Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   he ‫עבר פעלים מודאליים 2‬

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

‫88 [שמונים ושמונה]‬

88 [shmonim ushmoneh]

‫עבר פעלים מודאליים 2‬

avar pe'alim moda'lim 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. ‫הב- -לי ---ר-ה לשח- -- הבוב-.‬ ‫___ ש__ ל_ ר__ ל___ ע_ ה______ ‫-ב- ש-י ל- ר-ה ל-ח- ע- ה-ו-ה-‬ ------------------------------- ‫הבן שלי לא רצה לשחק עם הבובה.‬ 0
h---- s-el- -o-ra--ah -ess-xeq i--h--ub-h. h____ s____ l_ r_____ l_______ i_ h_______ h-b-n s-e-i l- r-t-a- l-s-a-e- i- h-b-b-h- ------------------------------------------ haben sseli lo ratsah lessaxeq im habubah.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. ‫הבת -ל--לא -צ-ה------כד--ג-.‬ ‫___ ש__ ל_ ר___ ל___ כ_______ ‫-ב- ש-י ל- ר-ת- ל-ח- כ-ו-ג-.- ------------------------------ ‫הבת שלי לא רצתה לשחק כדורגל.‬ 0
ha-------li-lo --ts---l---ax-q-im-----ba-. h____ s____ l_ r_____ l_______ i_ h_______ h-b-n s-e-i l- r-t-a- l-s-a-e- i- h-b-b-h- ------------------------------------------ haben sseli lo ratsah lessaxeq im habubah.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. ‫-ש-- -א רצ----ש--------ש--ט.‬ ‫____ ל_ ר___ ל___ א___ ש_____ ‫-ש-י ל- ר-ת- ל-ח- א-ת- ש-מ-.- ------------------------------ ‫אשתי לא רצתה לשחק איתי שחמט.‬ 0
ha--n-ssel- lo-----a- less---- -m h--u---. h____ s____ l_ r_____ l_______ i_ h_______ h-b-n s-e-i l- r-t-a- l-s-a-e- i- h-b-b-h- ------------------------------------------ haben sseli lo ratsah lessaxeq im habubah.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. ‫ה----- שלי--א--צו-ל-שות טי-ל-‬ ‫______ ש__ ל_ ר__ ל____ ט_____ ‫-י-ד-ם ש-י ל- ר-ו ל-ש-ת ט-ו-.- ------------------------------- ‫הילדים שלי לא רצו לעשות טיול.‬ 0
h--at --e-- -- rats-ah-l-s-ax-- k-dur-g-l. h____ s____ l_ r______ l_______ k_________ h-b-t s-e-i l- r-t-t-h l-s-a-e- k-d-r-g-l- ------------------------------------------ habat sseli lo ratstah lessaxeq kaduregel.
Они не хтедоше поспремити собу. ‫---/-ן------ו ל-ד- -- ---ר-‬ ‫__ / ן ל_ ר__ ל___ א_ ה_____ ‫-ם / ן ל- ר-ו ל-ד- א- ה-ד-.- ----------------------------- ‫הם / ן לא רצו לסדר את החדר.‬ 0
habat-ss-li-lo ---st-h-les--xe- -a-ur--el. h____ s____ l_ r______ l_______ k_________ h-b-t s-e-i l- r-t-t-h l-s-a-e- k-d-r-g-l- ------------------------------------------ habat sseli lo ratstah lessaxeq kaduregel.
Они не хтедоше ићи у кревет. ‫-- /-ן -א ר-ו ל--- למי---‬ ‫__ / ן ל_ ר__ ל___ ל______ ‫-ם / ן ל- ר-ו ל-כ- ל-י-ה-‬ --------------------------- ‫הם / ן לא רצו ללכת למיטה.‬ 0
h-b-- ssel---- -a--t-h--essax-- -a-----el. h____ s____ l_ r______ l_______ k_________ h-b-t s-e-i l- r-t-t-h l-s-a-e- k-d-r-g-l- ------------------------------------------ habat sseli lo ratstah lessaxeq kaduregel.
Он не смеде јести сладолед. ‫-י- --ו--לו ל-כ-ל-ג-יד--‬ ‫___ א___ ל_ ל____ ג______ ‫-י- א-ו- ל- ל-כ-ל ג-י-ה-‬ -------------------------- ‫היה אסור לו לאכול גלידה.‬ 0
i-ht---o --tsta--------e- -ti --a-m-t. i____ l_ r______ l_______ i__ s_______ i-h-i l- r-t-t-h l-s-a-e- i-i s-a-m-t- -------------------------------------- ishti lo ratstah lessaxeq iti shaxmat.
Он не смеде јести чоколаду. ‫ה-ה--ס-ר-לו -אכ-ל -וקול--‬ ‫___ א___ ל_ ל____ ש_______ ‫-י- א-ו- ל- ל-כ-ל ש-ק-ל-.- --------------------------- ‫היה אסור לו לאכול שוקולד.‬ 0
is-t------at-t-h -es--xeq -ti-sh----t. i____ l_ r______ l_______ i__ s_______ i-h-i l- r-t-t-h l-s-a-e- i-i s-a-m-t- -------------------------------------- ishti lo ratstah lessaxeq iti shaxmat.
Он не смеде јести бомбоне. ‫-------ר ל- ------ס-כ-----‬ ‫___ א___ ל_ ל____ ס________ ‫-י- א-ו- ל- ל-כ-ל ס-כ-י-ת-‬ ---------------------------- ‫היה אסור לו לאכול סוכריות.‬ 0
i-----lo-rat-t-h-l---a--q i-i ---x--t. i____ l_ r______ l_______ i__ s_______ i-h-i l- r-t-t-h l-s-a-e- i-i s-a-m-t- -------------------------------------- ishti lo ratstah lessaxeq iti shaxmat.
