Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   pa ਪ੍ਰਸ਼ਨ – ਭੂਤਕਾਲ 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ਛਿਆਸੀ]

86 [Chi'āsī]

ਪ੍ਰਸ਼ਨ – ਭੂਤਕਾਲ 2

praśana – bhūtakāla 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ਤੂ- ਕ---- ਟ----ਗਾਈ -ੈ? ਤੂੰ ਕਿ__ ਟਾ_ ਲ__ ਹੈ_ ਤ-ੰ ਕ-ਹ-ੀ ਟ-ਈ ਲ-ਾ- ਹ-? ---------------------- ਤੂੰ ਕਿਹੜੀ ਟਾਈ ਲਗਾਈ ਹੈ? 0
p--ś--a – --ūtak-l- 2 p______ – b________ 2 p-a-a-a – b-ū-a-ā-a 2 --------------------- praśana – bhūtakāla 2
Који ауто си купио / купила? ਤ----ਿਹੜ- -ੱ-- ਖ--ਦੀ --? ਤੂੰ ਕਿ__ ਗੱ_ ਖ__ ਹੈ_ ਤ-ੰ ਕ-ਹ-ੀ ਗ-ਡ- ਖ-ੀ-ੀ ਹ-? ------------------------ ਤੂੰ ਕਿਹੜੀ ਗੱਡੀ ਖਰੀਦੀ ਹੈ? 0
praśan--–-b-ū--k-la 2 p______ – b________ 2 p-a-a-a – b-ū-a-ā-a 2 --------------------- praśana – bhūtakāla 2
На које новине си претплаћен / претплаћена? ਤ-- ਕਿਹੜ- --ਬ-- ਲ-ਵ----ਹ--- ਹ-? ਤੂੰ ਕਿ__ ਅ___ ਲ____ ਹੋ__ ਹੈ_ ਤ-ੰ ਕ-ਹ-ਾ ਅ-ਬ-ਰ ਲ-ਵ-ਇ- ਹ-ਇ- ਹ-? ------------------------------- ਤੂੰ ਕਿਹੜਾ ਅਖਬਾਰ ਲਗਵਾਇਆ ਹੋਇਆ ਹੈ? 0
t- ki-aṛ--ṭ----l----ī hai? t_ k_____ ṭ___ l_____ h___ t- k-h-ṛ- ṭ-'- l-g-'- h-i- -------------------------- tū kihaṛī ṭā'ī lagā'ī hai?
Кога сте видели? ਤ-ਸੀ- -ਿ--ੂ--ਦੇ-----ੀ? ਤੁ_ ਕਿ__ ਦੇ__ ਸੀ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ਸ-ੂ- ਦ-ਖ-ਆ ਸ-? ---------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਿਸਨੂੰ ਦੇਖਿਆ ਸੀ? 0
Tū -i-a-- -a-- kh-rī-- ---? T_ k_____ g___ k______ h___ T- k-h-ṛ- g-ḍ- k-a-ī-ī h-i- --------------------------- Tū kihaṛī gaḍī kharīdī hai?
Кога сте срели? ਤੁਸੀ- ਕ----ੰ--ਿ---ਸ-? ਤੁ_ ਕਿ__ ਮਿ_ ਸੀ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ਸ-ੂ- ਮ-ਲ- ਸ-? --------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਿਸਨੂੰ ਮਿਲੇ ਸੀ? 0
Tū-ki-aṛī g--ī--h-r-dī-ha-? T_ k_____ g___ k______ h___ T- k-h-ṛ- g-ḍ- k-a-ī-ī h-i- --------------------------- Tū kihaṛī gaḍī kharīdī hai?
Кога сте препознали? ਤ-ਸੀਂ ਕ-ਸਨੂੰ ਪ-ਿ--ਣਿਆ--ੀ? ਤੁ_ ਕਿ__ ਪ____ ਸੀ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ਸ-ੂ- ਪ-ਿ-ਾ-ਿ- ਸ-? ------------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਿਸਨੂੰ ਪਹਿਚਾਣਿਆ ਸੀ? 0
T---i--ṛ- g--- -h----- ha-? T_ k_____ g___ k______ h___ T- k-h-ṛ- g-ḍ- k-a-ī-ī h-i- --------------------------- Tū kihaṛī gaḍī kharīdī hai?
