Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   uk Модальні дієслова у минулому 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [вісімдесят вісім]

88 [visimdesyat visim]

Модальні дієслова у минулому 2

Modalʹni diyeslova u mynulomu 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. М-- --- н- --ті---а-и---я---л-к-ю. М__ с__ н_ х____ б_______ л_______ М-й с-н н- х-т-в б-в-т-с- л-л-к-ю- ---------------------------------- Мій син не хотів бавитися лялькою. 0
Mo-a--n- d--es-o-a --m-n---m--2 M_______ d________ u m_______ 2 M-d-l-n- d-y-s-o-a u m-n-l-m- 2 ------------------------------- Modalʹni diyeslova u mynulomu 2
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Моя д---- не -о---а-гр------ф-----. М__ д____ н_ х_____ г____ у ф______ М-я д-ч-а н- х-т-л- г-а-и у ф-т-о-. ----------------------------------- Моя дочка не хотіла грати у футбол. 0
Moda-ʹni di-es---a---my--lomu-2 M_______ d________ u m_______ 2 M-d-l-n- d-y-s-o-a u m-n-l-m- 2 ------------------------------- Modalʹni diyeslova u mynulomu 2
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Моя---н---не ---іл---рат--в --хи--і -но-. М__ ж____ н_ х_____ г____ в ш___ з_ м____ М-я ж-н-а н- х-т-л- г-а-и в ш-х- з- м-о-. ----------------------------------------- Моя жінка не хотіла грати в шахи зі мною. 0
Miy---yn-ne kh-----bavy---ya-------o--. M__ s__ n_ k_____ b________ l_________ M-y- s-n n- k-o-i- b-v-t-s-a l-a-ʹ-o-u- --------------------------------------- Miy̆ syn ne khotiv bavytysya lyalʹkoyu.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. М-ї-діти--е х-т----гу----. М__ д___ н_ х_____ г______ М-ї д-т- н- х-т-л- г-л-т-. -------------------------- Мої діти не хотіли гуляти. 0
M------- n----oti- b-vy---y--lya-ʹko--. M__ s__ n_ k_____ b________ l_________ M-y- s-n n- k-o-i- b-v-t-s-a l-a-ʹ-o-u- --------------------------------------- Miy̆ syn ne khotiv bavytysya lyalʹkoyu.
Они не хтедоше поспремити собу. Во----е -от-л---р---а-и к----т-. В___ н_ х_____ п_______ к_______ В-н- н- х-т-л- п-и-р-т- к-м-а-у- -------------------------------- Вони не хотіли прибрати кімнату. 0
Mi-̆ -yn--- --oti--b-v--y-y- ---------. M__ s__ n_ k_____ b________ l_________ M-y- s-n n- k-o-i- b-v-t-s-a l-a-ʹ-o-u- --------------------------------------- Miy̆ syn ne khotiv bavytysya lyalʹkoyu.
Они не хтедоше ићи у кревет. В--- н------л- --и -па-и. В___ н_ х_____ й__ с_____ В-н- н- х-т-л- й-и с-а-и- ------------------------- Вони не хотіли йти спати. 0
Mo-----chka-n-------la-h-a-- u --t---. M___ d_____ n_ k______ h____ u f______ M-y- d-c-k- n- k-o-i-a h-a-y u f-t-o-. -------------------------------------- Moya dochka ne khotila hraty u futbol.
Он не смеде јести сладолед. Йом- -е --жна-бу-о --т--мор-з-ва. Й___ н_ м____ б___ ї___ м________ Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- м-р-з-в-. --------------------------------- Йому не можна було їсти морозива. 0
Moy- -oc--a -- -ho-ila--r-ty u-fut--l. M___ d_____ n_ k______ h____ u f______ M-y- d-c-k- n- k-o-i-a h-a-y u f-t-o-. -------------------------------------- Moya dochka ne khotila hraty u futbol.
Он не смеде јести чоколаду. Йом- -е--ож-а -у----сти-ш-ко---. Й___ н_ м____ б___ ї___ ш_______ Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- ш-к-л-д- -------------------------------- Йому не можна було їсти шоколад. 0
Mo-- -oc--a ne -h-t--a ----y-u -u--ol. M___ d_____ n_ k______ h____ u f______ M-y- d-c-k- n- k-o-i-a h-a-y u f-t-o-. -------------------------------------- Moya dochka ne khotila hraty u futbol.
Он не смеде јести бомбоне. Й-м- -е---ж---бул---с----у--рок. Й___ н_ м____ б___ ї___ ц_______ Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- ц-к-р-к- -------------------------------- Йому не можна було їсти цукерок. 0
