Рјечник

sr нешто желети   »   ad Зыгорэ пшIоигъон

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [тIокIищрэ пшIырэ]

70 [tIokIishhrje pshIyrje]

Зыгорэ пшIоигъон

Zygorje pshIoigon

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Желите ли пушити? Ту--н-уешъ- -шI----у-? Т____ у____ п_________ Т-т-н у-ш-о п-I-и-ъ-а- ---------------------- Тутын уешъо пшIоигъуа? 0
Zygo--e-p-h-o-gon Z______ p________ Z-g-r-e p-h-o-g-n ----------------- Zygorje pshIoigon
Желите ли играти? Укъ-ш-о пшI--г-у-? У______ п_________ У-ъ-ш-о п-I-и-ъ-а- ------------------ Укъашъо пшIоигъуа? 0
Zy-o--e----Ioig-n Z______ p________ Z-g-r-e p-h-o-g-n ----------------- Zygorje pshIoigon
Желите ли шетати? У--зе-Iухь---- пшI-и--уа? У_____________ п_________ У-е-е-I-х-а-э- п-I-и-ъ-а- ------------------------- УтезекIухьанэу пшIоигъуа? 0
Tu--n-ues-o-ps---i---? T____ u____ p_________ T-t-n u-s-o p-h-o-g-a- ---------------------- Tutyn uesho pshIoigua?
Ја желим пушити. С- -у----с--ъо сш--и-ъу--ъ. С_ т____ с____ с___________ С- т-т-н с-ш-о с-I-и-ъ-а-ъ- --------------------------- Сэ тутын сешъо сшIоигъуагъ. 0
T-t-n u--h--p--I-i---? T____ u____ p_________ T-t-n u-s-o p-h-o-g-a- ---------------------- Tutyn uesho pshIoigua?
Желиш ли цигарету? Сига-е- у---? С______ у____ С-г-р-т у-а-? ------------- Сигарет уфая? 0
Tut---u---o ---I-ig-a? T____ u____ p_________ T-t-n u-s-o p-h-o-g-a- ---------------------- Tutyn uesho pshIoigua?
Он жели ватру. Ар--------ы--)--ыр--ч -ай. А_ (__________ с_____ ф___ А- (-ъ-л-ф-г-) с-р-ы- ф-й- -------------------------- Ар (хъулъфыгъ) сырныч фай. 0
Uka--o---hIoi-ua? U_____ p_________ U-a-h- p-h-o-g-a- ----------------- Ukasho pshIoigua?
Ја желим нешто пити. Зыг-р-м ----о-эу------. З______ с_______ с_____ З-г-р-м с-ш-о-э- с-ф-й- ----------------------- Зыгорэм сешъонэу сыфай. 0
Uk--h--pshI-i-ua? U_____ p_________ U-a-h- p-h-o-g-a- ----------------- Ukasho pshIoigua?
Ја желим нешто јести. З--о-э---хы с--о-гъ-. З_____ с___ с________ З-г-р- с-х- с-I-и-ъ-. --------------------- Зыгорэ сшхы сшIоигъу. 0
U---h- --hI-i--a? U_____ p_________ U-a-h- p-h-o-g-a- ----------------- Ukasho pshIoigua?
Ја се желим мало одморити. Т-э--- зы-----сэ-ы с--о----. Т_____ з__________ с________ Т-э-I- з-з-ъ-п-э-ы с-I-и-ъ-. ---------------------------- ТIэкIу зызгъэпсэфы сшIоигъу. 0
Ut--------a--eu---hI-igua? U______________ p_________ U-e-e-I-h-a-j-u p-h-o-g-a- -------------------------- UtezekIuh'anjeu pshIoigua?
Ја Вас желим нешто питати. С---ыгор-м -ы--ы-Iэ-пчI- --Iо-г--. С_ з______ с____________ с________ С- з-г-р-м с-к-ы-I-у-ч-э с-I-и-ъ-. ---------------------------------- Сэ зыгорэм сыкъыкIэупчIэ сшIоигъу. 0
Sj- tuty- -esh- -s--o-gua-. S__ t____ s____ s__________ S-e t-t-n s-s-o s-h-o-g-a-. --------------------------- Sje tutyn sesho sshIoiguag.
Ја Вас желим за нешто замолити. Сэ-зы--р-к-э --къы-л--Iу --I----у. С_ з________ с__________ с________ С- з-г-р-к-э с-к-ы-л-э-у с-I-и-ъ-. ---------------------------------- Сэ зыгорэкIэ сыкъыолъэIу сшIоигъу. 0
S-e------ s--ho --hIoigua-. S__ t____ s____ s__________ S-e t-t-n s-s-o s-h-o-g-a-. --------------------------- Sje tutyn sesho sshIoiguag.
Ја Вас желим на нешто позвати. С--зыго-э--у---ъэ--агъэ -----гъу. С_ з______ у___________ с________ С- з-г-р-м у-з-ъ-б-а-ъ- с-I-и-ъ-. --------------------------------- Сэ зыгорэм уезгъэблагъэ сшIоигъу. 0
Sj- tu-y- s--ho----Ioi----. S__ t____ s____ s__________ S-e t-t-n s-s-o s-h-o-g-a-. --------------------------- Sje tutyn sesho sshIoiguag.
Шта желите, молим? С-д - -шIо-гъуа--? С__ о п___________ С-д о п-I-и-ъ-а-ъ- ------------------ Сыд о пшIоигъуагъ? 0
S-g--e-----j-? S______ u_____ S-g-r-t u-a-a- -------------- Sigaret ufaja?
Желите ли кафу? Кофе у--я--а? К___ у_______ К-ф- у-э-г-а- ------------- Кофе уфэягъа? 0
Sigar-- uf-j-? S______ u_____ S-g-r-t u-a-a- -------------- Sigaret ufaja?
Или радије желите чај? Х-а-ми щ---- ---ь-ш---? Х_____ щ____ н_________ Х-а-м- щ-й-э н-х-ы-I-а- ----------------------- Хьауми щаймэ нахьышIуа? 0
Si-aret--f-j-? S______ u_____ S-g-r-t u-a-a- -------------- Sigaret ufaja?
Ми се желимо возити кући. Т- -н-м --к-о-ьы-т-Iо-г---гъ. Т_ у___ т_______ т___________ Т- у-э- т-к-о-ь- т-I-и-ъ-а-ъ- ----------------------------- Тэ унэм тыкIожьы тшIоигъуагъ. 0
Ar -hu----) -----------. A_ (_______ s______ f___ A- (-u-f-g- s-r-y-h f-j- ------------------------ Ar (hulfyg) syrnych faj.
Желите ли ви такси? Т-к-- шъуфая? Т____ ш______ Т-к-и ш-у-а-? ------------- Такси шъуфая? 0
A- (--l--g- sy--ych-f-j. A_ (_______ s______ f___ A- (-u-f-g- s-r-y-h f-j- ------------------------ Ar (hulfyg) syrnych faj.
Они желе телефонирати. А-эр т---фон--э -еохэ -ш-----у-г-. А___ т_________ т____ а___________ А-э- т-л-ф-н-I- т-о-э а-I-и-ъ-а-ъ- ---------------------------------- Ахэр телефонкIэ теохэ ашIоигъуагъ. 0
Ar-(h--f-g---yr-yc- f--. A_ (_______ s______ f___ A- (-u-f-g- s-r-y-h f-j- ------------------------ Ar (hulfyg) syrnych faj.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + адигхе (1-100) МП3 адигхе (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.