Рјечник

sr нешто желети   »   uk Хотіти що-небудь

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [сімдесят]

70 [simdesyat]

Хотіти що-небудь

Khotity shcho-nebudʹ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Желите ли пушити? Х-ч-т- к--и--? Х_____ к______ Х-ч-т- к-р-т-? -------------- Хочете курити? 0
K-o-it- s-c---n----ʹ K______ s___________ K-o-i-y s-c-o-n-b-d- -------------------- Khotity shcho-nebudʹ
Желите ли играти? Хочете т--цюват-? Х_____ т_________ Х-ч-т- т-н-ю-а-и- ----------------- Хочете танцювати? 0
K--t----------n--udʹ K______ s___________ K-o-i-y s-c-o-n-b-d- -------------------- Khotity shcho-nebudʹ
Желите ли шетати? Хоче-е-йт---уля-и? Х_____ й__ г______ Х-ч-т- й-и г-л-т-? ------------------ Хочете йти гуляти? 0
Khoch-----ur---? K_______ k______ K-o-h-t- k-r-t-? ---------------- Khochete kuryty?
Ја желим пушити. Я----у к-р-т-. Я х___ к______ Я х-ч- к-р-т-. -------------- Я хочу курити. 0
Kho-h--e -ury--? K_______ k______ K-o-h-t- k-r-t-? ---------------- Khochete kuryty?
Желиш ли цигарету? Ти-х-т-- -------рку? Т_ х____ б_ ц_______ Т- х-т-в б- ц-г-р-у- -------------------- Ти хотів би цигарку? 0
K--c-e-e -u--t-? K_______ k______ K-o-h-t- k-r-t-? ---------------- Khochete kuryty?
Он жели ватру. Він х--ів--и--огню. В__ х____ б_ в_____ В-н х-т-в б- в-г-ю- ------------------- Він хотів би вогню. 0
K----et--t-n-s-uvat-? K_______ t___________ K-o-h-t- t-n-s-u-a-y- --------------------- Khochete tantsyuvaty?
Ја желим нешто пити. Я --чу --т-. Я х___ п____ Я х-ч- п-т-. ------------ Я хочу пити. 0
K-o-h--e --ntsyu-a-y? K_______ t___________ K-o-h-t- t-n-s-u-a-y- --------------------- Khochete tantsyuvaty?
Ја желим нешто јести. Я -о-- їс--. Я х___ ї____ Я х-ч- ї-т-. ------------ Я хочу їсти. 0
Kh-ch-te --nt-y---ty? K_______ t___________ K-o-h-t- t-n-s-u-a-y- --------------------- Khochete tantsyuvaty?
Ја се желим мало одморити. Я-х--- -і-поч-т-. Я х___ в_________ Я х-ч- в-д-о-и-и- ----------------- Я хочу відпочити. 0
Kho-het---̆ty--ulyat-? K_______ y̆__ h_______ K-o-h-t- y-t- h-l-a-y- ---------------------- Khochete y̆ty hulyaty?
Ја Вас желим нешто питати. Я -оч- Вас д-що-запи-а-и. Я х___ В__ д___ з________ Я х-ч- В-с д-щ- з-п-т-т-. ------------------------- Я хочу Вас дещо запитати. 0
Kh---et----ty-h--ya-y? K_______ y̆__ h_______ K-o-h-t- y-t- h-l-a-y- ---------------------- Khochete y̆ty hulyaty?
Ја Вас желим за нешто замолити. Я--------с д-щ--п-п--сит-. Я х___ В__ д___ п_________ Я х-ч- В-с д-щ- п-п-о-и-и- -------------------------- Я хочу Вас дещо попросити. 0
K-o--ete-y-t- h------? K_______ y̆__ h_______ K-o-h-t- y-t- h-l-a-y- ---------------------- Khochete y̆ty hulyaty?
Ја Вас желим на нешто позвати. Я х-чу-В-с -----ь------си-и. Я х___ В__ к_____ з_________ Я х-ч- В-с к-д-с- з-п-о-и-и- ---------------------------- Я хочу Вас кудись запросити. 0
YA kho----k-r--y. Y_ k_____ k______ Y- k-o-h- k-r-t-. ----------------- YA khochu kuryty.
Шта желите, молим? Щ- Ви--оч--е в-п--и? Щ_ В_ х_____ в______ Щ- В- х-ч-т- в-п-т-? -------------------- Що Ви хочете випити? 0
Y- kh--h- --r--y. Y_ k_____ k______ Y- k-o-h- k-r-t-. ----------------- YA khochu kuryty.
Желите ли кафу? Чи хотіл--- -- кав-? Ч_ х_____ б В_ к____ Ч- х-т-л- б В- к-в-? -------------------- Чи хотіли б Ви кави? 0
Y- k-oc----u-y-y. Y_ k_____ k______ Y- k-o-h- k-r-t-. ----------------- YA khochu kuryty.
Или радије желите чај? Ч- хо-----б В- к-ащ---аю? Ч_ х_____ б В_ к____ ч___ Ч- х-т-л- б В- к-а-е ч-ю- ------------------------- Чи хотіли б Ви краще чаю? 0
Ty -h--iv by-tsyha--u? T_ k_____ b_ t________ T- k-o-i- b- t-y-a-k-? ---------------------- Ty khotiv by tsyharku?
Ми се желимо возити кући. М- -от-л- б-по---т- д--о--. М_ х_____ б п______ д______ М- х-т-л- б п-ї-а-и д-д-м-. --------------------------- Ми хотіли б поїхати додому. 0
T--k--tiv -y-ts---r-u? T_ k_____ b_ t________ T- k-o-i- b- t-y-a-k-? ---------------------- Ty khotiv by tsyharku?
Желите ли ви такси? Чи---ті-и-б -и т--с-? Ч_ х_____ б в_ т_____ Ч- х-т-л- б в- т-к-і- --------------------- Чи хотіли б ви таксі? 0
Ty-k-ot-- -- t--har-u? T_ k_____ b_ t________ T- k-o-i- b- t-y-a-k-? ---------------------- Ty khotiv by tsyharku?
Они желе телефонирати. В--и---чу-- -а--ле-о---ати. В___ х_____ з______________ В-н- х-ч-т- з-т-л-ф-н-в-т-. --------------------------- Вони хочуть зателефонувати. 0
V-- k-o--v b--vo--y-. V__ k_____ b_ v______ V-n k-o-i- b- v-h-y-. --------------------- Vin khotiv by vohnyu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.