Када сте устали? ਤੁ-ੀ--ਕ--ਂ ਉੱਠ- -ੋ? ਤੁ_ ਕ_ ਉੱ_ ਹੋ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ੋ- ਉ-ਠ- ਹ-? ------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਦੋਂ ਉੱਠੇ ਹੋ? 0
Tū -i---ā-a--a-āra--a-a-ā'i'ā-hō--'--h--? T_ k_____ a_______ l_________ h_____ h___ T- k-h-ṛ- a-h-b-r- l-g-v-'-'- h-'-'- h-i- ----------------------------------------- Tū kihaṛā akhabāra lagavā'i'ā hō'i'ā hai?
Када сте почели? ਤ--ੀ- ਕ-ੋ- -ਰੰ----ਤਾ ਹ-? ਤੁ_ ਕ_ ਆ__ ਕੀ_ ਹੈ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ੋ- ਆ-ੰ- ਕ-ਤ- ਹ-? ------------------------ ਤੁਸੀਂ ਕਦੋਂ ਆਰੰਭ ਕੀਤਾ ਹੈ? 0
Tusīṁ -i------ē------s-? T____ k_____ d______ s__ T-s-ṁ k-s-n- d-k-i-ā s-? ------------------------ Tusīṁ kisanū dēkhi'ā sī?
Када сте престали? ਤੁਸ-ਂ -ਦੋਂ-ਖਤਮ-ਕ--ਾ-ਹੈ? ਤੁ_ ਕ_ ਖ__ ਕੀ_ ਹੈ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ੋ- ਖ-ਮ ਕ-ਤ- ਹ-? ----------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਦੋਂ ਖਤਮ ਕੀਤਾ ਹੈ? 0
T-sī--k-s--ū m-lē---? T____ k_____ m___ s__ T-s-ṁ k-s-n- m-l- s-? --------------------- Tusīṁ kisanū milē sī?
Зашто сте се пробудили? ਤੁ---- --ਕ-ੋਂ-ਖ--੍-ੀ -ੀ? ਤੁ__ ਦ ਕ_ ਖੁ__ ਸੀ_ ਤ-ਹ-ਡ- ਦ ਕ-ੋ- ਖ-ਲ-ਹ- ਸ-? ------------------------ ਤੁਹਾਡੀ ਦ ਕਦੋਂ ਖੁਲ੍ਹੀ ਸੀ? 0
Tu-ī- k---nū m-lē s-? T____ k_____ m___ s__ T-s-ṁ k-s-n- m-l- s-? --------------------- Tusīṁ kisanū milē sī?
Зашто сте постали учитељ? ਤੁਸੀ- ਅ-ਿ--ਕ -ਿਉਂ ਬ----ੀ? ਤੁ_ ਅ____ ਕਿ_ ਬ_ ਸੀ_ ਤ-ਸ-ਂ ਅ-ਿ-ਪ- ਕ-ਉ- ਬ-ੇ ਸ-? ------------------------- ਤੁਸੀਂ ਅਧਿਆਪਕ ਕਿਉਂ ਬਣੇ ਸੀ? 0
Tu-īṁ----an- mi-ē -ī? T____ k_____ m___ s__ T-s-ṁ k-s-n- m-l- s-? --------------------- Tusīṁ kisanū milē sī?
Зашто сте узели такси? ਤੁ--- ਟ-ਕਸ---ਿ-ਂ-ਲਈ-ਹ-? ਤੁ_ ਟੈ__ ਕਿ_ ਲ_ ਹੈ_ ਤ-ਸ-ਂ ਟ-ਕ-ੀ ਕ-ਉ- ਲ- ਹ-? ----------------------- ਤੁਸੀਂ ਟੈਕਸੀ ਕਿਉਂ ਲਈ ਹੈ? 0
Tus-ṁ k-s--ū p--icāṇ--- --? T____ k_____ p_________ s__ T-s-ṁ k-s-n- p-h-c-ṇ-'- s-? --------------------------- Tusīṁ kisanū pahicāṇi'ā sī?
