Рјечник

sr Прилози   »   ru Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

Narechiya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
већ једном – још никада у-е-о-на-д-----щё---к--да у__ о______ – е__ н______ у-е о-н-ж-ы – е-ё н-к-г-а ------------------------- уже однажды – ещё никогда 0
N-rech-ya N________ N-r-c-i-a --------- Narechiya
Јесте ли већ једном били у Берлину? В--уже ------нибудь б-вали-- Бе-л-не? В_ у__ к___________ б_____ в Б_______ В- у-е к-г-а-н-б-д- б-в-л- в Б-р-и-е- ------------------------------------- Вы уже когда-нибудь бывали в Берлине? 0
N-r--hiya N________ N-r-c-i-a --------- Narechiya
Не, још никада. Не-,--щ- --ког-а. Н___ е__ н_______ Н-т- е-ё н-к-г-а- ----------------- Нет, ещё никогда. 0
u-he o-n---dy – y-shch--niko--a u___ o_______ – y______ n______ u-h- o-n-z-d- – y-s-c-ë n-k-g-a ------------------------------- uzhe odnazhdy – yeshchë nikogda
неко – нико Кто----– -икто К_____ – н____ К-о-т- – н-к-о -------------- Кто-то – никто 0
u--e-odna-h-y---yeshch--n--o--a u___ o_______ – y______ n______ u-h- o-n-z-d- – y-s-c-ë n-k-g-a ------------------------------- uzhe odnazhdy – yeshchë nikogda
Познајете ли овде некога? В---д-сь-ког--н-б-дь-зн--т-? В_ з____ к__________ з______ В- з-е-ь к-г---и-у-ь з-а-т-? ---------------------------- Вы здесь кого-нибудь знаете? 0
uzhe-o----hd--– y--hchë n-----a u___ o_______ – y______ n______ u-h- o-n-z-d- – y-s-c-ë n-k-g-a ------------------------------- uzhe odnazhdy – yeshchë nikogda
Не, ја не познајем овде никога. Н-т--я з-е----иког- не з---. Н___ я з____ н_____ н_ з____ Н-т- я з-е-ь н-к-г- н- з-а-. ---------------------------- Нет, я здесь никого не знаю. 0
V- u-he---g---nib----b--a-- - B--li-e? V_ u___ k___________ b_____ v B_______ V- u-h- k-g-a-n-b-d- b-v-l- v B-r-i-e- -------------------------------------- Vy uzhe kogda-nibudʹ byvali v Berline?
још – не више Ещ--–--о-ь-- --т Е__ – б_____ н__ Е-ё – б-л-ш- н-т ---------------- Ещё – больше нет 0
V--uz---k-g-a-ni---ʹ --v--i---B-rli-e? V_ u___ k___________ b_____ v B_______ V- u-h- k-g-a-n-b-d- b-v-l- v B-r-i-e- -------------------------------------- Vy uzhe kogda-nibudʹ byvali v Berline?
Остајете ли још дуго овде? Вы--щё-д-лг- здес- ---ете? В_ е__ д____ з____ б______ В- е-ё д-л-о з-е-ь б-д-т-? -------------------------- Вы ещё долго здесь будете? 0
V---z---k--d---ibudʹ-byv--- --B---ine? V_ u___ k___________ b_____ v B_______ V- u-h- k-g-a-n-b-d- b-v-l- v B-r-i-e- -------------------------------------- Vy uzhe kogda-nibudʹ byvali v Berline?
Не, ја не остајем више дуго овде. Н--- я-з--с---у-у -е-д----. Н___ я з____ б___ н_ д_____ Н-т- я з-е-ь б-д- н- д-л-о- --------------------------- Нет, я здесь буду не долго. 0
N--- y---c---n--o-da. N___ y______ n_______ N-t- y-s-c-ë n-k-g-a- --------------------- Net, yeshchë nikogda.
још нешто – ништа више Ещ-------иб-д- –---че-о-бол-ше Е__ ч_________ – н_____ б_____ Е-ё ч-о-н-б-д- – н-ч-г- б-л-ш- ------------------------------ Ещё что-нибудь – ничего больше 0
Net--ye-hc-ë-niko-da. N___ y______ n_______ N-t- y-s-c-ë n-k-g-a- --------------------- Net, yeshchë nikogda.
Желите ли још нешто попити? Вы--от-л- -- ещё ч-о-ниб-д- -опит-? В_ х_____ б_ е__ ч_________ п______ В- х-т-л- б- е-ё ч-о-н-б-д- п-п-т-? ----------------------------------- Вы хотели бы ещё что-нибудь попить? 0
N------sh-h--ni--g--. N___ y______ n_______ N-t- y-s-c-ë n-k-g-a- --------------------- Net, yeshchë nikogda.
Не, ја не желим ништа више. Нет- - бо-ь-е --ч--- ---х-чу. Н___ я б_____ н_____ н_ х____ Н-т- я б-л-ш- н-ч-г- н- х-ч-. ----------------------------- Нет, я больше ничего не хочу. 0
Kto-to-- -i--o K_____ – n____ K-o-t- – n-k-o -------------- Kto-to – nikto
већ нешто – још ништа Уже-ч--------ещ- нич-го У__ ч_____ – е__ н_____ У-е ч-о-т- – е-ё н-ч-г- ----------------------- Уже что-то – ещё ничего 0
Kt--t--– nikto K_____ – n____ K-o-t- – n-k-o -------------- Kto-to – nikto
Јесте ли већ нешто јели? В---ж--ч---нибу-ь ел-? В_ у__ ч_________ е___ В- у-е ч-о-н-б-д- е-и- ---------------------- Вы уже что-нибудь ели? 0
Kto-t- –-n-k-o K_____ – n____ K-o-t- – n-k-o -------------- Kto-to – nikto
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Н-т- я --- --чег- -- -- /-не -л-. Н___ я е__ н_____ н_ е_ / н_ е___ Н-т- я е-ё н-ч-г- н- е- / н- е-а- --------------------------------- Нет, я ещё ничего не ел / не ела. 0
V- zd-sʹ-ko---nib--ʹ--n-ye--? V_ z____ k__________ z_______ V- z-e-ʹ k-g---i-u-ʹ z-a-e-e- ----------------------------- Vy zdesʹ kogo-nibudʹ znayete?
још неко – нико више Ещ--кт--то-- --кто б--ьше Е__ к_____ – н____ б_____ Е-ё к-о-т- – н-к-о б-л-ш- ------------------------- Ещё кто-то – никто больше 0
V- -d--ʹ--o---ni-ud- znaye-e? V_ z____ k__________ z_______ V- z-e-ʹ k-g---i-u-ʹ z-a-e-e- ----------------------------- Vy zdesʹ kogo-nibudʹ znayete?
Жели ли још неко кафу? Е-------ни-удь -оч-т -оф-? Е__ к_________ х____ к____ Е-ё к-о-н-б-д- х-ч-т к-ф-? -------------------------- Ещё кто-нибудь хочет кофе? 0
V- -d-sʹ-k-go---budʹ z--y--e? V_ z____ k__________ z_______ V- z-e-ʹ k-g---i-u-ʹ z-a-e-e- ----------------------------- Vy zdesʹ kogo-nibudʹ znayete?
Не, нико више. Н-т- -ольш---и---. Н___ б_____ н_____ Н-т- б-л-ш- н-к-о- ------------------ Нет, больше никто. 0
N--- ---z---ʹ n--og--n- -nayu. N___ y_ z____ n_____ n_ z_____ N-t- y- z-e-ʹ n-k-g- n- z-a-u- ------------------------------ Net, ya zdesʹ nikogo ne znayu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.