Рјечник

sr Придеви 1   »   hy ածականներ 1

78 [седамдесет и осам]

Придеви 1

Придеви 1

78 [յոթանասունութ]

78 [yot’anasunut’]

ածականներ 1

atsakanner 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
стара жена մի -ե--կ-ն մ_ ծ__ կ__ մ- ծ-ր կ-ն ---------- մի ծեր կին 0
a--akan-er-1 a_________ 1 a-s-k-n-e- 1 ------------ atsakanner 1
дебела жена մ---ե- --ն մ_ գ__ կ__ մ- գ-ր կ-ն ---------- մի գեր կին 0
a-sak---er 1 a_________ 1 a-s-k-n-e- 1 ------------ atsakanner 1
радознала жена մի --տ-քր--ա--- --ն մ_ հ___________ կ__ մ- հ-տ-ք-ք-ա-ե- կ-ն ------------------- մի հետաքրքրասեր կին 0
mi --e- -in m_ t___ k__ m- t-e- k-n ----------- mi tser kin
ново ауто մի-ն----եք--ա մ_ ն__ մ_____ մ- ն-ր մ-ք-ն- ------------- մի նոր մեքենա 0
mi-t-e---in m_ t___ k__ m- t-e- k-n ----------- mi tser kin
брзо ауто մի----գ ---ենա մ_ ա___ մ_____ մ- ա-ա- մ-ք-ն- -------------- մի արագ մեքենա 0
m- -s-----n m_ t___ k__ m- t-e- k-n ----------- mi tser kin
удобно ауто մի-հ-ր---ավ-տ --ք--ա մ_ հ_________ մ_____ մ- հ-ր-ա-ա-ե- մ-ք-ն- -------------------- մի հարմարավետ մեքենա 0
mi ge- --n m_ g__ k__ m- g-r k-n ---------- mi ger kin
плава хаљина կապ--յ---գեստ կ______ զ____ կ-պ-ւ-տ զ-ե-տ ------------- կապույտ զգեստ 0
m- ge---in m_ g__ k__ m- g-r k-n ---------- mi ger kin
црвена хаљина կա--իր -գե-տ կ_____ զ____ կ-ր-ի- զ-ե-տ ------------ կարմիր զգեստ 0
mi -e- --n m_ g__ k__ m- g-r k-n ---------- mi ger kin
зелена хаљина կա--չ -գե-տ կ____ զ____ կ-ն-չ զ-ե-տ ----------- կանաչ զգեստ 0
mi--e---’--’-aser--in m_ h_____________ k__ m- h-t-k-r-’-a-e- k-n --------------------- mi hetak’rk’raser kin
црна торба ս- պ-յ----կ ս_ պ_______ ս- պ-յ-ւ-ա- ----------- սև պայուսակ 0
m- ----k’r--ra-e--kin m_ h_____________ k__ m- h-t-k-r-’-a-e- k-n --------------------- mi hetak’rk’raser kin
смеђа торба մո-ր-գո----պա---սակ մ_________ պ_______ մ-խ-ա-ո-յ- պ-յ-ւ-ա- ------------------- մոխրագույն պայուսակ 0
mi ----k’--’r-s-r--in m_ h_____________ k__ m- h-t-k-r-’-a-e- k-n --------------------- mi hetak’rk’raser kin
бела торба ս-ի-ա- պ-յո-ս-կ ս_____ պ_______ ս-ի-ա- պ-յ-ւ-ա- --------------- սպիտակ պայուսակ 0
mi-no----k---na m_ n__ m_______ m- n-r m-k-y-n- --------------- mi nor mek’yena
драги људи հաճելի -արդիկ հ_____ մ_____ հ-ճ-լ- մ-ր-ի- ------------- հաճելի մարդիկ 0
m----r-m-k’-e-a m_ n__ m_______ m- n-r m-k-y-n- --------------- mi nor mek’yena
културни људи բ-րեհամ--ւյր մա-դ-կ բ___________ մ_____ բ-ր-հ-մ-ո-յ- մ-ր-ի- ------------------- բարեհամբույր մարդիկ 0
m--n---me-’--na m_ n__ m_______ m- n-r m-k-y-n- --------------- mi nor mek’yena
интересантни људи հե-ա----ր-մ-րդ-կ հ________ մ_____ հ-տ-ք-ք-ր մ-ր-ի- ---------------- հետաքրքիր մարդիկ 0
m--ara----k--e-a m_ a___ m_______ m- a-a- m-k-y-n- ---------------- mi arag mek’yena
драга деца լա--եր----եր լ__ ե_______ լ-վ ե-ե-ա-ե- ------------ լավ երեխաներ 0
mi -r---m--’---a m_ a___ m_______ m- a-a- m-k-y-n- ---------------- mi arag mek’yena
безобразна деца ա-----ա-- ե----ներ ա________ ե_______ ա-հ-ա-ա-դ ե-ե-ա-ե- ------------------ անհնազանդ երեխաներ 0
mi a-a----k-y--a m_ a___ m_______ m- a-a- m-k-y-n- ---------------- mi arag mek’yena
добра деца խի--խ ---խ-ներ խ____ ե_______ խ-զ-խ ե-ե-ա-ե- -------------- խիզախ երեխաներ 0
mi-----ar--et m-k’y-na m_ h_________ m_______ m- h-r-a-a-e- m-k-y-n- ---------------------- mi harmaravet mek’yena

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...