Рјечник

sr Прошлост 3   »   ru Прошедшая форма 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [восемьдесят три]

83 [vosemʹdesyat tri]

Прошедшая форма 3

Proshedshaya forma 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
телефонирати Говор--ь -о ---е-ону Г_______ п_ т_______ Г-в-р-т- п- т-л-ф-н- -------------------- Говорить по телефону 0
P-o-he-shaya --r---3 P___________ f____ 3 P-o-h-d-h-y- f-r-a 3 -------------------- Proshedshaya forma 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. Я-го-о-и--/ ------л- ---т--ефо-у. Я г______ / г_______ п_ т________ Я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. --------------------------------- Я говорил / говорила по телефону. 0
P-o--e--haya f--ma 3 P___________ f____ 3 P-o-h-d-h-y- f-r-a 3 -------------------- Proshedshaya forma 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Я -се-в-е-- г-в-рил - -ово---а -- теле---у. Я в__ в____ г______ / г_______ п_ т________ Я в-е в-е-я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. ------------------------------------------- Я все время говорил / говорила по телефону. 0
Go-o--t- -- -e---onu G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
питати Спраши-ать С_________ С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
G--orit--p-----efo-u G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Ја сам питао / питала. Я с--осил----п--с--а. Я с______ / с________ Я с-р-с-л / с-р-с-л-. --------------------- Я спросил / спросила. 0
G-v---tʹ -o-tel----u G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Ја сам увек питао / питала. Я в-е-да сп-аши----/-с-р---вала. Я в_____ с________ / с__________ Я в-е-д- с-р-ш-в-л / с-р-ш-в-л-. -------------------------------- Я всегда спрашивал / спрашивала. 0
Ya -ov--il /-----ri---po-te-e-onu. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
испричати Ра---а-ы---ь Р___________ Р-с-к-з-в-т- ------------ Рассказывать 0
Y- -o---i----g----i-a p----lefonu. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ја сам испричао / испричала. Я ра---а-а--- ра-с-а----. Я р________ / р__________ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л-. ------------------------- Я рассказал / рассказала. 0
Y- g-vo--l - --v-r-l---o-t-l--o--. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Я--ас-каз------ас-к---ла -с---------. Я р________ / р_________ в__ и_______ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л- в-ю и-т-р-ю- ------------------------------------- Я рассказал / рассказала всю историю. 0
Y- -se vr-my- --vo-i- / -o-o-ila-p--t-----n-. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
учити Учи-ь У____ У-и-ь ----- Учить 0
Y--vse-vr-m-------r-- /-g----il- po--e-----u. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
Ја сам учио / учила. Я уч---/ учил-. Я у___ / у_____ Я у-и- / у-и-а- --------------- Я учил / учила. 0
Y- vs--v--m-a ---or-l - g---r---------l-fon-. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
Ја сам учио / учила цело вече. Я -есь --ч-- учи- - у-ила. Я в___ в____ у___ / у_____ Я в-с- в-ч-р у-и- / у-и-а- -------------------------- Я весь вечер учил / учила. 0
S-r----v--ʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
радити Р-бо-ать Р_______ Р-б-т-т- -------- Работать 0
S-r---ivatʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Ја сам радио / радила. Я --б--а----ра-----а. Я р______ / р________ Я р-б-т-л / р-б-т-л-. --------------------- Я работал / работала. 0
S-r---iv-tʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Ја сам радио / радила цели дан. Я----ь ден- р--ота- /---б----а. Я в___ д___ р______ / р________ Я в-с- д-н- р-б-т-л / р-б-т-л-. ------------------------------- Я весь день работал / работала. 0
Y- ---o--l /-s-r---la. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
јести Е-ть Е___ Е-т- ---- Есть 0
Y- spros-- --spros--a. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Ја сам јео / јела. Я --е- ---о--а. Я п___ / п_____ Я п-е- / п-е-а- --------------- Я поел / поела. 0
Ya s-------- s-r----a. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Ја сам појео / појела сву храну. Я-съ-л / съ-ла---ю порц--. Я с___ / с____ в__ п______ Я с-е- / с-е-а в-ю п-р-и-. -------------------------- Я съел / съела всю порцию. 0
Y---seg-- -p-ash-v---/-s-ra--i---a. Y_ v_____ s_________ / s___________ Y- v-e-d- s-r-s-i-a- / s-r-s-i-a-a- ----------------------------------- Ya vsegda sprashival / sprashivala.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.