Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   el Δευτερεύουσες προτάσεις με αν

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [ενενήντα τρία]

93 [enenḗnta tría]

Δευτερεύουσες προτάσεις με αν

Deutereúouses protáseis me an

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Δ-ν ξ-ρω-αν----α---ά-ι. Δ__ ξ___ α_ μ_ α_______ Δ-ν ξ-ρ- α- μ- α-α-ά-ι- ----------------------- Δεν ξέρω αν με αγαπάει. 0
D-u-ereú-u-es--r----ei-----an D____________ p________ m_ a_ D-u-e-e-o-s-s p-o-á-e-s m- a- ----------------------------- Deutereúouses protáseis me an
Не знам да ли ће се он вратити. Δεν ------- θα γυ-ίσε-. Δ__ ξ___ α_ θ_ γ_______ Δ-ν ξ-ρ- α- θ- γ-ρ-σ-ι- ----------------------- Δεν ξέρω αν θα γυρίσει. 0
Deute-e---se- -r--áse-- -e-an D____________ p________ m_ a_ D-u-e-e-o-s-s p-o-á-e-s m- a- ----------------------------- Deutereúouses protáseis me an
Не знам да ли ће ме позвати. Δ-- -έρω--ν--α--ου-τ-λεφω----ι. Δ__ ξ___ α_ θ_ μ__ τ___________ Δ-ν ξ-ρ- α- θ- μ-υ τ-λ-φ-ν-σ-ι- ------------------------------- Δεν ξέρω αν θα μου τηλεφωνήσει. 0
D-n---rō-a- m----apáe-. D__ x___ a_ m_ a_______ D-n x-r- a- m- a-a-á-i- ----------------------- Den xérō an me agapáei.
Да ли ме он ипак воли? Άρ-γε-με-αγαπ-ε-; Ά____ μ_ α_______ Ά-α-ε μ- α-α-ά-ι- ----------------- Άραγε με αγαπάει; 0
Den x-rō-a---e------ei. D__ x___ a_ m_ a_______ D-n x-r- a- m- a-a-á-i- ----------------------- Den xérō an me agapáei.
Да ли ће се он вратити? Άρα-- -- γυρί---; Ά____ θ_ γ_______ Ά-α-ε θ- γ-ρ-σ-ι- ----------------- Άραγε θα γυρίσει; 0
D-n -érō-a- m----a----. D__ x___ a_ m_ a_______ D-n x-r- a- m- a-a-á-i- ----------------------- Den xérō an me agapáei.
Да ли ће ме он позвати? Άραγε-θα μ---άρ-ι τηλέ--νο; Ά____ θ_ μ_ π____ τ________ Ά-α-ε θ- μ- π-ρ-ι τ-λ-φ-ν-; --------------------------- Άραγε θα με πάρει τηλέφωνο; 0
De- xé----- -ha --rís-i. D__ x___ a_ t__ g_______ D-n x-r- a- t-a g-r-s-i- ------------------------ Den xérō an tha gyrísei.
Питам се да ли он мисли на мене. Αν-ρωτ-έ-α- -ν με-σκ-φτετα-. Α__________ α_ μ_ σ_________ Α-α-ω-ι-μ-ι α- μ- σ-έ-τ-τ-ι- ---------------------------- Αναρωτιέμαι αν με σκέφτεται. 0
Den-xé-- an-tha ---ís-i. D__ x___ a_ t__ g_______ D-n x-r- a- t-a g-r-s-i- ------------------------ Den xérō an tha gyrísei.
Питам се да ли он има другу. Αν--ωτ-έμαι--ν έχ-ι --λη. Α__________ α_ έ___ ά____ Α-α-ω-ι-μ-ι α- έ-ε- ά-λ-. ------------------------- Αναρωτιέμαι αν έχει άλλη. 0
Den xé-ō--- -h- g-rí--i. D__ x___ a_ t__ g_______ D-n x-r- a- t-a g-r-s-i- ------------------------ Den xérō an tha gyrísei.
Питам се да ли он лаже. Ανα-ωτ--μα---- λ--- ψ---τα. Α__________ α_ λ___ ψ______ Α-α-ω-ι-μ-ι α- λ-ε- ψ-μ-τ-. --------------------------- Αναρωτιέμαι αν λέει ψέματα. 0
