Рјечник

sr нешто морати   »   fi täytyä tehdä jotakin

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [seitsemänkymmentäkaksi]

täytyä tehdä jotakin

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
морати tä-tyä t_____ t-y-y- ------ täytyä 0
Ја морам послати писмо. M---n-t--t-y -ä-ett------je. M____ t_____ l_______ k_____ M-n-n t-y-y- l-h-t-ä- k-r-e- ---------------------------- Minun täytyy lähettää kirje. 0
Ја морам платити хотел. Min----------mak--- --t-lli. M____ t_____ m_____ h_______ M-n-n t-y-y- m-k-a- h-t-l-i- ---------------------------- Minun täytyy maksaa hotelli. 0
Ти мораш рано устати. Sinu--t-y-yy nous-a---k---i- ----. S____ t_____ n_____ a_______ y____ S-n-n t-y-y- n-u-t- a-k-i-i- y-ö-. ---------------------------------- Sinun täytyy nousta aikaisin ylös. 0
Ти мораш пуно радити. Si-u- ---t-y --ös--nne-l- --lj--. S____ t_____ t___________ p______ S-n-n t-y-y- t-ö-k-n-e-l- p-l-o-. --------------------------------- Sinun täytyy työskennellä paljon. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. S--u- ---t-y -l-a--j-issa. S____ t_____ o___ a_______ S-n-n t-y-y- o-l- a-o-s-a- -------------------------- Sinun täytyy olla ajoissa. 0
Он мора напунити резервоар. Hä-e- ----yy-ta-kata. H____ t_____ t_______ H-n-n t-y-y- t-n-a-a- --------------------- Hänen täytyy tankata. 0
Он мора поправити ауто. H-n-- t---yy k--j-ta a-to. H____ t_____ k______ a____ H-n-n t-y-y- k-r-a-a a-t-. -------------------------- Hänen täytyy korjata auto. 0
Он мора oпрати ауто. Hä-e--t-y--y pes-ä --to. H____ t_____ p____ a____ H-n-n t-y-y- p-s-ä a-t-. ------------------------ Hänen täytyy pestä auto. 0
Она мора куповати. H---n--äy-y-----dä-----a-s-. H____ t_____ k____ k________ H-n-n t-y-y- k-y-ä k-u-a-s-. ---------------------------- Hänen täytyy käydä kaupassa. 0
Она мора чистити стан. Hän-n t---y---i---t- a-u-to. H____ t_____ s______ a______ H-n-n t-y-y- s-i-o-a a-u-t-. ---------------------------- Hänen täytyy siivota asunto. 0
Она мора прати веш. H-nen ---t-y-pe-t--p-yk--. H____ t_____ p____ p______ H-n-n t-y-y- p-s-ä p-y-i-. -------------------------- Hänen täytyy pestä pyykit. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. M----n -äy-yy-koht---ennä ko-lu-n. M_____ t_____ k____ m____ k_______ M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä k-u-u-n- ---------------------------------- Meidän täytyy kohta mennä kouluun. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Meidä---äy--y -o--a m--n- -----n. M_____ t_____ k____ m____ t______ M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä t-i-i-. --------------------------------- Meidän täytyy kohta mennä töihin. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. M-idä- -äyty--k-hta-mennä lääk--iin. M_____ t_____ k____ m____ l_________ M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä l-ä-ä-i-n- ------------------------------------ Meidän täytyy kohta mennä lääkäriin. 0
Ви морате чекати аутобус. Te-dä---ä--y- odo---- -ussia. T_____ t_____ o______ b______ T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a b-s-i-. ----------------------------- Teidän täytyy odottaa bussia. 0
Ви морате чекати воз. T-idän---y------o-t-a---naa. T_____ t_____ o______ j_____ T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a j-n-a- ---------------------------- Teidän täytyy odottaa junaa. 0
Ви морате чекати такси. Te-dän--ä---y--dott-a t-k---. T_____ t_____ o______ t______ T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a t-k-i-. ----------------------------- Teidän täytyy odottaa taksia. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...