Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   ro Trecutul verbelor modale 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [optzeci şi şapte]

Trecutul verbelor modale 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. A -re-u---s--u--m -lor-le. A t______ s_ u___ f_______ A t-e-u-t s- u-ă- f-o-i-e- -------------------------- A trebuit să udăm florile. 0
Ми морасмо поспремити стан. A -r---it ------â--em în ---rt-men-. A t______ s_ s_______ î_ a__________ A t-e-u-t s- s-r-n-e- î- a-a-t-m-n-. ------------------------------------ A trebuit să strângem în apartament. 0
Ми морасмо опрати посуђе. A -rebui--să-----ăm v--el-. A t______ s_ s_____ v______ A t-e-u-t s- s-ă-ă- v-s-l-. --------------------------- A trebuit să spălăm vasele. 0
Морасте ли ви платити рачун? A-t-e-u-t -- ---tiţ--f-c--r-? A t______ s_ p______ f_______ A t-e-u-t s- p-ă-i-i f-c-u-a- ----------------------------- A trebuit să plătiţi factura? 0
Морасте ли ви платити улаз? A-tr---i- să p-ă-i-- in-r--e? A t______ s_ p______ i_______ A t-e-u-t s- p-ă-i-i i-t-a-e- ----------------------------- A trebuit să plătiţi intrare? 0
Морасте ли ви платити казну? A ----u----ă-plăt-ţ- - a-en-ă? A t______ s_ p______ o a______ A t-e-u-t s- p-ă-i-i o a-e-d-? ------------------------------ A trebuit să plătiţi o amendă? 0
Ко се мораше опростити? C--e-- t-ebu---să -şi-ia -ăm-s bun? C___ a t______ s_ î__ i_ r____ b___ C-n- a t-e-u-t s- î-i i- r-m-s b-n- ----------------------------------- Cine a trebuit să îşi ia rămas bun? 0
Ко мораше ићи раније кући? C-n- ----e--it să-----gă-d-v---e a-a-ă? C___ a t______ s_ m_____ d______ a_____ C-n- a t-e-u-t s- m-a-g- d-v-e-e a-a-ă- --------------------------------------- Cine a trebuit să meargă devreme acasă? 0
Ко мораше узети воз? Ci-e-- tr-bui--s--i--tre---? C___ a t______ s_ i_ t______ C-n- a t-e-u-t s- i- t-e-u-? ---------------------------- Cine a trebuit să ia trenul? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. Nu--- vr----ă-s--- m---. N_ a_ v___ s_ s___ m____ N- a- v-u- s- s-ă- m-l-. ------------------------ Nu am vrut să stăm mult. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. Nu--m -r----ă b---n---c. N_ a_ v___ s_ b__ n_____ N- a- v-u- s- b-m n-m-c- ------------------------ Nu am vrut să bem nimic. 0
Ми не хтедосмо сметати. Nu am -rut--- --r--j--. N_ a_ v___ s_ d________ N- a- v-u- s- d-r-n-ă-. ----------------------- Nu am vrut să deranjăm. 0
Ја хтедох управо телефонирати. T-c--- -m-vr-t -ă-dau ----el-f-n. T_____ a_ v___ s_ d__ u_ t_______ T-c-a- a- v-u- s- d-u u- t-l-f-n- --------------------------------- Tocmai am vrut să dau un telefon. 0
Ја хтедох управо позвати такси. Am-v-u- să-coman- -n -axi. A_ v___ s_ c_____ u_ t____ A- v-u- s- c-m-n- u- t-x-. -------------------------- Am vrut să comand un taxi. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. Am v-u- -ă-mă d-c--ca--. A_ v___ s_ m_ d__ a_____ A- v-u- s- m- d-c a-a-ă- ------------------------ Am vrut să mă duc acasă. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. A- cre-ut-c---r------ă---------so-ia. A_ c_____ c_ v_____ s____ s___ s_____ A- c-e-u- c- v-o-a- s---i s-n- s-ţ-a- ------------------------------------- Am crezut că vroiai să-ţi suni soţia. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. A- ---z-- c--vr-iai-s- suni-l--inform-ţ--. A_ c_____ c_ v_____ s_ s___ l_ i__________ A- c-e-u- c- v-o-a- s- s-n- l- i-f-r-a-i-. ------------------------------------------ Am crezut că vroiai să suni la informaţii. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. Am c--zut că--r-i---s---o--n-i-o pi-z-. A_ c_____ c_ v_____ s_ c______ o p_____ A- c-e-u- c- v-o-a- s- c-m-n-i o p-z-a- --------------------------------------- Am crezut că vroiai să comanzi o pizza. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...