Рјечник

sr Прошлост 3   »   lt Praeitis 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [aštuoniasdešimt trys]

Praeitis 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
телефонирати k----tis-t--ef-n- - s-a-b-n-i k_______ t_______ / s________ k-l-ė-i- t-l-f-n- / s-a-b-n-i ----------------------------- kalbėtis telefonu / skambinti 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. (A-- k-l-ė-a--i t---f--u /--k-mbi--u. (___ k_________ t_______ / s_________ (-š- k-l-ė-a-s- t-l-f-n- / s-a-b-n-u- ------------------------------------- (Aš) kalbėjausi telefonu / skambinau. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. (A----isą-l--k- -a---ja--i-te-efonu. (___ v___ l____ k_________ t________ (-š- v-s- l-i-ą k-l-ė-a-s- t-l-f-n-. ------------------------------------ (Aš) visą laiką kalbėjausi telefonu. 0
питати k-austi k______ k-a-s-i ------- klausti 0
Ја сам питао / питала. (Aš-----lausi-u. (___ p__________ (-š- p-k-a-s-a-. ---------------- (Aš) paklausiau. 0
Ја сам увек питао / питала. (-š)---s----t kl-usda-au. (___ v_______ k__________ (-š- v-s-o-e- k-a-s-a-a-. ------------------------- (Aš) visuomet klausdavau. 0
испричати p---k--i p_______ p-s-k-t- -------- pasakoti 0
Ја сам испричао / испричала. (Aš---ap---k-j-u. (___ p___________ (-š- p-p-s-k-j-u- ----------------- (Aš) papasakojau. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. (Aš) p--asakojau -----i-t-r--ą. (___ p__________ v___ i________ (-š- p-p-s-k-j-u v-s- i-t-r-j-. ------------------------------- (Aš) papasakojau visą istoriją. 0
учити m--yt-s m______ m-k-t-s ------- mokytis 0
Ја сам учио / учила. (Aš- -okia---. (___ m________ (-š- m-k-a-s-. -------------- (Aš) mokiausi. 0
Ја сам учио / учила цело вече. (-š- --k-a--i vis----k-rą. (___ m_______ v___ v______ (-š- m-k-a-s- v-s- v-k-r-. -------------------------- (Aš) mokiausi visą vakarą. 0
радити d-rbti d_____ d-r-t- ------ dirbti 0
Ја сам радио / радила. (Aš- dir-au. (___ d______ (-š- d-r-a-. ------------ (Aš) dirbau. 0
Ја сам радио / радила цели дан. (--- -ir-a--vi-ą--i---. (___ d_____ v___ d_____ (-š- d-r-a- v-s- d-e-ą- ----------------------- (Aš) dirbau visą dieną. 0
јести valg-ti v______ v-l-y-i ------- valgyti 0
Ја сам јео / јела. (-š)---v--gia-. (___ p_________ (-š- p-v-l-i-u- --------------- (Aš) pavalgiau. 0
Ја сам појео / појела сву храну. (A-- v-s-- ----lgi--. (___ v____ s_________ (-š- v-s-ą s-v-l-i-u- --------------------- (Aš) viską suvalgiau. 0

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.