Рјечник

sr Прошлост 1   »   th อดีตกาล 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [แปดสิบเอ็ด]

bhæ̀t-sìp-èt

อดีตกาล 1

à-dèet-dhà-gan

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
писати เ---น เ___ เ-ี-น ----- เขียน 0
à-dèe---h----an à_____________ a---e-e---h-̀-g-n ----------------- à-dèet-dhà-gan
Он је написао писмо. เ-า--้-ข-ย-จดหม-ยห---ง-บ-บ เ____________________ เ-า-ด-เ-ี-น-ด-ม-ย-น-่-ฉ-ั- -------------------------- เขาได้เขียนจดหมายหนึ่งฉบับ 0
a---èe--dhà-g-n à_____________ a---e-e---h-̀-g-n ----------------- à-dèet-dhà-gan
А она је написала разгледницу. แล--ธ-ได----ยนก---ดหน-่-ใบ แ____________________ แ-ะ-ธ-ไ-้-ข-ย-ก-ร-ด-น-่-ใ- -------------------------- และเธอได้เขียนการ์ดหนึ่งใบ 0
ki--n k___ k-̌-n ----- kǐan
читати อ่-น อ่__ อ-า- ---- อ่าน 0
k--an k___ k-̌-n ----- kǐan
Он је читао илустровани часопис. เขาไ-้-่า-น-ต-ส---นึ--ฉ--บ เ___________________ เ-า-ด-อ-า-น-ต-ส-ร-น-่-ฉ-ั- -------------------------- เขาได้อ่านนิตยสารหนึ่งฉบับ 0
k-̌an k___ k-̌-n ----- kǐan
А она је читала књигу. และ-ธอไ-------นั--ือ-นึ-งเล่ม แ_____________________ แ-ะ-ธ-ไ-้-่-น-น-ง-ื-ห-ึ-ง-ล-ม ----------------------------- และเธอได้อ่านหนังสือหนึ่งเล่ม 0
k----dâ--ki--n--òt-ma-i---̀----c-à--àp k_________________________________ k-̌---a-i-k-̌-n-j-̀---a-i-n-̀-n---h-̀-b-̀- ------------------------------------------ kǎo-dâi-kǐan-jòt-mǎi-nèung-chà-bàp
узети หยิบ ห__ ห-ิ- ---- หยิบ 0
ka-o--a---k---n--o---mǎi-nè-ng-ch-̀-b--p k_________________________________ k-̌---a-i-k-̌-n-j-̀---a-i-n-̀-n---h-̀-b-̀- ------------------------------------------ kǎo-dâi-kǐan-jòt-mǎi-nèung-chà-bàp
Он је узео цигарету. เขา--้-ยิบ-ุห---ห----ม-น เ________________ เ-า-ด-ห-ิ-บ-ห-ี-ห-ึ-ง-ว- ------------------------ เขาได้หยิบบุหรี่หนึ่งมวน 0
ka---d--i---̌a--jo--------ne-un--ch-̀-ba-p k_________________________________ k-̌---a-i-k-̌-n-j-̀---a-i-n-̀-n---h-̀-b-̀- ------------------------------------------ kǎo-dâi-kǐan-jòt-mǎi-nèung-chà-bàp
Она је узела комад чоколаде. เธอไ--หย--ช็อ--กแ-็ตห---ง---น เ____________________ เ-อ-ด-ห-ิ-ช-อ-โ-แ-็-ห-ึ-ง-ิ-น ----------------------------- เธอได้หยิบช็อคโกแล็ตหนึ่งชิ้น 0
l----ur----̂--k---n-gà---e-ung--ai l____________________________ l-́-t-r---a-i-k-̌-n-g-̀---e-u-g-b-i ----------------------------------- lǽ-tur̶-dâi-kǐan-gàd-nèung-bai
Он је био неверан, али је она била верна. เข-ไม-ซื่---ต------เ-อ-ื-อ-ั-ย์ เ_________ แ_________ เ-า-ม-ซ-่-ส-ต-์ แ-่-ธ-ซ-่-ส-ต-์ ------------------------------- เขาไม่ซื่อสัตย์ แต่เธอซื่อสัตย์ 0
