Рјечник

sr Прошлост 3   »   ky Өткөн чак 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [сексен үч]

83 [сексен үч]

Өткөн чак 3

Ötkön çak 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
телефонирати т---фон ч-луу т______ ч____ т-л-ф-н ч-л-у ------------- телефон чалуу 0
Ö-----ç---3 Ö____ ç__ 3 Ö-k-n ç-k 3 ----------- Ötkön çak 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. Ме--т-л-ф---ч-л-ым. М__ т______ ч______ М-н т-л-ф-н ч-л-ы-. ------------------- Мен телефон чалдым. 0
Ö-k----ak 3 Ö____ ç__ 3 Ö-k-n ç-k 3 ----------- Ötkön çak 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Мен-ар---йы- теле-онд---олчу-у-. М__ а_ д____ т________ б________ М-н а- д-й-м т-л-ф-н-о б-л-у-у-. -------------------------------- Мен ар дайым телефондо болчумун. 0
te----n -a-uu t______ ç____ t-l-f-n ç-l-u ------------- telefon çaluu
питати су--о с____ с-р-о ----- суроо 0
t--ef-- --l-u t______ ç____ t-l-f-n ç-l-u ------------- telefon çaluu
Ја сам питао / питала. М---су--д-м. М__ с_______ М-н с-р-д-м- ------------ Мен сурадым. 0
t--ef---ç-l-u t______ ç____ t-l-f-n ç-l-u ------------- telefon çaluu
Ја сам увек питао / питала. М-н--а-ы-- ----д-м. М__ д_____ с_______ М-н д-й-м- с-р-д-м- ------------------- Мен дайыма сурадым. 0
Men -el---- -a--ı-. M__ t______ ç______ M-n t-l-f-n ç-l-ı-. ------------------- Men telefon çaldım.
испричати а-т-у а____ а-т-у ----- айтуу 0
Men -el----------m. M__ t______ ç______ M-n t-l-f-n ç-l-ı-. ------------------- Men telefon çaldım.
Ја сам испричао / испричала. М-н ай-ы--бе--им. М__ а____ б______ М-н а-т-п б-р-и-. ----------------- Мен айтып бердим. 0
Men--el--on---ld-m. M__ t______ ç______ M-n t-l-f-n ç-l-ı-. ------------------- Men telefon çaldım.
Ја сам испричао / испричала целу причу. М-- ---я-- то-у-у ме------т-п бер--м. М__ о_____ т_____ м____ а____ б______ М-н о-у-н- т-л-г- м-н-н а-т-п б-р-и-. ------------------------------------- Мен окуяны толугу менен айтып бердим. 0
Men ---d-y-m-----fo-d-----ç----. M__ a_ d____ t________ b________ M-n a- d-y-m t-l-f-n-o b-l-u-u-. -------------------------------- Men ar dayım telefondo bolçumun.
учити ү--ө-үү ү______ ү-р-н-ү ------- үйрөнүү 0
M-n--r d-y-m--e---o-do----çu-un. M__ a_ d____ t________ b________ M-n a- d-y-m t-l-f-n-o b-l-u-u-. -------------------------------- Men ar dayım telefondo bolçumun.
Ја сам учио / учила. Ме--ү----д--. М__ ү________ М-н ү-р-н-ү-. ------------- Мен үйрөндүм. 0
M-n ar---yı- --le----o -o-ç--u-. M__ a_ d____ t________ b________ M-n a- d-y-m t-l-f-n-o b-l-u-u-. -------------------------------- Men ar dayım telefondo bolçumun.
Ја сам учио / учила цело вече. М-н т-н- бо--ок-дум. М__ т___ б__ о______ М-н т-н- б-ю о-у-у-. -------------------- Мен түнү бою окудум. 0
su--o s____ s-r-o ----- suroo
радити иш-өө и____ и-т-ө ----- иштөө 0
s-r-o s____ s-r-o ----- suroo
Ја сам радио / радила. М-- --т--и-. М__ и_______ М-н и-т-д-м- ------------ Мен иштедим. 0
s-r-o s____ s-r-o ----- suroo
Ја сам радио / радила цели дан. М-----те--н---ч-е-и-те-им. М__ э______ к____ и_______ М-н э-т-д-н к-ч-е и-т-д-м- -------------------------- Мен эртеден кечке иштедим. 0
Me--suradım. M__ s_______ M-n s-r-d-m- ------------ Men suradım.
јести ж-ш ж__ ж-ш --- жеш 0
Me--s----ı-. M__ s_______ M-n s-r-d-m- ------------ Men suradım.
Ја сам јео / јела. Мен -е--м. М__ ж_____ М-н ж-д-м- ---------- Мен жедим. 0
Me---urad-m. M__ s_______ M-n s-r-d-m- ------------ Men suradım.
Ја сам појео / појела сву храну. М-- --ма-------а-ын ж-д--. М__ т_______ б_____ ж_____ М-н т-м-к-ы- б-а-ы- ж-д-м- -------------------------- Мен тамактын баарын жедим. 0
Men -----a --r--ım. M__ d_____ s_______ M-n d-y-m- s-r-d-m- ------------------- Men dayıma suradım.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 киргиски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.