Ја смедох нешто зажелети. ‫מות---יה לי-לה--ע מ-א---‬ ‫____ ה__ ל_ ל____ מ______ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-ב-ע מ-א-ה-‬ -------------------------- ‫מותר היה לי להביע משאלה.‬ 0
hayela--m---el- -- ra-s- la-ass-t ti-l. h________ s____ l_ r____ l_______ t____ h-y-l-d-m s-e-i l- r-t-u l-'-s-o- t-u-. --------------------------------------- hayeladim sheli lo ratsu la'assot tiul.
Ја смедох купити себи хаљину. ‫מ-תר-היה ל- לק----ש--ה.‬ ‫____ ה__ ל_ ל____ ש_____ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-נ-ת ש-ל-.- ------------------------- ‫מותר היה לי לקנות שמלה.‬ 0
h--/-e--lo rat-- ----der-e- ----d--. h______ l_ r____ l______ e_ h_______ h-m-h-n l- r-t-u l-s-d-r e- h-x-d-r- ------------------------------------ hem/hen lo ratsu lesader et haxeder.
Ја смедох узети себи једну пралину. ‫מ--- -י- לי---ח- ממת--‬ ‫____ ה__ ל_ ל___ מ_____ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-ח- מ-ת-.- ------------------------ ‫מותר היה לי לקחת ממתק.‬ 0
he--he---- r-tsu-l--ad-r e---axed--. h______ l_ r____ l______ e_ h_______ h-m-h-n l- r-t-u l-s-d-r e- h-x-d-r- ------------------------------------ hem/hen lo ratsu lesader et haxeder.
Смеде ли ти пушити у авиону? ‫מותר ------ לע-ן-ב-טוס-‬ ‫____ ה__ ל_ ל___ ב______ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-ש- ב-ט-ס-‬ ------------------------- ‫מותר היה לך לעשן במטוס?‬ 0
he--hen l- rats--lesa--r--- -a----r. h______ l_ r____ l______ e_ h_______ h-m-h-n l- r-t-u l-s-d-r e- h-x-d-r- ------------------------------------ hem/hen lo ratsu lesader et haxeder.
Смеде ли ти пити пиво у болници? ‫----------ך ל-ת-ת----ה ---- הח--ים?‬ ‫____ ה__ ל_ ל____ ב___ ב___ ה_______ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-ת-ת ב-ר- ב-י- ה-ו-י-?- ------------------------------------- ‫מותר היה לך לשתות בירה בבית החולים?‬ 0
he-/h-n-lo ra-su --lek--t--a----h. h______ l_ r____ l_______ l_______ h-m-h-n l- r-t-u l-l-k-e- l-m-t-h- ---------------------------------- hem/hen lo ratsu lalekhet lamitah.
Смеде ли ти повести пса у хотел? ‫מ--- היה-ל- לה-ניס את--כ-- ל-ל-ן?‬ ‫____ ה__ ל_ ל_____ א_ ה___ ל______ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-כ-י- א- ה-ל- ל-ל-ן-‬ ----------------------------------- ‫מותר היה לך להכניס את הכלב למלון?‬ 0
h--/h----o-ra-su-----kh------i---. h______ l_ r____ l_______ l_______ h-m-h-n l- r-t-u l-l-k-e- l-m-t-h- ---------------------------------- hem/hen lo ratsu lalekhet lamitah.
На распусту деца смедоше остати дуже вани. ‫-חו-ש----תר היה-----ים-ל-ישא---ר-- זמן -ע-- ב-ו--‬ ‫______ מ___ ה__ ל_____ ל_____ ה___ ז__ ב___ ב_____ ‫-ח-פ-ה מ-ת- ה-ה ל-ל-י- ל-י-א- ה-ב- ז-ן ב-ר- ב-ו-.- --------------------------------------------------- ‫בחופשה מותר היה לילדים להישאר הרבה זמן בערב בחוץ.‬ 0
h-m/-en l- r---- -a-e-h-t l-m-t-h. h______ l_ r____ l_______ l_______ h-m-h-n l- r-t-u l-l-k-e- l-m-t-h- ---------------------------------- hem/hen lo ratsu lalekhet lamitah.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. ‫--ת----- להם ל----הר-------ב---.‬ ‫____ ה__ ל__ ל___ ה___ ז__ ב_____ ‫-ו-ר ה-ה ל-ם ל-ח- ה-ב- ז-ן ב-צ-.- ---------------------------------- ‫מותר היה להם לשחק הרבה זמן בחצר.‬ 0
h--ah----r------'ek--- g-i-ah. h____ a___ l_ l_______ g______ h-y-h a-u- l- l-'-k-o- g-i-a-. ------------------------------ hayah asur lo le'ekhol glidah.
Они смедоше дуго остати будни. ‫מ--ר-ה-ה --ם ---------י-----מ----.‬ ‫____ ה__ ל__ ל_____ ע___ ע_ מ______ ‫-ו-ר ה-ה ל-ם ל-י-א- ע-י- ע- מ-ו-ר-‬ ------------------------------------ ‫מותר היה להם להישאר ערים עד מאוחר.‬ 0
h--ah-asu- -o-l---k-o--sh--olad. h____ a___ l_ l_______ s________ h-y-h a-u- l- l-'-k-o- s-o-o-a-. -------------------------------- hayah asur lo le'ekhol shoqolad.

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...