Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   af Vrae – Verlede tyd 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ses en tagtig]

Vrae – Verlede tyd 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Wa--er ------t jy -e--a? W_____ d__ h__ j_ g_____ W-t-e- d-s h-t j- g-d-a- ------------------------ Watter das het jy gedra? 0
Који ауто си купио / купила? Wat--r k-r --mot-- h-- j------op? W_____ k__ / m____ h__ j_ g______ W-t-e- k-r / m-t-r h-t j- g-k-o-? --------------------------------- Watter kar / motor het jy gekoop? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? O- -at-e- --er-n- he--j----get--en? O_ w_____ k______ h__ j_ i_________ O- w-t-e- k-e-a-t h-t j- i-g-t-k-n- ----------------------------------- Op watter koerant het jy ingeteken? 0
Кога сте видели? W-e het u-g-s-en? W__ h__ u g______ W-e h-t u g-s-e-? ----------------- Wie het u gesien? 0
Кога сте срели? W-- --- u-on-m-et? W__ h__ u o_______ W-e h-t u o-t-o-t- ------------------ Wie het u ontmoet? 0
Кога сте препознали? Wi- --- ----r---? W__ h__ u h______ W-e h-t u h-r-e-? ----------------- Wie het u herken? 0
Када сте устали? Wannee--he--u --g--taan? W______ h__ u o_________ W-n-e-r h-t u o-g-s-a-n- ------------------------ Wanneer het u opgestaan? 0
Када сте почели? W-n--e----t u----i-? W______ h__ u b_____ W-n-e-r h-t u b-g-n- -------------------- Wanneer het u begin? 0
Када сте престали? Wan-e-r---- u o-g-hou? W______ h__ u o_______ W-n-e-r h-t u o-g-h-u- ---------------------- Wanneer het u opgehou? 0
Зашто сте се пробудили? Waa-o- --t - -akk-- -----d? W_____ h__ u w_____ g______ W-a-o- h-t u w-k-e- g-w-r-? --------------------------- Waarom het u wakker geword? 0
Зашто сте постали учитељ? Wa---m---t-u----o-de--ys-r--e-or-? W_____ h__ u ’_ o_________ g______ W-a-o- h-t u ’- o-d-r-y-e- g-w-r-? ---------------------------------- Waarom het u ’n onderwyser geword? 0
Зашто сте узели такси? W---om he- u--- --x- gen---? W_____ h__ u ’_ t___ g______ W-a-o- h-t u ’- t-x- g-n-e-? ---------------------------- Waarom het u ’n taxi geneem? 0
Одакле сте дошли? Wa--v---aan-h---u -ekom? W__________ h__ u g_____ W-a-v-n-a-n h-t u g-k-m- ------------------------ Waarvandaan het u gekom? 0
Где сте ишли? Wa-r--en -et-- ge-aa-? W_______ h__ u g______ W-a-h-e- h-t u g-g-a-? ---------------------- Waarheen het u gegaan? 0
Где сте били? Wa-- ----- -e---s? W___ w__ u g______ W-a- w-s u g-w-e-? ------------------ Waar was u gewees? 0
Коме си помогао / помогла? Wie -et--y-g-he-p? W__ h__ j_ g______ W-e h-t j- g-h-l-? ------------------ Wie het jy gehelp? 0
Коме си писао / писала? (V-r----e -et j- g-s-ryf? (____ w__ h__ j_ g_______ (-i-) w-e h-t j- g-s-r-f- ------------------------- (Vir) wie het jy geskryf? 0
Коме си одговорио / одговорила? W-e he--jy--ea---oor-? W__ h__ j_ g__________ W-e h-t j- g-a-t-o-r-? ---------------------- Wie het jy geantwoord? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + африкански (1-100) МП3 африкански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...