l-́-tu-̶-da-i-k-̌an-ga----e--n---ai l____________________________ l-́-t-r---a-i-k-̌-n-g-̀---e-u-g-b-i ----------------------------------- lǽ-tur̶-dâi-kǐan-gàd-nèung-bai
Он је био лењ, али је она била вредна. เขาข-้เกียจ ---เ-อ-ย-น เ_______ แ_______ เ-า-ี-เ-ี-จ แ-่-ธ-ข-ั- ---------------------- เขาขี้เกียจ แต่เธอขยัน 0
læ--tur̶-d-̂i--ǐ----àd-nèun---ai l____________________________ l-́-t-r---a-i-k-̌-n-g-̀---e-u-g-b-i ----------------------------------- lǽ-tur̶-dâi-kǐan-gàd-nèung-bai
Он је био сиромашан, али је она била богата. เขาจน -ต่เ----ย เ____ แ_______ เ-า-น แ-่-ธ-ร-ย --------------- เขาจน แต่เธอรวย 0
a-n à_ a-n --- àn
Он није имао новца, већ дуговe. เ-าไ--ม----- ม--ต--นี้ เ________ มี____ เ-า-ม-ม-เ-ิ- ม-แ-่-น-้ ---------------------- เขาไม่มีเงิน มีแต่หนี้ 0
àn à_ a-n --- àn
Он није имао среће, већ пех. เขา-ม่-ีโ---- ม---่โ-ค-้-ย เ_________ มี________ เ-า-ม-ม-โ-ค-ี ม-แ-่-ช-ร-า- -------------------------- เขาไม่มีโชคดี มีแต่โชคร้าย 0
àn à_ a-n --- àn
Он није имао успех, већ неуспех. เ-าไม----สบ-ว--ส-เ--จ--ีแต่-วามล้ม---ว เ_________________ มี____________ เ-า-ม-ป-ะ-บ-ว-ม-ำ-ร-จ ม-แ-่-ว-ม-้-เ-ล- -------------------------------------- เขาไม่ประสบความสำเร็จ มีแต่ความล้มเหลว 0
ka-o-d-̂i---n-ni----a----̌n-----ng-c-à-bàp k__________________________________ k-̌---a-i-a-n-n-́---a---a-n-n-̀-n---h-̀-b-̀- -------------------------------------------- kǎo-dâi-àn-nít-yá-sǎn-nèung-chà-bàp
Он није био задовољан, већ незадовољан. เ--ไ-่--ยพอใ--มี-----่พอใจ เ___________ มี________ เ-า-ม-เ-ย-อ-จ ม-แ-่-ม-พ-ใ- -------------------------- เขาไม่เคยพอใจ มีแต่ไม่พอใจ 0
ka-o-d--i---n--ít-y-́-s-̌--n-̀----c-a-----p k__________________________________ k-̌---a-i-a-n-n-́---a---a-n-n-̀-n---h-̀-b-̀- -------------------------------------------- kǎo-dâi-àn-nít-yá-sǎn-nèung-chà-bàp
Он није био срећан, већ несрећан. เขาไ-่มีค--มสุข-มี--่คว--ทุก-์ เ___________ มี_________ เ-า-ม-ม-ค-า-ส-ข ม-แ-่-ว-ม-ุ-ข- ------------------------------ เขาไม่มีความสุข มีแต่ความทุกข์ 0
k-̌-----i---n-n-----a--s-̌n--èu-g---a--bàp k__________________________________ k-̌---a-i-a-n-n-́---a---a-n-n-̀-n---h-̀-b-̀- -------------------------------------------- kǎo-dâi-àn-nít-yá-sǎn-nèung-chà-bàp
Он није био симпатичан, већ антипатичан. เข-ไ-่---น----กั-ใ---ม-แต--ม--ป-น--ตร เ_______________ มี__________ เ-า-ม-เ-็-ม-ต-ก-บ-ค- ม-แ-่-ม-เ-็-ม-ต- ------------------------------------- เขาไม่เป็นมิตรกับใคร มีแต่ไม่เป็นมิตร 0
læ--------a-i--̀n---̌---sěu--e--n--l-̂m l_______________________________ l-́-t-r---a-i-a-n-n-̌-g-s-̌---e-u-g-l-̂- ---------------------------------------- lǽ-tur̶-dâi-àn-nǎng-sěu-nèung-lêm

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.