Розмовник

uk Робота   »   bs Raditi

55 [п’ятдесят п’ять]

Робота

Робота

55 [pedeset i pet]

Raditi

Виберіть, як ви хочете бачити переклад:   
українська боснійська Відтворити більше
Хто Ви за професією? Šta s---p---a-im--j-? Š__ s__ p_ z_________ Š-a s-e p- z-n-m-n-u- --------------------- Šta ste po zanimanju? 0
Мій чоловік – лікар за професією. M---muž je-----a--man-u d--to-. M__ m__ j_ p_ z________ d______ M-j m-ž j- p- z-n-m-n-u d-k-o-. ------------------------------- Moj muž je po zanimanju doktor. 0
Я працюю медсестрою на пів ставки. Ja----im--o-a ra-nog vr-me-a -a---edicin-ka---st--. J_ r____ p___ r_____ v______ k__ m_________ s______ J- r-d-m p-l- r-d-o- v-e-e-a k-o m-d-c-n-k- s-s-r-. --------------------------------------------------- Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. 0
Скоро ми будемо отримувати пенсію. Usko-o-ć-mo -obit- --n-ij-. U_____ ć___ d_____ p_______ U-k-r- ć-m- d-b-t- p-n-i-u- --------------------------- Uskoro ćemo dobiti penziju. 0
Але податки високі. A----- -or-z--vi--ki. A__ s_ p_____ v______ A-i s- p-r-z- v-s-k-. --------------------- Ali su porezi visoki. 0
І медстрахування дороге. I -d--v-t--no---ig-r---- j---iso-o. I z__________ o_________ j_ v______ I z-r-v-t-e-o o-i-u-a-j- j- v-s-k-. ----------------------------------- I zdravstveno osiguranje je visoko. 0
Ким ти хочеш колись стати? Št- --liš je-no---o-----? Š__ ž____ j_____ p_______ Š-a ž-l-š j-d-o- p-s-a-i- ------------------------- Šta želiš jednom postati? 0
Я хотів би стати інженером. Ja-že--m-pos--t- --ženj--. J_ ž____ p______ i________ J- ž-l-m p-s-a-i i-ž-n-e-. -------------------------- Ja želim postati inženjer. 0
Я хочу навчатися в університеті. Že-i- stu-i-a-i-n--u---er-itet-. Ž____ s________ n_ u____________ Ž-l-m s-u-i-a-i n- u-i-e-z-t-t-. -------------------------------- Želim studirati na univerzitetu. 0
Я практикант. Ja sam--r-p---nik. J_ s__ p__________ J- s-m p-i-r-v-i-. ------------------ Ja sam pripravnik. 0
Я заробляю небагато. J- -e---rađ-j-- m--g-. J_ n_ z________ m_____ J- n- z-r-đ-j-m m-o-o- ---------------------- Ja ne zarađujem mnogo. 0
Я проходжу практику за кордоном. O--a----m pr-----n--k- ---ž - --o-t-anst--. O________ p___________ s___ u i____________ O-r-đ-j-m p-i-r-v-i-k- s-a- u i-o-t-a-s-v-. ------------------------------------------- Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. 0
Це мій керівник. Ovo je --- -ef. O__ j_ m__ š___ O-o j- m-j š-f- --------------- Ovo je moj šef. 0
Я маю люб’язних колег. Ima- dr-ge--ol---. I___ d____ k______ I-a- d-a-e k-l-g-. ------------------ Imam drage kolege. 0
На обід ми завжди ходимо до їдальні. U ----- -d--o u----k u--a-t--u. U p____ i____ u_____ u k_______ U p-d-e i-e-o u-i-e- u k-n-i-u- ------------------------------- U podne idemo uvijek u kantinu. 0
Я шукаю роботу. Ja----ž-- r-d------sto. J_ t_____ r____ m______ J- t-a-i- r-d-o m-e-t-. ----------------------- Ja tražim radno mjesto. 0
Я вже рік безробітний / безробітна. J----m već -o-in--dan- ne--posle- / -a. J_ s__ v__ g_____ d___ n_________ / -__ J- s-m v-ć g-d-n- d-n- n-z-p-s-e- / --. --------------------------------------- Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. 0
У цій країні є забагато безробітних. U --o- z-ml-- ----p-----e-a-o-l----. U o___ z_____ i__ p___ n____________ U o-o- z-m-j- i-a p-n- n-z-p-s-e-i-. ------------------------------------ U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. 0

Пам’ять потребує мови

Про свій перший день у школі згадує більшість людей. Однак що було до того, вони вже не знають. Про перші роки нашого життя ми майже не маємо спогадів. Але чому це так? Чому ми не пам’ятаємо те, що ми пережили немовлятами. Причина в нашому розвитку. Мова і пам’ять розвиваються майже одночасно. І щоб мати змогу дещо пригадати, людина потребує мови. Це означає, для того, що вона переживає, вона повинна вже мати слова. Науковці проводили з дітьми різні тести. При цьому вони зробили цікаве відкриття. Ледь діти навчаються говорити, вони забувають все те, що було до того. Таким чином, початок мови є початком спогадів. За перші три роки свого життя діти дуже багато вивчають. Щодня вони переживають нові речі. Також в цьому віці вони накопичують багато важливого досвіду. Однак все це втрачається. Психологи називають цей феномен дитячою амнезією. Залишаються лише речі, які діти можуть назвати. Особисті переживання зберігає автобіографічна пам’ять. Вона діє як щоденник. В ньому зберігається все те, що важливо для нашого життя. Так автобіографічна пам’ять формує також нашу ідентичність. Але її розвиток залежить від вивчення рідної мови. І нашу пам’ять ми можемо активізувати лише за допомогою нашої мови. Речі, які ми пережили, коли були немовлятами, звісно не зникають повністю. Вони збережені десь у нашому мозку. Але ми більше не можемо їх викликати… – дійсно жаль, чи не так?