------- P’ighy mets e
старо и младо. ծ-- - --ի-ա-ա-դ ծ__ և ե________ ծ-ր և ե-ի-ա-ա-դ --------------- ծեր և երիտասարդ 0
P’-gh- met--e P_____ m___ e P-i-h- m-t- e ------------- P’ighy mets e
Наш деда је јако стар. Մ-- -ապ--ը---տ---- -: Մ__ պ_____ շ__ ծ__ է_ Մ-ր պ-պ-կ- շ-տ ծ-ր է- --------------------- Մեր պապիկը շատ ծեր է: 0
P-i-hy-m-t- e P_____ m___ e P-i-h- m-t- e ------------- P’ighy mets e
Пре 70 година био је још млад. Յոթ-ն--------րի-առաջ--ա-ե-ի-աս--դ -ր: Յ_________ տ___ ա___ ն_ ե________ է__ Յ-թ-ն-ս-ւ- տ-ր- ա-ա- ն- ե-ի-ա-ա-դ է-: ------------------------------------- Յոթանասուն տարի առաջ նա երիտասարդ էր: 0
Mu-y p’vok’r e M___ p______ e M-k- p-v-k-r e -------------- Muky p’vok’r e
лепо и ружно գե---ի- - տ--ղ գ______ և տ___ գ-ղ-ց-կ և տ-ե- -------------- գեղեցիկ և տգեղ 0
Mu-y-p-v--’--e M___ p______ e M-k- p-v-k-r e -------------- Muky p’vok’r e
Лептир је леп. Թի---ը-գե---ի- է: Թ_____ գ______ է_ Թ-թ-ռ- գ-ղ-ց-կ է- ----------------- Թիթեռը գեղեցիկ է: 0
Muky-p-v--’--e M___ p______ e M-k- p-v-k-r e -------------- Muky p’vok’r e
Паук је ружан. Սա--- ---- է: Ս____ տ___ է_ Ս-ր-ը տ-ե- է- ------------- Սարդը տգեղ է: 0
mut’ --v-lu---or m___ y__ l______ m-t- y-v l-s-v-r ---------------- mut’ yev lusavor
дебело и мршаво գեր -----ար գ__ և ն____ գ-ր և ն-հ-ր ----------- գեր և նիհար 0
mut--yev-lus--or m___ y__ l______ m-t- y-v l-s-v-r ---------------- mut’ yev lusavor
Жена од 100 кила је дебела. Կի----ա-------ի--գր--ով -եր--: Կ___ հ______ կ_________ գ__ է_ Կ-ն- հ-ր-ո-ր կ-լ-գ-ա-ո- գ-ր է- ------------------------------ Կինը հարյուր կիլոգրամով գեր է: 0
mu-’-y-- -u-a--r m___ y__ l______ m-t- y-v l-s-v-r ---------------- mut’ yev lusavor
Мушкарац од 50 кила је мршав. Տղա---դը---սու- -ի-ոգր--ո--ն-հա- -: Տ_______ հ_____ կ_________ ն____ է_ Տ-ա-ա-դ- հ-ս-ւ- կ-լ-գ-ա-ո- ն-հ-ր է- ----------------------------------- Տղամարդը հիսուն կիլոգրամով նիհար է: 0
G-sh-ry----- e G______ m___ e G-s-e-y m-t- e -------------- Gishery mut’ e
скупо и јефтино թ---------ն թ___ և է___ թ-ն- և է-ա- ----------- թանկ և էժան 0
Gi--e---mut- e G______ m___ e G-s-e-y m-t- e -------------- Gishery mut’ e
Ауто је скупо. Մեքեն-----ն- է: Մ______ թ___ է_ Մ-ք-ն-ն թ-ն- է- --------------- Մեքենան թանկ է: 0
G---e-- m-t--e G______ m___ e G-s-e-y m-t- e -------------- Gishery mut’ e
Новине су јефтине. Թ---ը -ժ-- -: Թ____ է___ է_ Թ-ր-ը է-ա- է- ------------- Թերթը էժան է: 0
O---p-y--a-- e O__ p_______ e O-y p-y-s-r- e -------------- Ory paytsarr e

Code-Switching (Пребацивање кода)

Све је већи број људи који одраста са два језика. Они говоре више од једног језика. Многи од њих често мењају језик. Зависно од ситуације одлучују којим ће језиком говорити. На послу, на пример, говоре једним језиком, код куће - другим. На тај начин се прилагођавају околини. Али, постоји и могућност да се језик спонтано мeња. Овај феномен познат је под именом code-switching (пребацивање кода). Код овог феномена долази до тога да се усред разговора језик мења. Постоје многи разлози зашто до овога долази. Људи често не могу да пронађу одговарајућу реч на једном па се стога пребацују на други језик. Другим језиком се боље могу изразити. Такође се може догодити да се човек с једним језиком сигурније осећа. У том случају се одлучује за тај језик када су у питању приватан живот или личне ствари. Понекад у датом језику нема одређене речи. У том случају се мора мењати језик. Или се пребацује на други језик да их други не би разумели. У том случају пребацивање кода преузима улогу тајног језика. Раније је мешање језика било подложно оштрој критици. Владало је мишљење да особа није у стању да говори ни један језик правилно. Данас се о овој појави мисли другачије. Пребацивање кода се у данашње време сматра изузетном језичком компетенцијом. Врло је занимљиво посматрати оне који користе пребацивање кода. Често није у питању само пребацивање на други језик. Долази до мењања и других комуникативних елемената. Многи говоре брже, гласније или са израженијим акцентом. Или одједном почињу да употребљавају интензивнију мимику и гестикулацију. Пребацивање кода је, дакле, донекле и пребацивање с једне културе на другу.