Рјечник

sr нешто желети   »   be нечага хацець

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [семдзесят]

70 [semdzesyat]

нечага хацець

nechaga khatsets’

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Желите ли пушити? Хоча---ку--ц-? Х_____ к______ Х-ч-ц- к-р-ц-? -------------- Хочаце курыць? 0
n-c-a---k--t-et-’ n______ k________ n-c-a-a k-a-s-t-’ ----------------- nechaga khatsets’
Желите ли играти? Хоча-- па-а-ц-----? Х_____ п___________ Х-ч-ц- п-т-н-а-а-ь- ------------------- Хочаце патанцаваць? 0
ne---g- k-atsets’ n______ k________ n-c-a-a k-a-s-t-’ ----------------- nechaga khatsets’
Желите ли шетати? Хо-ац- пр--уляц-а? Х_____ п__________ Х-ч-ц- п-а-у-я-ц-? ------------------ Хочаце прагуляцца? 0
K--c-a-s--------’? K________ k_______ K-o-h-t-e k-r-t-’- ------------------ Khochatse kuryts’?
Ја желим пушити. Я -ач---уры--. Я х___ к______ Я х-ч- к-р-ц-. -------------- Я хачу курыць. 0
Kh-c-a----ku---s-? K________ k_______ K-o-h-t-e k-r-t-’- ------------------ Khochatse kuryts’?
Желиш ли цигарету? Хо----цы--рэ--? Х____ ц________ Х-ч-ш ц-г-р-т-? --------------- Хочаш цыгарэту? 0
Khoc---s--k--yts-? K________ k_______ K-o-h-t-e k-r-t-’- ------------------ Khochatse kuryts’?
Он жели ватру. Ё- --ча-------ы-ь. Ё_ х___ п_________ Ё- х-ч- п-ы-у-ы-ь- ------------------ Ён хоча прыкурыць. 0
K----a--e---tant-a-at--? K________ p_____________ K-o-h-t-e p-t-n-s-v-t-’- ------------------------ Khochatse patantsavats’?
Ја желим нешто пити. Я х--е---ы-/ --ц-ла--- чаго---б-дз--п-п---. Я х____ б_ / х_____ б_ ч___________ п______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ч-г---е-у-з- п-п-ц-. ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы чаго-небудзь папіць. 0
K-o--atse-pa-a--sa-a-s-? K________ p_____________ K-o-h-t-e p-t-n-s-v-t-’- ------------------------ Khochatse patantsavats’?
Ја желим нешто јести. Я---це---ы-/-х-ц-ла-б--ч-г--н-б---ь-пае---. Я х____ б_ / х_____ б_ ч___________ п______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- ч-г---е-у-з- п-е-ц-. ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы чаго-небудзь паесці. 0
K-oc---se-pa-a-t-a--t-’? K________ p_____________ K-o-h-t-e p-t-n-s-v-t-’- ------------------------ Khochatse patantsavats’?
Ја се желим мало одморити. Я --ц-ў -- /--а--л---- ----- -д-ачыц-. Я х____ б_ / х_____ б_ т____ а________ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- т-о-і а-п-ч-ц-. -------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы трохі адпачыць. 0
Khoch-tse ----u--a----a? K________ p_____________ K-o-h-t-e p-a-u-y-t-t-a- ------------------------ Khochatse pragulyatstsa?
Ја Вас желим нешто питати. Я --ц----ы-- -----а-б- -е----ў--а- -----ць. Я х____ б_ / х_____ б_ н____ ў В__ с_______ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- н-ш-а ў В-с с-ы-а-ь- ------------------------------------------- Я хацеў бы / хацела бы нешта ў Вас спытаць. 0
Kho-ha--- pr-gulyat-tsa? K________ p_____________ K-o-h-t-e p-a-u-y-t-t-a- ------------------------ Khochatse pragulyatstsa?
Ја Вас желим за нешто замолити. Я --ц-ў-б- - хац--- бы-Ва--аб--ы--ь-і-па--а---ь. Я х____ б_ / х_____ б_ В__ а_ ч______ п_________ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- В-с а- ч-м-ь-і п-п-а-і-ь- ------------------------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы Вас аб чымсьці папрасіць. 0
Kh---at-e --ag--y--stsa? K________ p_____________ K-o-h-t-e p-a-u-y-t-t-a- ------------------------ Khochatse pragulyatstsa?
Ја Вас желим на нешто позвати. Я -ац-ў бы ---ацел- -ы-Ва- ------с--- -апра--ць. Я х____ б_ / х_____ б_ В__ н_ ш______ з_________ Я х-ц-ў б- / х-ц-л- б- В-с н- ш-о-ь-і з-п-а-і-ь- ------------------------------------------------ Я хацеў бы / хацела бы Вас на штосьці запрасіць. 0
Y--khachu --r-t--. Y_ k_____ k_______ Y- k-a-h- k-r-t-’- ------------------ Ya khachu kuryts’.
Шта желите, молим? Ш-о-Вы жада---? Ш__ В_ ж_______ Ш-о В- ж-д-е-е- --------------- Што Вы жадаеце? 0
Y- -h-c-u-k---ts-. Y_ k_____ k_______ Y- k-a-h- k-r-t-’- ------------------ Ya khachu kuryts’.
Желите ли кафу? Жада-це -а-ы? Ж______ к____ Ж-д-е-е к-в-? ------------- Жадаеце кавы? 0
Ya-k-achu -u---s’. Y_ k_____ k_______ Y- k-a-h- k-r-t-’- ------------------ Ya khachu kuryts’.
Или радије желите чај? Або-Вам-------гарбаты? А__ В__ л____ г_______ А-о В-м л-п-й г-р-а-ы- ---------------------- Або Вам лепей гарбаты? 0
K-o-h--- t--g--e-u? K_______ t_________ K-o-h-s- t-y-a-e-u- ------------------- Khochash tsygaretu?
Ми се желимо возити кући. М- х-чам -ха-----дому. М_ х____ е____ д______ М- х-ч-м е-а-ь д-д-м-. ---------------------- Мы хочам ехаць дадому. 0
Kh-ch-sh t--ga----? K_______ t_________ K-o-h-s- t-y-a-e-u- ------------------- Khochash tsygaretu?
Желите ли ви такси? Ва---атрэбн-е---кс-? В__ п________ т_____ В-м п-т-э-н-е т-к-і- -------------------- Вам патрэбнае таксі? 0
Kho--a-h---yg---tu? K_______ t_________ K-o-h-s- t-y-a-e-u- ------------------- Khochash tsygaretu?
Они желе телефонирати. Яны----у---п-т--е--н---ц-. Я__ х_____ п______________ Я-ы х-ч-ц- п-т-л-ф-н-в-ц-. -------------------------- Яны хочуць патэлефанаваць. 0
E--kho--- pr-k-r---’. E_ k_____ p__________ E- k-o-h- p-y-u-y-s-. --------------------- En khocha prykuryts’.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.