Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   mk Прашања – Минато време 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [осумдесет и шест]

86 [osoomdyesyet i shyest]

Прашања – Минато време 2

Prashaњa – Minato vryemye 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? К-ј- --ат-в---а-ј- нос--е? К___ в_________ ј_ н______ К-ј- в-а-о-р-к- ј- н-с-ш-? -------------------------- Која вратоврска ја носеше? 0
Pr-sha-a –-M---to-vrye--e-2 P_______ – M_____ v______ 2 P-a-h-њ- – M-n-t- v-y-m-e 2 --------------------------- Prashaњa – Minato vryemye 2
Који ауто си купио / купила? К-ј--вт--о-и- -----п-? К__ а________ г_ к____ К-ј а-т-м-б-л г- к-п-? ---------------------- Кој автомобил го купи? 0
Pr--haњ-----inat- --y-m---2 P_______ – M_____ v______ 2 P-a-h-њ- – M-n-t- v-y-m-e 2 --------------------------- Prashaњa – Minato vryemye 2
На које новине си претплаћен / претплаћена? За--ој -есн-к-се---ет-л--и? З_ к__ в_____ с_ п_________ З- к-ј в-с-и- с- п-е-п-а-и- --------------------------- За кој весник се претплати? 0
K--a ---to-r-ka јa--o--eshye? K___ v_________ ј_ n_________ K-ј- v-a-o-r-k- ј- n-s-e-h-e- ----------------------------- Koјa vratovrska јa nosyeshye?
Кога сте видели? Ког--ви--вт-? К___ в_______ К-г- в-д-в-е- ------------- Кого видовте? 0
K--- vr---vrska јa -o--e---e? K___ v_________ ј_ n_________ K-ј- v-a-o-r-k- ј- n-s-e-h-e- ----------------------------- Koјa vratovrska јa nosyeshye?
Кога сте срели? Ко-о---етн---е? К___ с_________ К-г- с-е-н-в-е- --------------- Кого сретнавте? 0
K--- v-at--rs-a-ј--n--ye-hye? K___ v_________ ј_ n_________ K-ј- v-a-o-r-k- ј- n-s-e-h-e- ----------------------------- Koјa vratovrska јa nosyeshye?
Кога сте препознали? К-го-п-еп----в-е? К___ п___________ К-г- п-е-о-н-в-е- ----------------- Кого препознавте? 0
Koј-a---m-----gu- --o-i? K__ a________ g__ k_____ K-ј a-t-m-b-l g-o k-o-i- ------------------------ Koј avtomobil guo koopi?
Када сте устали? К-га--т-нав-е? К___ с________ К-г- с-а-а-т-? -------------- Кога станавте? 0
Ko--a--omo--l --- koopi? K__ a________ g__ k_____ K-ј a-t-m-b-l g-o k-o-i- ------------------------ Koј avtomobil guo koopi?
Када сте почели? К-г--запо--авте? К___ з__________ К-г- з-п-ч-а-т-? ---------------- Кога започнавте? 0
Koј---to-o----------o--? K__ a________ g__ k_____ K-ј a-t-m-b-l g-o k-o-i- ------------------------ Koј avtomobil guo koopi?
Када сте престали? Ко---п--с--н-вт-? К___ п___________ К-г- п-е-т-н-в-е- ----------------- Кога престанавте? 0
Za koј -yesn-------pr-e--la-i? Z_ k__ v______ s__ p__________ Z- k-ј v-e-n-k s-e p-y-t-l-t-? ------------------------------ Za koј vyesnik sye pryetplati?
Зашто сте се пробудили? З-шт--с------у--вт-? З____ с_ р__________ З-ш-о с- р-з-у-и-т-? -------------------- Зошто се разбудивте? 0
Z- -o--v--snik s-e---ye--la-i? Z_ k__ v______ s__ p__________ Z- k-ј v-e-n-k s-e p-y-t-l-t-? ------------------------------ Za koј vyesnik sye pryetplati?
Зашто сте постали учитељ? З--то -т--авт- ----ав-и-? З____ с_______ н_________ З-ш-о с-а-а-т- н-с-а-н-к- ------------------------- Зошто станавте наставник? 0
Za-k-ј v-esnik-s-e--rye----t-? Z_ k__ v______ s__ p__________ Z- k-ј v-e-n-k s-e p-y-t-l-t-? ------------------------------ Za koј vyesnik sye pryetplati?
Зашто сте узели такси? Зош---з--а--е-т---и? З____ з______ т_____ З-ш-о з-м-в-е т-к-и- -------------------- Зошто земавте такси? 0
Ko-u--v---v-ye? K____ v________ K-g-o v-d-v-y-? --------------- Koguo vidovtye?
Одакле сте дошли? Од каде--о-д-вте? О_ к___ д________ О- к-д- д-ј-о-т-? ----------------- Од каде дојдовте? 0
Kog---vi-ovt--? K____ v________ K-g-o v-d-v-y-? --------------- Koguo vidovtye?
Где сте ишли? Н-к--- -ти-о-те? Н_____ о________ Н-к-д- о-и-о-т-? ---------------- Накаде отидовте? 0
K-g-- ---o-tye? K____ v________ K-g-o v-d-v-y-? --------------- Koguo vidovtye?
Где сте били? К-----е---? К___ б_____ К-д- б-в-е- ----------- Каде бевте? 0
Kog-o--r-etna---e? K____ s___________ K-g-o s-y-t-a-t-e- ------------------ Koguo sryetnavtye?
Коме си помогао / помогла? Ко-у--- п-м-гн-? К___ м_ п_______ К-м- м- п-м-г-а- ---------------- Кому му помогна? 0
Kog-o sr-etn--t--? K____ s___________ K-g-o s-y-t-a-t-e- ------------------ Koguo sryetnavtye?
Коме си писао / писала? К-м- -у-----? К___ м_ п____ К-м- м- п-ш-? ------------- Кому му пиша? 0
K--uo srye---v-ye? K____ s___________ K-g-o s-y-t-a-t-e- ------------------ Koguo sryetnavtye?
Коме си одговорио / одговорила? Ко-- -у од--вор-? К___ м_ о________ К-м- м- о-г-в-р-? ----------------- Кому му одговори? 0
K-g-----yepo-n-v--e? K____ p_____________ K-g-o p-y-p-z-a-t-e- -------------------- Koguo pryepoznavtye?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...