Рјечник

sr нешто морати   »   ro „a trebui” ceva

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [şaptezeci şi doi]

„a trebui” ceva

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
морати a t-eb-i a t_____ a t-e-u- -------- a trebui 0
Ја морам послати писмо. Treb--e----e-pe-i-z -c-is--r-a. T______ s_ e_______ s__________ T-e-u-e s- e-p-d-e- s-r-s-a-e-. ------------------------------- Trebuie să expediez scrisoarea. 0
Ја морам платити хотел. Tr-b-----ă -l--esc-ho-elu-. T______ s_ p______ h_______ T-e-u-e s- p-ă-e-c h-t-l-l- --------------------------- Trebuie să plătesc hotelul. 0
Ти мораш рано устати. T-e-----să te ---li --v----. T______ s_ t_ s____ d_______ T-e-u-e s- t- s-o-i d-v-e-e- ---------------------------- Trebuie să te scoli devreme. 0
Ти мораш пуно радити. Tr-bu-e--ă --cr-z---u--. T______ s_ l______ m____ T-e-u-e s- l-c-e-i m-l-. ------------------------ Trebuie să lucrezi mult. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Tr-b-ie-să -----un--u-l. T______ s_ f__ p________ T-e-u-e s- f-i p-n-t-a-. ------------------------ Trebuie să fii punctual. 0
Он мора напунити резервоар. Tr----e--ă -l-m---ez-. T______ s_ a__________ T-e-u-e s- a-i-e-t-z-. ---------------------- Trebuie să alimenteze. 0
Он мора поправити ауто. T--b-i-----r-p-re maşi-a. T______ s_ r_____ m______ T-e-u-e s- r-p-r- m-ş-n-. ------------------------- Trebuie să repare maşina. 0
Он мора oпрати ауто. T-eb------ s---- -aşin-. T______ s_ s____ m______ T-e-u-e s- s-e-e m-ş-n-. ------------------------ Trebuie să spele maşina. 0
Она мора куповати. T--bui-----fac- c--pă---ur-. T______ s_ f___ c___________ T-e-u-e s- f-c- c-m-ă-ă-u-i- ---------------------------- Trebuie să facă cumpărături. 0
Она мора чистити стан. Tre------- f--ă-cur-- -n-l--u-nţă. T______ s_ f___ c____ î_ l________ T-e-u-e s- f-c- c-r-t î- l-c-i-ţ-. ---------------------------------- Trebuie să facă curat în locuinţă. 0
Она мора прати веш. Treb-ie -- ------h----l-. T______ s_ s____ h_______ T-e-u-e s- s-e-e h-i-e-e- ------------------------- Trebuie să spele hainele. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Trebuie s- --r--m---ed-a- -a---oală. T______ s_ m_____ i______ l_ ş______ T-e-u-e s- m-r-e- i-e-i-t l- ş-o-l-. ------------------------------------ Trebuie să mergem imediat la şcoală. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Tr-buie-să----g-- i-ed-a- ----er-i---. T______ s_ m_____ i______ l_ s________ T-e-u-e s- m-r-e- i-e-i-t l- s-r-i-i-. -------------------------------------- Trebuie să mergem imediat la serviciu. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. T---u-e----m--g-m i-e-----l----di-. T______ s_ m_____ i______ l_ m_____ T-e-u-e s- m-r-e- i-e-i-t l- m-d-c- ----------------------------------- Trebuie să mergem imediat la medic. 0
Ви морате чекати аутобус. T-----e -- aş-e-t--- au---u-ul. T______ s_ a________ a_________ T-e-u-e s- a-t-p-a-i a-t-b-z-l- ------------------------------- Trebuie să aşteptaţi autobuzul. 0
Ви морате чекати воз. Tre-u-- s- -ş-ept--i --en--. T______ s_ a________ t______ T-e-u-e s- a-t-p-a-i t-e-u-. ---------------------------- Trebuie să aşteptaţi trenul. 0
Ви морате чекати такси. T-e------ă --t--ta-- ---iul. T______ s_ a________ t______ T-e-u-e s- a-t-p-a-i t-x-u-. ---------------------------- Trebuie să aşteptaţi taxiul. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...