Den-xér--an -ha-m-- tēleph--ḗ--i. D__ x___ a_ t__ m__ t____________ D-n x-r- a- t-a m-u t-l-p-ō-ḗ-e-. --------------------------------- Den xérō an tha mou tēlephōnḗsei.
Мисли ли он ипак на мене? Άρα-- με-σκέφτ---ι; Ά____ μ_ σ_________ Ά-α-ε μ- σ-έ-τ-τ-ι- ------------------- Άραγε με σκέφτεται; 0
De--x--ō a- -h- -o---ēl-p-ōnḗ---. D__ x___ a_ t__ m__ t____________ D-n x-r- a- t-a m-u t-l-p-ō-ḗ-e-. --------------------------------- Den xérō an tha mou tēlephōnḗsei.
Има ли он ипак неку другу? Άρ--ε-έχε- άλλη; Ά____ έ___ ά____ Ά-α-ε έ-ε- ά-λ-; ---------------- Άραγε έχει άλλη; 0
De- x-rō-a--t-a -o- --le-h--ḗ-e-. D__ x___ a_ t__ m__ t____________ D-n x-r- a- t-a m-u t-l-p-ō-ḗ-e-. --------------------------------- Den xérō an tha mou tēlephōnḗsei.
Говори ли он ипак истину? Ά-αγ----ε--τη- αλ-θ-ι-; Ά____ λ___ τ__ α_______ Ά-α-ε λ-ε- τ-ν α-ή-ε-α- ----------------------- Άραγε λέει την αλήθεια; 0
Á--g- m- a-ap---? Á____ m_ a_______ Á-a-e m- a-a-á-i- ----------------- Árage me agapáei?
Сумњам да ли ме он стварно воли. Α-φ-β-λ---αν --υ α---ω---α--ατι-ά. Α________ α_ τ__ α____ π__________ Α-φ-β-λ-ω α- τ-υ α-έ-ω π-α-μ-τ-κ-. ---------------------------------- Αμφιβάλλω αν του αρέσω πραγματικά. 0
Á-a---m- a-apáei? Á____ m_ a_______ Á-a-e m- a-a-á-i- ----------------- Árage me agapáei?
Сумњам да ли ће ми писати. Α--ι---λω--- -α μου---ά-ε-. Α________ α_ θ_ μ__ γ______ Α-φ-β-λ-ω α- θ- μ-υ γ-ά-ε-. --------------------------- Αμφιβάλλω αν θα μου γράψει. 0
Á--ge -- a---áe-? Á____ m_ a_______ Á-a-e m- a-a-á-i- ----------------- Árage me agapáei?
Сумњам да ли ће ме оженити. Α-φ-βάλλω αν-θ- -- παντρ-υ-εί. Α________ α_ θ_ μ_ π__________ Α-φ-β-λ-ω α- θ- μ- π-ν-ρ-υ-ε-. ------------------------------ Αμφιβάλλω αν θα με παντρευτεί. 0
Árag--tha --ríse-? Á____ t__ g_______ Á-a-e t-a g-r-s-i- ------------------ Árage tha gyrísei?
Да ли ме он стварно воли? Άρ-γε το- αρ--ω-στα----θ---; Ά____ τ__ α____ σ__ α_______ Ά-α-ε τ-υ α-έ-ω σ-α α-ή-ε-α- ---------------------------- Άραγε του αρέσω στα αλήθεια; 0
Á-a-e---a -y-íse-? Á____ t__ g_______ Á-a-e t-a g-r-s-i- ------------------ Árage tha gyrísei?
Да ли ће ми он ипак писати? Άρα-ε θ---ου -ρ---ι; Ά____ θ_ μ__ γ______ Ά-α-ε θ- μ-υ γ-ά-ε-; -------------------- Άραγε θα μου γράψει; 0
Á--ge t-- -y-í-ei? Á____ t__ g_______ Á-a-e t-a g-r-s-i- ------------------ Árage tha gyrísei?
Да ли ће ме он ипак оженити? Άρα-ε-----ε-π-ν-ρε-τε-; Ά____ θ_ μ_ π__________ Ά-α-ε θ- μ- π-ν-ρ-υ-ε-; ----------------------- Άραγε θα με παντρευτεί; 0
Á-a-- -ha--e -ár-- -ē-é--ō-o? Á____ t__ m_ p____ t_________ Á-a-e t-a m- p-r-i t-l-p-ō-o- ----------------------------- Árage tha me párei tēléphōno?

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...