Рјечник

sr Везници 1   »   bg Съюзи 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [деветдесет и четири]

94 [devetdeset i chetiri]

Съюзи 1

Syyuzi 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Чекај док киша не престане. Ч--ай-----ат---ъжд---пр-стан-. Ч_____ д_____ д_____ п________ Ч-к-й- д-к-т- д-ж-ъ- п-е-т-н-. ------------------------------ Чакай, докато дъждът престане. 0
S-yuz--1 S_____ 1 S-y-z- 1 -------- Syyuzi 1
Чекај док завршим. Ча-ай---о-ат- с-ъ-ша. Ч_____ д_____ с______ Ч-к-й- д-к-т- с-ъ-ш-. --------------------- Чакай, докато свърша. 0
S---z--1 S_____ 1 S-y-z- 1 -------- Syyuzi 1
Чекај док се он не врати. Ча--й, д-ка-- то- -- в--не. Ч_____ д_____ т__ с_ в_____ Ч-к-й- д-к-т- т-й с- в-р-е- --------------------------- Чакай, докато той се върне. 0
Cha--y,----a-- ---h--t p-est--e. C______ d_____ d______ p________ C-a-a-, d-k-t- d-z-d-t p-e-t-n-. -------------------------------- Chakay, dokato dyzhdyt prestane.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Ще ч-кам,---к--- -осата----и----н-. Щ_ ч_____ д_____ к_____ м_ и_______ Щ- ч-к-м- д-к-т- к-с-т- м- и-с-х-е- ----------------------------------- Ще чакам, докато косата ми изсъхне. 0
C---a---doka-- dy---y- p-e--a-e. C______ d_____ d______ p________ C-a-a-, d-k-t- d-z-d-t p-e-t-n-. -------------------------------- Chakay, dokato dyzhdyt prestane.
Ја чекам док се филм не заврши. Ще-ча--м----ка-о--и--ъ--свър--. Щ_ ч_____ д_____ ф_____ с______ Щ- ч-к-м- д-к-т- ф-л-ъ- с-ъ-ш-. ------------------------------- Ще чакам, докато филмът свърши. 0
C--kay----k--- d-zh-y------t-ne. C______ d_____ d______ p________ C-a-a-, d-k-t- d-z-d-t p-e-t-n-. -------------------------------- Chakay, dokato dyzhdyt prestane.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ще --ка-, до---о-с-е-----ъ- -в---е--е--но. Щ_ ч_____ д_____ с_________ с_____ з______ Щ- ч-к-м- д-к-т- с-е-о-а-ъ- с-е-н- з-л-н-. ------------------------------------------ Ще чакам, докато светофарът светне зелено. 0
Cha-ay- -okato----rsh-. C______ d_____ s_______ C-a-a-, d-k-t- s-y-s-a- ----------------------- Chakay, dokato svyrsha.
Када путујеш на годишњи одмор? К-га з----аваш н- по-и--а? К___ з________ н_ п_______ К-г- з-м-н-в-ш н- п-ч-в-а- -------------------------- Кога заминаваш на почивка? 0
Ch-ka-- d-kato--v-r-h-. C______ d_____ s_______ C-a-a-, d-k-t- s-y-s-a- ----------------------- Chakay, dokato svyrsha.
Још пре летњег распуста? О-е---е-и -я-н--а ва-----я? О__ п____ л______ в________ О-е п-е-и л-т-а-а в-к-н-и-? --------------------------- Още преди лятната ваканция? 0
C--kay,--o---------sh-. C______ d_____ s_______ C-a-a-, d-k-t- s-y-s-a- ----------------------- Chakay, dokato svyrsha.
Да, још пре него почне летњи распуст. Да, о-- пр--и--а---поч-е---тн-----а-а---я. Д__ о__ п____ д_ з______ л______ в________ Д-, о-е п-е-и д- з-п-ч-е л-т-а-а в-к-н-и-. ------------------------------------------ Да, още преди да започне лятната ваканция. 0
Chaka-, -o-a-o to- -- -yrne. C______ d_____ t__ s_ v_____ C-a-a-, d-k-t- t-y s- v-r-e- ---------------------------- Chakay, dokato toy se vyrne.
Поправи кров, пре него што почне зима. Поправ--п--р--а- п-ед--да з--очн--зи--т-. П______ п_______ п____ д_ з______ з______ П-п-а-и п-к-и-а- п-е-и д- з-п-ч-е з-м-т-. ----------------------------------------- Поправи покрива, преди да започне зимата. 0
