Розмовник

uk Прислівники   »   sr Прилози

100 [сто]

Прислівники

Прислівники

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

Prilozi

Виберіть, як ви хочете бачити переклад:   
українська сербська Відтворити більше
вже один раз – ще ніколи в-ћ је-----–--ош-н-ка-а в__ ј_____ – ј__ н_____ в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
Prilo-i P______ P-i-o-i ------- Prilozi
Ви вже були в Берліні? Ј--те--- --- ј----м --ли --Б---и--? Ј____ л_ в__ ј_____ б___ у Б_______ Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Pr---zi P______ P-i-o-i ------- Prilozi
Ні, ще ніколи. Не- јо--ни----. Н__ ј__ н______ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
v--- jedn---–-još n-kada v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Хто-небудь – ніхто н--- –--и-о н___ – н___ н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
v-ć --dn-- - -oš-n---da v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Ви знаєте тут кого-небудь? Познај-те-ли-------еко--? П________ л_ о___ н______ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
v--́-je-nom-- još-n---da v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Ні, я не знаю тут нікого. Н----- н- ----аје- о--е---к-г-. Н__ ј_ н_ п_______ о___ н______ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
J-----li ------e-n-m-b--i-u B-r-in-? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
ще – більше ні јо- -----више ј__ – н_ в___ ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
J--t- l--već----no- bil-----e--inu? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ви тут ще надовго залишаєтеся? Ос-а---------ош----о--вде? О_______ л_ ј__ д___ о____ О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
Jes-e--i -e-- ----om bil- u -e----u? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ні, я залишаюся ненадовго. Не, -а--е-о--а-е----ше-д-г---вд-. Н__ ј_ н_ о______ в___ д___ о____ Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N-, jo- ni-a--. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
ще щось – більше нічого јо- ----- ---иш-- више ј__ н____ – н____ в___ ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
N---------k---. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
Хочете ще щось випити? Жел-т--л- -о- -е--о по---и? Ж_____ л_ ј__ н____ п______ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
N-- -o--------. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
Ні, я не хочу більше нічого. Не, -- -- же-им -иш---ви-е. Н__ ј_ н_ ж____ н____ в____ Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
n-k--- ---o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
вже щось – ще нічого већ--еш-------------а в__ н____ – ј__ н____ в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
neko-- ni-o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Ви вже щось з’їли? Ј-сте--и ве- не-т- --ли? Ј____ л_ в__ н____ ј____ Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
ne-o---n-ko n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Ні, я ще нічого не їв / їла. Не- ја --- ни-ам-н---а -е- / -е--. Н__ ј_ ј__ н____ н____ ј__ / ј____ Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
P--najet- ----v-e ----ga? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
ще хто-небудь – більше ніхто још нек--–-н-к--више ј__ н___ – н___ в___ ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
Po-na--t--l------ --k--a? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Бажає ще хто-небудь кави? Же-и -и--ош н-ко---фу? Ж___ л_ ј__ н___ к____ Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Poz----t- -i---d- n-k--a? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Ні, більше ніхто. Н-, нико -ише. Н__ н___ в____ Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N---j- ne poznaje- ---e n--oga. N__ j_ n_ p_______ o___ n______ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.

Арабська мова

Арабська мова є однією з найважливіших у світі. Понад 300 мільйонів людей говорять арабською. Вони живуть у більш як 20 різних країнах. Арабська належить до афразійських мов. Арабська мова виникла декілька тисячоліть тому. Спершу мовою розмовляли на Аравійському півострові. Потім звідти вона поширилася далі. Розмовна арабська дуже відрізняється від літературної мови. Також є багато різних арабських діалектів. Можна сказати, що в кожному регіоні розмовляють інакше. Носії різних діалектів часто зовсім не розуміють один одного. Тому фільми з арабських країн часто йдуть з синхронним перекладом. Лише так вони можуть бути зрозумілі в усьому арабському мовному просторі. Класичною літературною арабською мовою сьогодні ще навряд чи хто говорить. Її можна знайти лише у письмовій формі. Книги і газети використовують класичну арабську літературну мову. До цього часу не існує власної фахової арабської мови. Тому професійні вирази походять часто з інших мов. Тут домінують насамперед французька та англійська. Інтерес до арабської за останні роки сильно зріс. Все більше людей хоче вивчати арабську. В кожному університеті та в багатьох школах пропонуються курси. Багато людей вважають арабську писемність особливо захоплюючою. Арабською пишуть справа наліво. Вимова і граматика арабської не такі й прості. Є багато звуків та правил, які невідомі іншим мовам. Тому при вивченні слід дотримуватися певної послідовності. Спершу вимова, потім граматика, потім письмо…