Рјечник

sr нешто образложити 3   »   et midagi põhjendama 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [seitsekümmend seitse]

midagi põhjendama 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Зашто не једете торту? Mi-s -e-t--ti-e---ö-? M___ t_ t____ e_ s___ M-k- t- t-r-i e- s-ö- --------------------- Miks te torti ei söö? 0
Ја морам смршати. M--pe-n----a --t-a. M_ p___ a___ v_____ M- p-a- a-l- v-t-a- ------------------- Ma pean alla võtma. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. M--ei---ö ---a, ---t -a---a- a-l- võ--a. M_ e_ s__ s____ s___ m_ p___ a___ v_____ M- e- s-ö s-d-, s-s- m- p-a- a-l- v-t-a- ---------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma pean alla võtma. 0
Зашто не пијете пиво? M--s ------t e- -o-? M___ t_ õ___ e_ j___ M-k- t- õ-u- e- j-o- -------------------- Miks te õlut ei joo? 0
Ја морам још возити. M--pea- v-e--s---m-. M_ p___ v___ s______ M- p-a- v-e- s-i-m-. -------------------- Ma pean veel sõitma. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Ma-ei-j-----d---ses---ea- veel sõ--m-. M_ e_ j__ s____ s___ p___ v___ s______ M- e- j-o s-d-, s-s- p-a- v-e- s-i-m-. -------------------------------------- Ma ei joo seda, sest pean veel sõitma. 0
Зашто не пијеш кафу? Mik--sa-------ei--o-? M___ s_ k____ e_ j___ M-k- s- k-h-i e- j-o- --------------------- Miks sa kohvi ei joo? 0
Хладна је. Se--o--kü--. S__ o_ k____ S-e o- k-l-. ------------ See on külm. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Ma -i---o-se-a,---st------- ----. M_ e_ j__ s____ s___ s__ o_ k____ M- e- j-o s-d-, s-s- s-e o- k-l-. --------------------------------- Ma ei joo seda, sest see on külm. 0
Зашто не пијеш чај? M--s -a tee- -- ---? M___ s_ t___ e_ j___ M-k- s- t-e- e- j-o- -------------------- Miks sa teed ei joo? 0
Немам шећера. M-l--i--l---u-k---. M__ e_ o__ s_______ M-l e- o-e s-h-r-t- ------------------- Mul ei ole suhkrut. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ma ----oo--eda--ses- --l------e-s--k--t. M_ e_ j__ s____ s___ m__ e_ o__ s_______ M- e- j-o s-d-, s-s- m-l e- o-e s-h-r-t- ---------------------------------------- Ma ei joo seda, sest mul ei ole suhkrut. 0
Зашто не једете супу? M--------upp- -i-sö-? M___ t_ s____ e_ s___ M-k- t- s-p-i e- s-ö- --------------------- Miks te suppi ei söö? 0
Ја је нисам наручио / наручила. M---i--ellin-------. M_ e_ t_______ s____ M- e- t-l-i-u- s-d-. -------------------- Ma ei tellinud seda. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. M--ei s-ö seda,---s- -a e---l---eda---l-i-u-. M_ e_ s__ s____ s___ m_ e_ o__ s___ t________ M- e- s-ö s-d-, s-s- m- e- o-e s-d- t-l-i-u-. --------------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma ei ole seda tellinud. 0
Зашто не једете месо? Miks-te lih-----s--? M___ t_ l___ e_ s___ M-k- t- l-h- e- s-ö- -------------------- Miks te liha ei söö? 0
Ја сам вегетеријанац. Ma --e- -a--etoitl-n-. M_ o___ t_____________ M- o-e- t-i-e-o-t-a-e- ---------------------- Ma olen taimetoitlane. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. M---i---- s-da--se----a--len ---met--t----. M_ e_ s__ s____ s___ m_ o___ t_____________ M- e- s-ö s-d-, s-s- m- o-e- t-i-e-o-t-a-e- ------------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma olen taimetoitlane. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…