Рјечник

sr Прошлост 1   »   he ‫עבר 1‬

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

‫81 [שמונים ואחת]‬

81 [shmonim w'axat]

‫עבר 1‬

avar 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
писати ‫לכתוב‬ ‫______ ‫-כ-ו-‬ ------- ‫לכתוב‬ 0
av-- 1 a___ 1 a-a- 1 ------ avar 1
Он је написао писмо. ‫הו---תב --תב-‬ ‫___ כ__ מ_____ ‫-ו- כ-ב מ-ת-.- --------------- ‫הוא כתב מכתב.‬ 0
av---1 a___ 1 a-a- 1 ------ avar 1
А она је написала разгледницу. ‫--יא-כתבה ---יה.‬ ‫____ כ___ ג______ ‫-ה-א כ-ב- ג-ו-ה-‬ ------------------ ‫והיא כתבה גלויה.‬ 0
l-k--ov l______ l-k-t-v ------- likhtov
читати ‫-קר--‬ ‫______ ‫-ק-ו-‬ ------- ‫לקרוא‬ 0
l-kh--v l______ l-k-t-v ------- likhtov
Он је читао илустровани часопис. ‫ה-א קרא מ-זין.‬ ‫___ ק__ מ______ ‫-ו- ק-א מ-ז-ן-‬ ---------------- ‫הוא קרא מגזין.‬ 0
l---tov l______ l-k-t-v ------- likhtov
А она је читала књигу. ‫והיא-ק-אה ---.‬ ‫____ ק___ ס____ ‫-ה-א ק-א- ס-ר-‬ ---------------- ‫והיא קראה ספר.‬ 0
h---atav mikh-a-. h_ k____ m_______ h- k-t-v m-k-t-v- ----------------- hu katav mikhtav.
узети ‫-ק-ת‬ ‫_____ ‫-ק-ת- ------ ‫לקחת‬ 0
hu-k--------h--v. h_ k____ m_______ h- k-t-v m-k-t-v- ----------------- hu katav mikhtav.
Он је узео цигарету. ‫הו- --ח ס--רי--‬ ‫___ ל__ ס_______ ‫-ו- ל-ח ס-ג-י-.- ----------------- ‫הוא לקח סיגריה.‬ 0
h---a--v -i-ht--. h_ k____ m_______ h- k-t-v m-k-t-v- ----------------- hu katav mikhtav.
Она је узела комад чоколаде. ‫והי- -קחה-----ת-ש--ו-ד-‬ ‫____ ל___ ח____ ש_______ ‫-ה-א ל-ח- ח-י-ת ש-ק-ל-.- ------------------------- ‫והיא לקחה חתיכת שוקולד.‬ 0
w'h- --t--- -l--ah. w___ k_____ g______ w-h- k-t-a- g-u-a-. ------------------- w'hi katvah gluyah.
Он је био неверан, али је она била верна. ‫-ו--ל----- -א-ן---ל ה---ה--ת--נא--ה.‬ ‫___ ל_ ה__ נ___ א__ ה__ ה____ נ______ ‫-ו- ל- ה-ה נ-מ- א-ל ה-א ה-י-ה נ-מ-ה-‬ -------------------------------------- ‫הוא לא היה נאמן אבל היא הייתה נאמנה.‬ 0
li-ro l____ l-q-o ----- liqro
Он је био лењ, али је она била вредна. ‫-וא ה-ה-עצל- -בל --- ה---ה -ר--ה-‬ ‫___ ה__ ע___ א__ ה__ ה____ ח______ ‫-ו- ה-ה ע-ל- א-ל ה-א ה-י-ה ח-ו-ה-‬ ----------------------------------- ‫הוא היה עצלן אבל היא הייתה חרוצה.‬ 0
li--o l____ l-q-o ----- liqro
Он је био сиромашан, али је она била богата. ‫ה-----ה--נ---בל-ה-א--יי-ה עש---.‬ ‫___ ה__ ע__ א__ ה__ ה____ ע______ ‫-ו- ה-ה ע-י א-ל ה-א ה-י-ה ע-י-ה-‬ ---------------------------------- ‫הוא היה עני אבל היא הייתה עשירה.‬ 0
l-q-o l____ l-q-o ----- liqro
Он није имао новца, већ дуговe. ‫---ה-- -- ----ר---וב-ת-‬ ‫__ ה__ ל_ כ__ ר_ ח______ ‫-א ה-ה ל- כ-ף ר- ח-ב-ת-‬ ------------------------- ‫לא היה לו כסף רק חובות.‬ 0
hu-qa-a mag-zin. h_ q___ m_______ h- q-r- m-g-z-n- ---------------- hu qara magazin.
Он није имао среће, већ пех. ‫ל- ----לו-מזל א-- --- ---.‬ ‫__ ה__ ל_ מ__ א__ ב__ מ____ ‫-א ה-ה ל- מ-ל א-א ב-ש מ-ל-‬ ---------------------------- ‫לא היה לו מזל אלא ביש מזל.‬ 0
hu ---a-m----in. h_ q___ m_______ h- q-r- m-g-z-n- ---------------- hu qara magazin.
Он није имао успех, већ неуспех. ‫-ו--ל--ה--יח,--ק-נכ-ל-‬ ‫___ ל_ ה_____ ר_ נ_____ ‫-ו- ל- ה-ל-ח- ר- נ-ש-.- ------------------------ ‫הוא לא הצליח, רק נכשל.‬ 0
h- q-r--ma---i-. h_ q___ m_______ h- q-r- m-g-z-n- ---------------- hu qara magazin.
Он није био задовољан, већ незадовољан. ‫----לא-ה--------- אלא-ל- -ר-צה-‬ ‫___ ל_ ה__ מ_____ א__ ל_ מ______ ‫-ו- ל- ה-ה מ-ו-ה- א-א ל- מ-ו-ה-‬ --------------------------------- ‫הוא לא היה מרוצה, אלא לא מרוצה.‬ 0
w'----ar'a-----er. w___ q_____ s_____ w-h- q-r-a- s-f-r- ------------------ w'hi qar'ah sefer.
Он није био срећан, већ несрећан. ‫-וא ל- -יה-מא--ר--ל- -א --ו--.‬ ‫___ ל_ ה__ מ____ א__ ל_ מ______ ‫-ו- ל- ה-ה מ-ו-ר א-א ל- מ-ו-ר-‬ -------------------------------- ‫הוא לא היה מאושר אלא לא מאושר.‬ 0
la----t l______ l-q-x-t ------- laqaxat
Он није био симпатичан, већ антипатичан. ‫הוא-ל---י--נ-מד, -ל---א נ-מ-.‬ ‫___ ל_ ה__ נ____ א__ ל_ נ_____ ‫-ו- ל- ה-ה נ-מ-, א-א ל- נ-מ-.- ------------------------------- ‫הוא לא היה נחמד, אלא לא נחמד.‬ 0
l--axat l______ l-q-x-t ------- laqaxat

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.