Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   be Пытанні – прошлы час 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [восемдзесят шэсць]

86 [vosemdzesyat shests’]

Пытанні – прошлы час 2

Pytannі – proshly chas 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Які --------бы------ш--к? Я__ н_ т___ б__ г________ Я-і н- т-б- б-ў г-л-ш-у-? ------------------------- Які на табе быў гальштук? 0
Pytann--–--r---ly--has 2 P______ – p______ c___ 2 P-t-n-і – p-o-h-y c-a- 2 ------------------------ Pytannі – proshly chas 2
Који ауто си купио / купила? Які--ўт--абі-- т---у---? Я__ а_________ т_ к_____ Я-і а-т-м-б-л- т- к-п-ў- ------------------------ Які аўтамабіль ты купіў? 0
Py-a-n- ------h-- -has-2 P______ – p______ c___ 2 P-t-n-і – p-o-h-y c-a- 2 ------------------------ Pytannі – proshly chas 2
На које новине си претплаћен / претплаћена? На-як-ю--а--ту-ты---дп-с---я? Н_ я___ г_____ т_ п__________ Н- я-у- г-з-т- т- п-д-і-а-с-? ----------------------------- На якую газету ты падпісаўся? 0
Y----na ta-- byu -al’-h-uk? Y___ n_ t___ b__ g_________ Y-k- n- t-b- b-u g-l-s-t-k- --------------------------- Yakі na tabe byu gal’shtuk?
Кога сте видели? К--о -- -б---л-? К___ В_ ў_______ К-г- В- ў-а-ы-і- ---------------- Каго Вы ўбачылі? 0
Y-kі--- ---e -y- --l’sh-u-? Y___ n_ t___ b__ g_________ Y-k- n- t-b- b-u g-l-s-t-k- --------------------------- Yakі na tabe byu gal’shtuk?
Кога сте срели? К-го--ы сус-р-л-? К___ В_ с________ К-г- В- с-с-р-л-? ----------------- Каго Вы сустрэлі? 0
Ya-- -- t-b---y- -----h-uk? Y___ n_ t___ b__ g_________ Y-k- n- t-b- b-u g-l-s-t-k- --------------------------- Yakі na tabe byu gal’shtuk?
Кога сте препознали? Ка-------а-на-і? К___ В_ п_______ К-г- В- п-з-а-і- ---------------- Каго Вы пазналі? 0
Y--і--u---ab-l- t- k-pі-? Y___ a_________ t_ k_____ Y-k- a-t-m-b-l- t- k-p-u- ------------------------- Yakі autamabіl’ ty kupіu?
Када сте устали? Калі -- ў-т---? К___ В_ ў______ К-л- В- ў-т-л-? --------------- Калі Вы ўсталі? 0
Y--і-aut-mab-l- t--kupіu? Y___ a_________ t_ k_____ Y-k- a-t-m-b-l- t- k-p-u- ------------------------- Yakі autamabіl’ ty kupіu?
Када сте почели? Кал- Вы пачалі? К___ В_ п______ К-л- В- п-ч-л-? --------------- Калі Вы пачалі? 0
Y-k- au----bіl---- kup-u? Y___ a_________ t_ k_____ Y-k- a-t-m-b-l- t- k-p-u- ------------------------- Yakі autamabіl’ ty kupіu?
Када сте престали? Кал- -- -а--н-ы-і? К___ В_ з_________ К-л- В- з-к-н-ы-і- ------------------ Калі Вы закончылі? 0
Na-yak----gaz-tu -- -adp-----y-? N_ y_____ g_____ t_ p___________ N- y-k-y- g-z-t- t- p-d-і-a-s-a- -------------------------------- Na yakuyu gazetu ty padpіsausya?
Зашто сте се пробудили? Чам- -- пр--ну---я? Ч___ В_ п__________ Ч-м- В- п-а-н-л-с-? ------------------- Чаму Вы прачнуліся? 0
Na--akuy-----et--t---a--іsa-sy-? N_ y_____ g_____ t_ p___________ N- y-k-y- g-z-t- t- p-d-і-a-s-a- -------------------------------- Na yakuyu gazetu ty padpіsausya?
Зашто сте постали учитељ? Чаму В- стал- на-таўн-к-м? Ч___ В_ с____ н___________ Ч-м- В- с-а-і н-с-а-н-к-м- -------------------------- Чаму Вы сталі настаўнікам? 0
N--y---y--g--e-u ty----pі------? N_ y_____ g_____ t_ p___________ N- y-k-y- g-z-t- t- p-d-і-a-s-a- -------------------------------- Na yakuyu gazetu ty padpіsausya?
Зашто сте узели такси? Ча---Вы-ў--л--т--сі? Ч___ В_ ў____ т_____ Ч-м- В- ў-я-і т-к-і- -------------------- Чаму Вы ўзялі таксі? 0
K--- -- u-ac--lі? K___ V_ u________ K-g- V- u-a-h-l-? ----------------- Kago Vy ubachylі?
Одакле сте дошли? Ад---ь ---п-ы-шлі? А_____ В_ п_______ А-к-л- В- п-ы-ш-і- ------------------ Адкуль Вы прыйшлі? 0
K-g---- -b---yl-? K___ V_ u________ K-g- V- u-a-h-l-? ----------------- Kago Vy ubachylі?
Где сте ишли? Ку-- В------лі? К___ В_ п______ К-д- В- п-й-л-? --------------- Куды Вы пайшлі? 0
K-go -- u----yl-? K___ V_ u________ K-g- V- u-a-h-l-? ----------------- Kago Vy ubachylі?
Где сте били? Д-е -ы был-? Д__ В_ б____ Д-е В- б-л-? ------------ Дзе Вы былі? 0
K--- Vy ----rel-? K___ V_ s________ K-g- V- s-s-r-l-? ----------------- Kago Vy sustrelі?
Коме си помогао / помогла? К-м--ты-д---мог? К___ т_ д_______ К-м- т- д-п-м-г- ---------------- Каму ты дапамог? 0
Kago Vy---s---lі? K___ V_ s________ K-g- V- s-s-r-l-? ----------------- Kago Vy sustrelі?
Коме си писао / писала? К-м- -ы напіса-? К___ т_ н_______ К-м- т- н-п-с-ў- ---------------- Каму ты напісаў? 0
Kag--Vy s--tr---? K___ V_ s________ K-g- V- s-s-r-l-? ----------------- Kago Vy sustrelі?
Коме си одговорио / одговорила? Кам- ---ад-аза-? К___ т_ а_______ К-м- т- а-к-з-ў- ---------------- Каму ты адказаў? 0
K-g- -y p----l-? K___ V_ p_______ K-g- V- p-z-a-і- ---------------- Kago Vy paznalі?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...