C-a---, d-kat- t-- s- vy-n-. C______ d_____ t__ s_ v_____ C-a-a-, d-k-t- t-y s- v-r-e- ---------------------------- Chakay, dokato toy se vyrne.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Измий--и ръ-е-----ре---д---ед-еш -а--а-а--. И____ с_ р______ п____ д_ с_____ н_ м______ И-м-й с- р-ц-т-, п-е-и д- с-д-е- н- м-с-т-. ------------------------------------------- Измий си ръцете, преди да седнеш на масата. 0
C--kay- --k-t- to- -e-v-r--. C______ d_____ t__ s_ v_____ C-a-a-, d-k-t- t-y s- v-r-e- ---------------------------- Chakay, dokato toy se vyrne.
Затвори прозор, пре него што изађеш. За---р---ро-о-ец-,---ед- -- и-л-зе-. З______ п_________ п____ д_ и_______ З-т-о-и п-о-о-е-а- п-е-и д- и-л-з-ш- ------------------------------------ Затвори прозореца, преди да излезеш. 0
Sh-----h-kam,-d----o k-sat- mi -z-y-h-e. S____ c______ d_____ k_____ m_ i________ S-c-e c-a-a-, d-k-t- k-s-t- m- i-s-k-n-. ---------------------------------------- Shche chakam, dokato kosata mi izsykhne.
Када ћеш доћи кући? К-га ще--е -ъ-н---в---и? К___ щ_ с_ в_____ в_____ К-г- щ- с- в-р-е- в-ъ-и- ------------------------ Кога ще се върнеш вкъщи? 0
Sh-he ch-ka-- do-at- ---a----i izsyk---. S____ c______ d_____ k_____ m_ i________ S-c-e c-a-a-, d-k-t- k-s-t- m- i-s-k-n-. ---------------------------------------- Shche chakam, dokato kosata mi izsykhne.
Након наставе? Сле- час-----? С___ ч________ С-е- ч-с-в-т-? -------------- След часовете? 0
Shc---ch----,-doka-o -o--ta m- --syk---. S____ c______ d_____ k_____ m_ i________ S-c-e c-a-a-, d-k-t- k-s-t- m- i-s-k-n-. ---------------------------------------- Shche chakam, dokato kosata mi izsykhne.
Да, након што се настава заврши. Д----ле------ с--р-----а-о-ет-. Д__ с___ к___ с______ ч________ Д-, с-е- к-т- с-ъ-ш-т ч-с-в-т-. ------------------------------- Да, след като свършат часовете. 0
S---- -h--a-, -o--to f--m-- s-yr---. S____ c______ d_____ f_____ s_______ S-c-e c-a-a-, d-k-t- f-l-y- s-y-s-i- ------------------------------------ Shche chakam, dokato filmyt svyrshi.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. С-е- к--- -р-търпя -л---л-ка, той не-може-е--а --б-ти п--е--. С___ к___ п_______ з_________ т__ н_ м_____ д_ р_____ п______ С-е- к-т- п-е-ъ-п- з-о-о-у-а- т-й н- м-ж-ш- д- р-б-т- п-в-ч-. ------------------------------------------------------------- След като претърпя злополука, той не можеше да работи повече. 0
S---e---a---,-d----o--il-y--s--rshi. S____ c______ d_____ f_____ s_______ S-c-e c-a-a-, d-k-t- f-l-y- s-y-s-i- ------------------------------------ Shche chakam, dokato filmyt svyrshi.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Сле---а-о си-б-ш- за--б---р-бо--та-с-,-то--за-и-а з----ери-а. С___ к___ с_ б___ з______ р_______ с__ т__ з_____ з_ А_______ С-е- к-т- с- б-ш- з-г-б-л р-б-т-т- с-, т-й з-м-н- з- А-е-и-а- ------------------------------------------------------------- След като си беше загубил работата си, той замина за Америка. 0
Sh--- ch-ka-, --kato---lm-- svy-sh-. S____ c______ d_____ f_____ s_______ S-c-e c-a-a-, d-k-t- f-l-y- s-y-s-i- ------------------------------------ Shche chakam, dokato filmyt svyrshi.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. С--- -а-- -ами-а--а-Ам-р-------й за-огат-. С___ к___ з_____ з_ А_______ т__ з________ С-е- к-т- з-м-н- з- А-е-и-а- т-й з-б-г-т-. ------------------------------------------ След като замина за Америка, той забогатя. 0
S-c-- ch-k-m--d-k--o---e-o-a-y--svetne-z-len-. S____ c______ d_____ s_________ s_____ z______ S-c-e c-a-a-, d-k-t- s-e-o-a-y- s-e-n- z-l-n-. ---------------------------------------------- Shche chakam, dokato svetofaryt svetne zeleno.

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...