Одакле сте дошли? ਤੁਸ----ਿ-ਥ-- ਆਏ--ੋ? ਤੁ_ ਕਿੱ_ ਆ_ ਹੋ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ੱ-ੋ- ਆ- ਹ-? ------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਿੱਥੋਂ ਆਏ ਹੋ? 0
T-sī- -ad------ē--ō? T____ k____ u___ h__ T-s-ṁ k-d-ṁ u-h- h-? -------------------- Tusīṁ kadōṁ uṭhē hō?
Где сте ишли? ਤੁਸ-- ਕਿ-ਥੇ ਗਏ ਸੀ? ਤੁ_ ਕਿੱ_ ਗ_ ਸੀ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ੱ-ੇ ਗ- ਸ-? ------------------ ਤੁਸੀਂ ਕਿੱਥੇ ਗਏ ਸੀ? 0
T--------ōṁ-u--ē-h-? T____ k____ u___ h__ T-s-ṁ k-d-ṁ u-h- h-? -------------------- Tusīṁ kadōṁ uṭhē hō?
Где сте били? ਤ-ਸੀਂ-ਕਿ--ੇ --? ਤੁ_ ਕਿੱ_ ਸੀ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ੱ-ੇ ਸ-? --------------- ਤੁਸੀਂ ਕਿੱਥੇ ਸੀ? 0
Tu----k---ṁ-u-----ō? T____ k____ u___ h__ T-s-ṁ k-d-ṁ u-h- h-? -------------------- Tusīṁ kadōṁ uṭhē hō?
Коме си помогао / помогла? ਤੁ--ਂ ਕਿਸ-ੀ ਮ-- ਕੀਤ----? ਤੁ_ ਕਿ__ ਮ__ ਕੀ_ ਹੈ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ਸ-ੀ ਮ-ਦ ਕ-ਤ- ਹ-? ------------------------ ਤੁਸੀਂ ਕਿਸਦੀ ਮਦਦ ਕੀਤੀ ਹੈ? 0
T-sī- k-dō--ā----a---tā--a-? T____ k____ ā_____ k___ h___ T-s-ṁ k-d-ṁ ā-a-h- k-t- h-i- ---------------------------- Tusīṁ kadōṁ ārabha kītā hai?
Коме си писао / писала? ਤੁ-ੀ---ਿਸਨੂੰ ਲਿਖਿ---ੈ? ਤੁ_ ਕਿ__ ਲਿ__ ਹੈ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ਸ-ੂ- ਲ-ਖ-ਆ ਹ-? ---------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਿਸਨੂੰ ਲਿਖਿਆ ਹੈ? 0
Tus-- --dō- -r---a --tā h--? T____ k____ ā_____ k___ h___ T-s-ṁ k-d-ṁ ā-a-h- k-t- h-i- ---------------------------- Tusīṁ kadōṁ ārabha kītā hai?
Коме си одговорио / одговорила? ਤ--ੀਂ-ਕਿਸ-ੂੰ-ਉੱਤ--ਦ--ਤਾ---? ਤੁ_ ਕਿ__ ਉੱ__ ਦਿੱ_ ਹੈ_ ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ਸ-ੂ- ਉ-ਤ- ਦ-ੱ-ਾ ਹ-? --------------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਿਸਨੂੰ ਉੱਤਰ ਦਿੱਤਾ ਹੈ? 0
T--īṁ --dōṁ------a kī-- -ai? T____ k____ ā_____ k___ h___ T-s-ṁ k-d-ṁ ā-a-h- k-t- h-i- ---------------------------- Tusīṁ kadōṁ ārabha kītā hai?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...