Рјечник

sr нешто морати   »   sl nekaj morati

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [dvainsedemdeset]

nekaj morati

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
морати mor-ti m_____ m-r-t- ------ morati 0
Ја морам послати писмо. Mor-m o-pos-a-i t- -i-m-. M____ o________ t_ p_____ M-r-m o-p-s-a-i t- p-s-o- ------------------------- Moram odposlati to pismo. 0
Ја морам платити хотел. Mo--- --ač--- --t--. M____ p______ h_____ M-r-m p-a-a-i h-t-l- -------------------- Moram plačati hotel. 0
Ти мораш рано устати. M-r-š-zg--aj -sta--. M____ z_____ v______ M-r-š z-o-a- v-t-t-. -------------------- Moraš zgodaj vstati. 0
Ти мораш пуно радити. Mo----vel--- delat-. M____ v_____ d______ M-r-š v-l-k- d-l-t-. -------------------- Moraš veliko delati. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. M---š b-t---o--- --t-č-a. M____ b___ t____ / t_____ M-r-š b-t- t-č-n / t-č-a- ------------------------- Moraš biti točen / točna. 0
Он мора напунити резервоар. O--m-ra -ankati. O_ m___ t_______ O- m-r- t-n-a-i- ---------------- On mora tankati. 0
Он мора поправити ауто. O------ p-p--v-ti-a--o. O_ m___ p________ a____ O- m-r- p-p-a-i-i a-t-. ----------------------- On mora popraviti avto. 0
Он мора oпрати ауто. On -ora-o-ra-- ---o. O_ m___ o_____ a____ O- m-r- o-r-t- a-t-. -------------------- On mora oprati avto. 0
Она мора куповати. O-- mo-- nakupo--t-. O__ m___ n__________ O-a m-r- n-k-p-v-t-. -------------------- Ona mora nakupovati. 0
Она мора чистити стан. Ona--ora-č-s---i -t--------. O__ m___ č______ s__________ O-a m-r- č-s-i-i s-a-o-a-j-. ---------------------------- Ona mora čistiti stanovanje. 0
Она мора прати веш. On---o------t- p-ri-o. O__ m___ p____ p______ O-a m-r- p-a-i p-r-l-. ---------------------- Ona mora prati perilo. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. T-----m-r--o----i--- -ol-. T____ m_____ (____ v š____ T-k-j m-r-m- (-t-) v š-l-. -------------------------- Takoj moramo (iti) v šolo. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. T--oj---r--o-(i-i- na-delo. T____ m_____ (____ n_ d____ T-k-j m-r-m- (-t-) n- d-l-. --------------------------- Takoj moramo (iti) na delo. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Takoj -o--m- (---)-- z--avn-k-. T____ m_____ (____ k z_________ T-k-j m-r-m- (-t-) k z-r-v-i-u- ------------------------------- Takoj moramo (iti) k zdravniku. 0
Ви морате чекати аутобус. P-č---t----ra-e n- --tobus--(-- mo-ate ---a---na a--o-us-) P_______ m_____ n_ a_______ (__ m_____ č_____ n_ a________ P-č-k-t- m-r-t- n- a-t-b-s- (-i m-r-t- č-k-t- n- a-t-b-s-) ---------------------------------------------------------- Počakati morate na avtobus. (Vi morate čakati na avtobus.) 0
Ви морате чекати воз. P-čaka-i--o---e na-v-ak. P_______ m_____ n_ v____ P-č-k-t- m-r-t- n- v-a-. ------------------------ Počakati morate na vlak. 0
Ви морате чекати такси. P----ati mor-t- n- -a---. P_______ m_____ n_ t_____ P-č-k-t- m-r-t- n- t-k-i- ------------------------- Počakati morate na taksi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...