M--a ----k- -e---ot-l----a-- v--h---- zi-m----. M___ z_____ n_ k______ h____ v s_____ z_ m_____ M-y- z-i-k- n- k-o-i-a h-a-y v s-a-h- z- m-o-u- ----------------------------------------------- Moya zhinka ne khotila hraty v shakhy zi mnoyu.
Ја смедох нешто зажелети. Я-м-г / м--ла----ь-забажати. Я м__ / м____ щ___ з________ Я м-г / м-г-а щ-с- з-б-ж-т-. ---------------------------- Я міг / могла щось забажати. 0
M-ya-z--n---n--k-o-il- -ra---------h- zi---o-u. M___ z_____ n_ k______ h____ v s_____ z_ m_____ M-y- z-i-k- n- k-o-i-a h-a-y v s-a-h- z- m-o-u- ----------------------------------------------- Moya zhinka ne khotila hraty v shakhy zi mnoyu.
Ја смедох купити себи хаљину. Я -іг - -ог-- к-п-ти -о-і-о---. Я м__ / м____ к_____ с___ о____ Я м-г / м-г-а к-п-т- с-б- о-я-. ------------------------------- Я міг / могла купити собі одяг. 0
Moya -h--k-----k--t-la-h-at- v--ha--y -- -no-u. M___ z_____ n_ k______ h____ v s_____ z_ m_____ M-y- z-i-k- n- k-o-i-a h-a-y v s-a-h- z- m-o-u- ----------------------------------------------- Moya zhinka ne khotila hraty v shakhy zi mnoyu.
Ја смедох узети себи једну пралину. Я-міг-- могл- узя-и с-б- ц--е--у. Я м__ / м____ у____ с___ ц_______ Я м-г / м-г-а у-я-и с-б- ц-к-р-у- --------------------------------- Я міг / могла узяти собі цукерку. 0
M-i- -i---n- k-o---y-hul-aty. M__ d___ n_ k______ h_______ M-i- d-t- n- k-o-i-y h-l-a-y- ----------------------------- Moï dity ne khotily hulyaty.
Смеде ли ти пушити у авиону? То------на--ул- к-р-т- - ---а--? Т___ м____ б___ к_____ в л______ Т-б- м-ж-а б-л- к-р-т- в л-т-к-? -------------------------------- Тобі можна було курити в літаку? 0
M--̈-di-- ne --o-il- h----t-. M__ d___ n_ k______ h_______ M-i- d-t- n- k-o-i-y h-l-a-y- ----------------------------- Moï dity ne khotily hulyaty.
Смеде ли ти пити пиво у болници? Т--і м-жн---ул---ит- - л-к--------о? Т___ м____ б___ п___ в л______ п____ Т-б- м-ж-а б-л- п-т- в л-к-р-і п-в-? ------------------------------------ Тобі можна було пити в лікарні пиво? 0
M-ï -i------khoti-y--u-ya-y. M__ d___ n_ k______ h_______ M-i- d-t- n- k-o-i-y h-l-a-y- ----------------------------- Moï dity ne khotily hulyaty.
Смеде ли ти повести пса у хотел? Т--і-мож-а б-л- в-я-и со--к--в----ел-? Т___ м____ б___ в____ с_____ в г______ Т-б- м-ж-а б-л- в-я-и с-б-к- в г-т-л-? -------------------------------------- Тобі можна було взяти собаку в готель? 0
V-n- n--k--t----pr-b-a----i--a--. V___ n_ k______ p_______ k_______ V-n- n- k-o-i-y p-y-r-t- k-m-a-u- --------------------------------- Vony ne khotily prybraty kimnatu.
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Н- к-ні-ул----і-и мо-л- до-го-----ш-ти-я-надв-р-. Н_ к________ д___ м____ д____ з_________ н_______ Н- к-н-к-л-х д-т- м-г-и д-в-о з-л-ш-т-с- н-д-о-і- ------------------------------------------------- На канікулах діти могли довго залишатися надворі. 0
Von- -e -ho-il--pr-b-aty --m-atu. V___ n_ k______ p_______ k_______ V-n- n- k-o-i-y p-y-r-t- k-m-a-u- --------------------------------- Vony ne khotily prybraty kimnatu.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. В-ни-м---- -ов-о--р-т--у-д-орі. В___ м____ д____ г____ у д_____ В-н- м-г-и д-в-о г-а-и у д-о-і- ------------------------------- Вони могли довго грати у дворі. 0
Vo-y -- kh-t-ly---ybr-t--ki-na-u. V___ n_ k______ p_______ k_______ V-n- n- k-o-i-y p-y-r-t- k-m-a-u- --------------------------------- Vony ne khotily prybraty kimnatu.
Они смедоше дуго остати будни. Во-и-мо-л--дов-о--- сп-т-. В___ м____ д____ н_ с_____ В-н- м-г-и д-в-о н- с-а-и- -------------------------- Вони могли довго не спати. 0
V--y-ne ---t-ly-y--- s--ty. V___ n_ k______ y̆__ s_____ V-n- n- k-o-i-y y-t- s-a-y- --------------------------- Vony ne khotily y̆ty spaty.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...