Рјечник

sr Прошлост 3   »   sk Minulý čas 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [osemdesiattri]

Minulý čas 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
телефонирати t--efono-ať t__________ t-l-f-n-v-ť ----------- telefonovať 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Te---o----l s--. T__________ s___ T-l-f-n-v-l s-m- ---------------- Telefonoval som. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. C-lý--as---- -el-f--o--l. C___ č__ s__ t___________ C-l- č-s s-m t-l-f-n-v-l- ------------------------- Celý čas som telefonoval. 0
питати p-----sa p____ s_ p-t-ť s- -------- pýtať sa 0
Ја сам питао / питала. Op------om-sa. O_____ s__ s__ O-ý-a- s-m s-. -------------- Opýtal som sa. 0
Ја сам увек питао / питала. Vž---s-m -a-pýt--. V___ s__ s_ p_____ V-d- s-m s- p-t-l- ------------------ Vždy som sa pýtal. 0
испричати ro------ť r________ r-z-r-v-ť --------- rozprávať 0
Ја сам испричао / испричала. R-zp-á-a- s--. R________ s___ R-z-r-v-l s-m- -------------- Rozprával som. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Ro-p--va- --m--e-ý ---beh. R________ s__ c___ p______ R-z-r-v-l s-m c-l- p-í-e-. -------------------------- Rozprával som celý príbeh. 0
учити uč-- sa u___ s_ u-i- s- ------- učiť sa 0
Ја сам учио / учила. Učil s-m---. U___ s__ s__ U-i- s-m s-. ------------ Učil som sa. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Uč-- som -a -elý večer. U___ s__ s_ c___ v_____ U-i- s-m s- c-l- v-č-r- ----------------------- Učil som sa celý večer. 0
радити p--c---ť p_______ p-a-o-a- -------- pracovať 0
Ја сам радио / радила. Pr-c-val-so-. P_______ s___ P-a-o-a- s-m- ------------- Pracoval som. 0
Ја сам радио / радила цели дан. P------l---- -----d--. P_______ s__ c___ d___ P-a-o-a- s-m c-l- d-ň- ---------------------- Pracoval som celý deň. 0
јести j-sť j___ j-s- ---- jesť 0
Ја сам јео / јела. J-d-l----. J____ s___ J-d-l s-m- ---------- Jedol som. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Z-e-o- --- c--- je---. Z_____ s__ c___ j_____ Z-e-o- s-m c-l- j-d-o- ---------------------- Zjedol som celé jedlo. 0

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.