Рјечник

sr Прошлост 2   »   ro Trecut 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [optzeci şi doi]

Trecut 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? A --eb--t să------ o -al--r-? A t______ s_ c____ o s_______ A t-e-u-t s- c-e-i o s-l-a-e- ----------------------------- A trebuit să chemi o salvare? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? A-t-e--it-să-ch--i-----o-u-? A t______ s_ c____ d________ A t-e-u-t s- c-e-i d-c-o-u-? ---------------------------- A trebuit să chemi doctorul? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? A tr---it--- c-e-i -o----a? A t______ s_ c____ p_______ A t-e-u-t s- c-e-i p-l-ţ-a- --------------------------- A trebuit să chemi poliţia? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. A------um---- -e t-l---n? --- -nai-te ----ve-- ---ă. A____ n______ d_ t_______ M__ î______ î_ a____ î____ A-e-i n-m-r-l d- t-l-f-n- M-i î-a-n-e î- a-e-m î-c-. ---------------------------------------------------- Aveţi numărul de telefon? Mai înainte îl aveam încă. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. A-e-------s-? Ma-------t--o-a-----î---. A____ a______ M__ î______ o a____ î____ A-e-i a-r-s-? M-i î-a-n-e o a-e-m î-c-. --------------------------------------- Aveţi adresa? Mai înainte o aveam încă. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. A--ţ--ha-t--or-ş-lu------ î-a-nte-o av-a--înc-. A____ h____ o________ M__ î______ o a____ î____ A-e-i h-r-a o-a-u-u-? M-i î-a-n-e o a-e-m î-c-. ----------------------------------------------- Aveţi harta oraşului? Mai înainte o aveam încă. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. A-v-n- -a-t-mp- El--u - ----t-v--i ----imp. A v___ l_ t____ E_ n_ a p____ v___ l_ t____ A v-n- l- t-m-? E- n- a p-t-t v-n- l- t-m-. ------------------------------------------- A veni la timp? El nu a putut veni la timp. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. A---s-- -r-mu-? El--u a --tut--ă-i --u-ul. A g____ d______ E_ n_ a p____ g___ d______ A g-s-t d-u-u-? E- n- a p-t-t g-s- d-u-u-. ------------------------------------------ A găsit drumul? El nu a putut găsi drumul. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Te-- înţ-le-- E- nu---- ------în-e-ege. T___ î_______ E_ n_ m__ p____ î________ T--- î-ţ-l-s- E- n- m-a p-t-t î-ţ-l-g-. --------------------------------------- Te-a înţeles? El nu m-a putut înţelege. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? D---e nu--i--ut-t v-ni--a ----? D_ c_ n_ a_ p____ v___ l_ t____ D- c- n- a- p-t-t v-n- l- t-m-? ------------------------------- De ce nu ai putut veni la timp? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? De ce-n- -i putu--g----------? D_ c_ n_ a_ p____ g___ d______ D- c- n- a- p-t-t g-s- d-u-u-? ------------------------------ De ce nu ai putut găsi drumul? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? D---- -- -----p-tut-în--l--e? D_ c_ n_ l___ p____ î________ D- c- n- l-a- p-t-t î-ţ-l-g-? ----------------------------- De ce nu l-ai putut înţelege? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Nu-am p--ut-ven- -- timp deo----- -u-a c--cu--t----i-----u---uz. N_ a_ p____ v___ l_ t___ d_______ n_ a c_______ n___ u_ a_______ N- a- p-t-t v-n- l- t-m- d-o-r-c- n- a c-r-u-a- n-c- u- a-t-b-z- ---------------------------------------------------------------- Nu am putut veni la timp deoarece nu a circulat nici un autobuz. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Nu -m-put-t -ăsi -r--ul deoa-ece-nu--- a--t-- -art--- -r--ulu-. N_ a_ p____ g___ d_____ d_______ n_ a_ a___ o h____ a o________ N- a- p-t-t g-s- d-u-u- d-o-r-c- n- a- a-u- o h-r-ă a o-a-u-u-. --------------------------------------------------------------- Nu am putut găsi drumul deoarece nu am avut o hartă a oraşului. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. N- --a---utut -nţ-l-----eo----e---z-ca-e-- --a-d- -a-e. N_ l___ p____ î_______ d_______ m_____ e__ a__ d_ t____ N- l-a- p-t-t î-ţ-l-g- d-o-r-c- m-z-c- e-a a-a d- t-r-. ------------------------------------------------------- Nu l-am putut înţelege deoarece muzica era aşa de tare. 0
Ја сам морао / морала узети такси. A--re-ui---ă i-u un t---. A t______ s_ i__ u_ t____ A t-e-u-t s- i-u u- t-x-. ------------------------- A trebuit să iau un taxi. 0
Ја сам морао / морала купити план града. A t-e-ui---ă --m-ă----h-rtă----ra---u-. A t______ s_ c_____ o h____ a o________ A t-e-u-t s- c-m-ă- o h-r-ă a o-a-u-u-. --------------------------------------- A trebuit să cumpăr o hartă a oraşului. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. A--r-b-i--să-o--esc r--io--. A t______ s_ o_____ r_______ A t-e-u-t s- o-r-s- r-d-o-l- ---------------------------- A trebuit să opresc radioul. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!